Клокотич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Клокотич
Clocotici
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругКараш-Северин
ОпштинаЛупак
Становништво
 — (2011)873
Географске карактеристике
Координате45°14′41″ СГШ; 21°50′04″ ИГД / 45.244722° СГШ; 21.834444° ИГД / 45.244722; 21.834444Координате: 45°14′41″ СГШ; 21°50′04″ ИГД / 45.244722° СГШ; 21.834444° ИГД / 45.244722; 21.834444
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина249 м
Клокотич на мапи Румуније
Клокотич
Клокотич
Клокотич на мапи Румуније
Остали подаци
Поштански број327256
Позивни број0255
Регистарска ознакаCS

Клокотич (рум. Clocotici) је насеље у општини Лупак, округ Караш-Северен у Румунији.[1][2] Име је место добило по истоименом потоку који протиче кроз његову средину и ван села северно прави мали водопад. Према попису из 2011. године у насељу је било 873 становника. Налази се на надморској висини од 249 м.

Историја[уреди]

Клокотич се први пут помиње у средњовековним документима 1690. и 1700. године као Klokotics, затим 1723. и 1725. године као Glododis, 1785. године као Klokodia, 1828. године као Klokodits, 1851. године као Klokodics, 1913. године као Krassocsorgoa данас је званични румунски назив Clocotici.[3]

По аустријском царском ревизору Ерлеру 1776. године Клокотич је место у Крашовском округу, са становништвом које је претежно српско.[4]

Своју католичку жупу основали су ту 1789. године. Црквене матице се воде ту и у свим карашевским селима од 1786. године. Римокатоличку цркву су подигли 1846. године.

Број становника Клокотича је 1783. године износио 1.500 душа, а 1993. године ту је 240 кућа.

Месна основна школа се помиње 1784. године. У Клокотићу је између два светска рата радила Југословенска мањинска основна школа. До 31. августа 1940. године у њој је радио по уговору учитељ из Краљевине Југославије Грго Ћорић.[5]

Становништво[уреди]

Према попису из 2002. године у месту Клокотич је живело 1.036 становника,[6] а већинско становништво су били Карашевци, етничка група српског говорног подручја, који се углавном декларишу као Хрвати, а мањи део као Карашевци и Срби.

Етнички састав према попису из 2002. године[6]
Хрвати (Карашевци)
  
998 96,3 %
Румуни
  
25 2,4 %
остали
  
13 1,2 %

На попису становништва из 1992. године већина Карашевака се изјаснила као Хрвати.

Етнички састав према попису из 1992. године[7]
Хрвати (Карашевци)
  
827 81,6 %
Карашевци
  
111 10,9 %
Румуни
  
3 0,3 %
Срби
  
1 0,1 %
остали
  
71 7 %

Кретање броја становника[уреди]

Година[8][9] 1831 1851 1865 1880 1896 1927 1930 1941 1956 1977 1992 2002 2011
Становништво 1.329 1.320 1.200 1.134 1.161 1.200 1.073 1.058 1.022 1.096 1.013 1.036 873

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  2. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  3. ^ Радан 2017, стр. 305.
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1940.
  6. 6,0 6,1 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  7. ^ Радан 2015, стр. 41.
  8. ^ Радан 2015, стр. 21.
  9. ^ Радан 2015, стр. 22.

Литература[уреди]

  • Радан, Михај Н. (2015). Фонетика и фонологија карашевских говора данас: прилог проучавању српских говора у Румунији. Нови Сад. 
  • Радан, Михај Н. (2017). Карашевска етничка енклава кроз време: од тврдог конзервативизма до наглашене либерализације. Београд. стр. 299—319. 

Спољашње везе[уреди]