Пређи на садржај

Кметовце

Кметовце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаГњилане
Географске карактеристике
Координате42° 29′ 31″ С; 21° 31′ 40″ И / 42.4919° С; 21.5278° И / 42.4919; 21.5278
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина517 m
Кметовце на карти Србије
Кметовце
Кметовце
Кметовце на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаGL

Кметовце (алб. Kmetoc или Kmetoci) је насеље у општини Гњилане на Косову и Метохији. Насеље је након 1999. године познато и као Плакај (алб. Plakaj). Атар насеља се налази на територији катастарске општине Кметовце површине 601 ha. Под истим именом Кметовце се помиње још од средњег века, од 1437. године. У близини насеља стоје остаци некадашњег манастира који је подигнут у време српског цара Стефана Душана. Манастирска црква је најпре била посвећена Св. Димитрију, а касније Св. Варвари. Црква је страдала после Косовске битке 1389. године, а до темеља је порушена у 18. веку. После тог рушења тесаници из њених зидова су употребљени за грађење мостова на двема оближњим речицама. На остацима зидова у једном делу храма делом су очуване фреске које су биле живописане у шестој деценији 14. века. Остаци цркве Св. Варваре су делимично конзервирани шездесетих година 20. века. У непосредној близини манастира стоје остаци старог српског села, које је напуштено у 18. веку, као и још старијег гробља.

Порекло становништва по родовима

[уреди | уреди извор]

Подаци из 1929. године[1][2]

Српски родови:

  • Лимонци (9 кућа, св. Никола); досељени из Качаника око 1830. године после Арбанаса.
  • Коцићи (9 кућа, св. Јован Крститељ); живе на подручју целог Косова и Метохије.
  • Ивковићи (2 кућа, св. Арханђео). Старином из Ранатовца, одакле су од Арбанаса побегли у Сапар. Ту им Арбанаси из Доњег Кусца отму девојку, али их Арбанаси Беришани из Кметовца узму у заштиту и приме за слуге у свом селу.
  • Стошићи (6 кућа, св. Никола); досељени из Ораовице у околини Прешева после Ивковића.
  • Тотићи (4 кућа, св. Никола). Старином из околине Вучитрна, живели у околини Бујановца у Турје, затим прешли у Билинце и најзад се у Кметовцу настанили око 1850. године.
  • Стојчовићи (11 кућа, св. Никола). Старином из Доњег Ропотова, пресељени из Панчела од истоименог рода на купљено имање после Тотића.
  • Мунићи (2 кућа, св. Ђорђе); досељени из Панчела од истоименог рода око 1880. године, старином су из Сиринићке Жупе.
  • Дезићи (1 кућа, св. Мина); досељен после Мунића од истоименог рода из Горњег Кормињана. Старина им је у Ранилугу.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Насеље има албанску етничку већину.

Број становника на пописима:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци: „Насеља“ књ. 28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник
  2. ^ Порекло презимена, село Кметовце (Гњилане) www.poreklo.rs

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]