Кметство

Из Википедије, слободне енциклопедије

Кметство је назив за друштвено-економски однос између племића и њима подложних сељака - званих кметови - у феудалном друштвено-економском систему. Кметство у својој суштини представља вазални однос потлачене класе према феудалцима - властелинима - који могу представљати различите категорије племића од највиших (цар, краљ) до најнижих (барон, витез и сл.).

Најважнија карактеристика кметства јесте у томе да су кметови везани уз земљу на којој обављају присилни рад у корист властелина, најчешће обављајући пољопривредне радове и друге послове које властелин сматра „нечистим“ и недостојним. Кметови осим тога могу бити подвргнути низу додатних обавеза од којих је можда најпознатија ius primae noctis. Везаност кметова за земљиште се одражавала и уз чињеницу да они нису смели напустити феудално имање свог господара.

Феудални господар је, с друге стране, имао обавезу штитити кметове од напада разбојника, те пресуђивати у њиховим међусобним споровима. Кмет је такође, за разлику од робова имао право на одређену накнаду за свој рад, најчешће у облику удела у уроду, као и право да с њим располаже на слободном тржишту.

С временом, поготово с развојем робно-новчане привреде и капитализма, кметске обавезе почеле трансформирати, односно гасити, па је тако обавеза присилног рада с временом замењена финансијским давањима, односно сложеним системом најамног рада.

Кметски односи су се формално угасили у већини држава данашњег света. На простору бивше Југославије се то догодило 1918. године укидањем феудалних односа у Босни и Херцеговини.