Изборна Кнежевина Саксонија

Изборна Кнежевина Саксонија у саставу Светог римског цаства (1648)

Изборна Кнежевина Саксонија (розе): положај према границама данашњих немачких покрајина

Изборна Кнежевина Саксонија (њем. Kurfürstentum Sachsen) била је кнежевина у саставу Светог римског царства, чији су владари као кнежеви-изборници имали право одлучивања о избору цара. Статус свих кнежева-изборника био је уређен Златном булом из 1356. године, коју је донео цар Карло IV, уврстивши међу првобитних седам носилаца тог достојанства и саксонског војводу, коме је потврђена титула кнеза-изборника. У то време, под влашћу саксонских војвода из династије Асканијеваца налазило се Војводство-Саксен-Витенберг које је постало нуклеус Изборне Кнежевине Саксоније. Након изумирања витембершког огранка асканијевске династије (1422), достојанство саксонског кнеза-изборника је заједно са влашћу над територијом Саксен-Витенберга пренето 1423. године на династију Ветинаца, која је владала у суседној Маркгрофовији Мајсен и Ландгрофовији Тирингији. Тиме је створена знатно шира групација ветинских земаља, које су временом све заједно подведене под проширени појам Изборне Кнежевине Саксоније. Иако се ветинска династија 1485. године поделила на два огранка: старији (Ернестински) који је владао у Саксонској изборној кнежевини и млађи (Албертински) који је владао у Мајсенској маркгрофовији, такво решење је потрајало само до 1547. године, када је Албертински огранак преузео и Изборну Кнежевину Саксонију. Међу највећа територијална увећања из каснијег периода спада прикључење лужичких маркгрофовија 1635. године (Горња Лужица и Доња Лужица). Изборна Кнежевина Саксонија је натавила да постоји све до 1806. године, када је трансформисана у Краљевину Саксонију.

Упркос интензивној германизацији, на појединим подручјима у саставу Изборне Кнежевине Саксоније успели су мањим делом да опстану потомци древних словенских племена из групације Полапских Срба, од којих порекло воде савремени Лужички Срби.

Галерија

• 
  Подела на Ернестинске (црвено) и Албертинске (жуто) поседе (1485)
• 
  Подела на Ернестинске (жуто) и Албертинске (црвено) поседе (1547)
• 
  Подела на Ернестинске (жуто) и Албертинске (црвено) поседе (1554)
• 
  Застава Изборне Кнежевине Саксоније

Види још

• Саксонија
• Историја Немачке
• Историја Лужице
• Историја Лужичких Срба

Литература

• Бранкачк, Јан (1979). „Лужички Срби у средњем веку - основне линије за њихову историју од VI до XII века” (PDF). Историјски записи. 39 (2): 95—110. Архивирано из оригинала 04. 02. 2026. г. Приступљено 11. 03. 2026. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Blaschke, Karlheinz (2002). „Die Leipziger Teilung der wettinischen Länder von 1485”. Beiträge zur Verfassungs- und Verwaltungsgeschichte Sachsens: Ausgewählte Aufsätze von Karlheinz Blaschke. Leipzig: Leipziger Universitätsverlag. стр. 323—335. 
• Groß, Reiner (2007). Die Wettiner. Stuttgart: Kohlhammer Verlag. 
• Rudersdorf, Manfred (2009). „Kursachsen im politischen System des Alten Reiches: Staatsbildung, Religionspolitik und dynastische Rivalität im Zeichen der wettinischen Weichenstellung von 1547” (PDF). Neues Archiv für sächsische Geschichte. 80: 105—127. Архивирано из оригинала 10. 03. 2026. г. Приступљено 11. 03. 2026. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Tebruck, Stefan (2005). „Zwischen Integration und Selbstbehauptung: Thüringen im wettinischen Herrschaftsbereich”. Fragen der politischen Integration im mittelalterlichen Europa. Ostfildern: Jan Thorbecke Verlag. стр. 375—412, 589—591. 
• Whaley, Joachim (2012a). Germany and the Holy Roman Empire, I: From Maximilian I to the Peace of Westphalia 1493-1648. 1. New York: Oxford University Press. 
• Whaley, Joachim (2012b). Germany and the Holy Roman Empire, II: From the Peace of Westphalia to the Dissolution of the Reich 1648-1806. 2. New York: Oxford University Press. 
• Wilson, Peter H. (2016). Heart of Europe: A History of the Holy Roman Empire. Cambridge: Harvard University Press.