Кнежевина Кокнесе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кнежевина Кокнесе
Kukonouyes


Koknese.jpg
Кнежевина Кокнесе (бордо боја) у претпостављеним границама
Географија
Континент Европа
Регија Источна Европа
Главни град Кокнесе
Друштво
Званични језици стари латгалијански
Владавина
Облик владавине Кнежевина
Титула владара Кнез
Оснивање око 1180.
Престанак 1206.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Iziaslav of Polock Seal avers.svg Полоцка кнежевина Ришка надбискупија Archbishopric of Riga.svg
Портал:Историја

Кнежевина Кокнесе (руски: Кукейнос (Kukeinos), немачки: Kokenhusen, летонски:Kukonouyes) је била мала вазална држава Полоцке кнежевине на десној обали реке Двине у средњевековној Ливонији (данашња Летонија).

Историја[уреди]

Почетком 13. века, када је крсташки ред Ливонијско братство мача, под вођством бискупа Алберта Ришког, почео да заузимају обале Ришког залива, православни кнез Вјачко владао је тврђавом Кокнесе око 100 км узводно.[1]

Према старим изворима, Вјачко је пола своје земље дао бискупу Алберту 1205. године у замену за заштиту од Самогитије. Током једног од њихових напада заробљен је од Ливонаца али је по налогу бискупа ослобођен. Када је бискуп отишао у Немачку Вјачко је подигао буну, убио све Немце у Кокнесу и позвао Полоцк за подршку. Бискуп и његова војска су се брзо вратили а Вјачко је запалио свој замак и побегао у Новгород. До 1209. године Кокнесе је преузело Ливонијско братство мача а суверенитет Полоцка је укинута 1215. године. Витези су контролисали град све док није припојен Ришкој бискупији у 1238. години.

Археолошка ископавања у Кокнесу показала су да је град у 13. веку био насељен углавном латгалима и селонијанцима, док је Словена било веома мало.

Референце[уреди]

  1. ^ Lettus, Henricus (1961). The Chronicle of Henry of Livonia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12888-9. 

Литература[уреди]

Овај чланак је део серије чланака о
историји Летоније
Coat of arms of Latvia.svg