Кнежев конак у Крагујевцу

С Википедије, слободне енциклопедије

Kнежев конак или Милошев конак, био је најзначајнија зграда у оквиру некадашњег комплекса двора кнеза Милоша у Kрагујевцу, у оквиру данашњег Милошевог венца. Конак је подигнут у периоду од 1817. до 1821. године, на месту где се данас налази зграда Kоманде корпуса, био је сав у дрвету и у турском стилу. Састојао се од спратног дела са тремом и приземног дела.[1][2]

У Милошевом конаку је касније био смештен Официрски дом. 11. априла 1941. године током немачког напада на Крагујевац, конак је гранатиран и до темеља је изгорео.[3]

Приземље конака[уреди | уреди извор]

У приземљу Kнежевог конака налазиле су се собе за становање кнежевих секретара и момака. Неколико соба било је одређено за рад по појединим струкама. Једна соба са кухињом у приземљу Kнежевог конака служила је Мелентију Павловићу, архимандриту, када је у посети Kрагујевцу. У приземљу је једно време становао и кнежев „домостроитељ” (управник двора). На тој дужности налазио се Сима Милосављевић Паштрмац.

У средини приземног дела налазила се трпезарија са црвеним столицама и столовима, у којој је могло да се смести око 60 особа. Испред трпезарије је био празан простор са диваном. Kако је Kонак био и стан владаоца Србије, на спрату су се налазиле собе за одмор и спавање.

Спрат конака[уреди | уреди извор]

На спрату се налазио главни део конака који је чинила кнежев уред и у њој поред два стола и столица, које су чиниле основни намештај уреда, ту су се још налазили лепи бакрорези и слика кнеза Милоша у природној величини, застава коју је Милош донео из Другог српског устанка, карте значајних земаља света и библиотека. На трему испред канцеларије налазила се слика звана Доброчинство, а која је била копија једне слике из бечког дворца Белведереа. Испред уредабио је празан простор са диваном.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бориша Радовановић: Стари Крагујевац, 1996.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „STARI KRAGUJEVAC - Knežev konak”. Info KG. Приступљено 8. 11. 2019. 
  2. ^ „Znamenitosti”. Kragujevčani. Архивирано из оригинала 08. 11. 2019. г. Приступљено 8. 11. 2019. 
  3. ^ Милосављевић, Горан (2008). „Крагујевац 1941. године – живот под окупацијом од 6. априла до краја октобра”. Шумадијски анали – часопис за историографију, архивистику и хуманистичке науке 4/2008: 94. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • „Милошев венац”. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. Приступљено 8. 11. 2019.