Кнежина (Соколац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кнежина
Манастир Кнежина.jpg
манастир Кнежина
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ГрадИсточно Сарајево
ОпштинаСоколац
Становништво
 — 2013.Пад 261
Географске карактеристике
Координате44°01′12″ СГШ; 18°45′28″ ИГД / 44.0200084° СГШ; 18.7577892° ИГД / 44.0200084; 18.7577892Координате: 44°01′12″ СГШ; 18°45′28″ ИГД / 44.0200084° СГШ; 18.7577892° ИГД / 44.0200084; 18.7577892
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Кнежина на мапи Босне и Херцеговине
Кнежина
Кнежина
Кнежина на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број057

Кнежина је насељено мјесто у општини Соколац, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељу је живио 261 становник.

Историја[уреди]

Према турским дефтерима Кнежина је у 15. и 16. вијеку била мјесто у вилајету Павле у нахији Олово. Негдје после 1516. године Кнежина прераста у касабу. Да би задобила статус касабе морала је да обезбједи вршење духовно-конфесионалних потреба муслиманског становништва села. Само на основу таквог садржаја затражила је статус касабе који је добијен царским хукумом. Први помен Кнежине као касабе забиљежен је 1563. године. Према извјештају бискупа Маварића Ватикану, ово село је тада имало 300 кућа, јавне објекте и привреду градског обиљежја. Јавне објекте касабе Кнежина чиниле су џамије, два мектеба, хамам и судница, турбе и хан. Привредну структуру су чинили су чаршија са 11 дућана занатлија, пијаца, три табхане, ступа ваљарица, 11 воденица од којих су четири на Биоштици, те најмање четири вакуфа. Стамбено насеље је било организовано у више градских махала. Период касабе трајао је све до 1692/93. године, када је наступио драстичан заокрет који је ову касабу свео на карактер обичног села. Народно казивање вели да је касаба страдала од куге и ратова. Од старих објеката у селу остала је џамија Селима.

Географија[уреди]

У засеоку Кадића Брдо се налази пећина под липом.

Култура[уреди]

У Кнежини се налазе манастир Кнежина и Султан Селимова џамија.

Становништво[уреди]

Према попису становништва из 1991. године, мјесто је имало 465, а мјесна заједница Кнежина је имала 2.282 становника.

Демографија[1]
Година Становника
1971. 437
1981. 406
1991. 465
2013. 261

Национални састав:

Националност[1] 1991. 1981. 1971.
Муслимани 289 (62,1%) 220 (54,2%) 239 (54,7%)
Срби 170 (36,6%) 162 (39,9%) 194 (44,4%)
Југословени 5 (1%) 18 (4,4%)
Хрвати
Македонци 2 (0,5%)
Црногорци 3 (0,7%)
остали и непознато 1 (0,2%) 4 (1,0%) 1 (0,2%)
укупно 465 (100,0%) 406 (100,0%) 437 (100,0%)

Галерија[уреди]

Знамените личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Абазовић; Елез; Караџић, Гајевић, Добрила; Велемир; Груја; Бранко (2010). Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја. Соколац : Инфо центар. ISBN 978-99955-669-0-6.