Кнез Михаилова (улица у Београду)

Из Википедије, слободне енциклопедије
BG ulice gl.png
BG ulice gd.png
Улица
КНЕЗА МИХАИЛА
Map pointer.svg
Beograd centralne opstine.png
Општина Стари град (Београд)
Почетак Теразије и Коларчева ул.
Крај Париска ул. и Калемегдан
Дужина 790 m
Ширина 10 до 25 m
Створена 1867–1870.
Названа 1870.
Street Knez Mihailova.png
BG ulice dl.png
BG ulice dd.png
Knez Mihailova1900.jpeg

Кнез Михаилова улица[1] је пешачка зона, трговачки центар и улица законом заштићена као једно од најстаријих и највреднијих градских споменичких амбијената, са низом репрезентативних зграда и грађанских кућа насталих крајем 70-их година 19. века. Сматра се да је још у време Римљана овде био центар насеља Сингидунум, а у време Турака на овом подручју кривудале су улице са баштама, чесмама и џамијама. Средином 19. века овде је у горњем делу била башта кнеза Александра Карађорђевића. Након израде регулационог плана Београда, који је 1867. израдио Емилијан Јосимовић, улица је брзо изграђена и добила своју физиономију и садржај. У њој се граде куће и настањују најутицајније и најбогатије породице трговачког и политичког Београда. Године 1870. Управа града је и званично крстила улицу дајући јој име — улица Кнеза Михаила.

Историјат[уреди]

Кнез Михаилова спада у најстаријe и најзначајније улице Београда и представља сведочанство о континуираном трајању града. На подручју улице постоје трагови античке цивилизације. У време Римљана, један од главних прилазних путева, Via cardo, протезао се трасом која се највећим делом поклапа са данашњим потезом улице Кнеза Михаила. Нема доказа да је у средњем веку ово подручје било настањено. У првој половини 16. века обновљен је стари римски и изграђен нови водовод, који је ишао трасом данашње улице, чиме су се стекли услови за ницање насеља. У време турске владавине на подручју данашње Кнез Михаилове улице подигнуто је пет џамија са пратећим махалама, од којих су најзначајније биле Ибрахим бегова и Мусала. Када су 1717. године освојили Београд, Аустријанци су отпочели реконструкцију града и дали нов изглед улици. Тада је порушен већи број кућа и џамија, како би биле подигнуте нове зграде, и то на грађевинској линији регулисане улице која је делила горњу варош на српску, са западне, и немачку, са источне стране, а по одласку аустријске војске, на српску и турску.

Коначним одласком Турака из Београда, 1867. године, и прихватањем западњачких урбанистичких узора, отпочео је преображај града. На основу регулационог плана из 1867. године, који је сачинио први српски урбаниста, инжењер Емилијан Јосимовић, професор Лицеја и Велике школе, трасирана је Кнез Михаилова улица као најкраћа веза између Тврђаве и Вароши. Период када је Кнез Михаилова улица у Београду трасирана, између 1867. и 1880. године, означава напуштање стихијског развоја Београда и вишу етапу урбанизације града. Данашње стање показује да је улица задржала аутентични габарит, профиле и правац простирања. Грађевине су настале у једном времену и имају јединствене архитектонске одлике, а употребљени грађевински материјали, конструкције, функције и стилска обрада, припадају оном периоду еволуције београдске архитектуре који означава прекид са балканским и усвајање европских стилова у архитектури. Процес европеизације утицао је на развој грађанске класе и формирање трговачког сталежа чији представници у новоформираној улици граде сопствене зграде и палате и отварају трговачке радње. Иако су током 20. века неке од зграда, које су чиниле фронт улице, измењене или замењене новим, Кнез Михаилова је задржала карактер репрезентативне трговачке улице.[2] Крајем 20. века, од искључиво трговачке, Кнез Михаилова улица је прерасла у културно средиште престонице.[3][4]

Објекти од културне и историјске вредности у Кнез Михаиловој улици[уреди]

  • Хотел „Српска круна“, саграђен 1869. у стилу романтизма, као најмодернији хотел у Београду. У згради је између 1945. и 1970. била смештена Народна библиотека Србије, а данас је Библиотека града Београда.
  • Кућа Марка Стојановића, саграђена око 1889. према пројекту Константина Јовановића као приватна кућа адвоката Марка Стојановића, у стилу неоренесансе. У њој је била Академија ликовних уметности, основана 1937. године, а данас је Галерија Академије.
  • Блок грађанских кућа, настао 70-их година XIX века, чијим се подизањем означава почетак прекида са традиционалном „балканском“ архитектуром. Све три зграде имају јединствену обраду, изведену на стилском прелазу од романтизма ка ренесанси. Блок чине три зграде:
    • Кућа Христине Куманди, изграђена 1870. као угаона зграда на пресеку улица Кнеза Михаила и Дубровачке. У згради је једно време била смештена Француско-српска банка, затим белгијски и енглески конзулат.
    • Кристина механа, саграђена 1869. године, као административно-трговачка зграда у којој су браћа Крстићи отворили истоимени хотел, а где су се до изградње Градске скупштине одржавале скупштинске седнице.
    • Кућа Вељка Савића, саграђена 1869. као стамбена кућа са трговачким радњама. Од првобитног изгледа зграда је претрпела доста измена.
  • Зграда САНУ, подигнута 19231924. године, по плановима из 1912. године, рад Драгутина Ђорђевића и Андре Стевановића, у стилу академизма са елементима сецесије. У згради се налазе: Библиотека САНУ, једна од најбогатијих у Београду; Архив САНУ са богатом грађом о историји Србије; Галерија САНУ у приземљу зграде, са посебном салом за предавања, књижара и антикварница.
  • Задужбина Николе Спасића, саграђена 1889. године, по пројектима арх. Константина Јовановића у стилу неоренесансе, за стамбену кућу београдског трговца Николе Спасића.
  • Пасаж Николе Спасића, саграђен 1912. у стилу сецесије.
  • Ресторан „Грчка краљица“, саграђен 1835. у стилу академизма.
  • Хотел „Русија“, зграда је саграђена око 1870. године, а дограђена 1920.
  • Руски цар данас кафе и ресторан, саграђен 1926. на углу са улицом Обилићев венац (Београд) у стилу касне Сецесије с елементима Арт деко-а према пројекту арх. Петра Поповића.[5][6][7]

Пирамида испред зграде Српске академије наука и уметности[уреди]

Пирамиду испред зграде Српске академије наука и уметности је 1995. године поставио Град Београд. Има четири стране. На две су наведене географска дужина и ширина тачке на којој се налази пирамида, потом надморска висина и убрзање земљине теже у тој тачки.

Претходник те пирамиде је била такође пирамида, у непосредној близини, један век раније, на врху Капетан Мишиног здања, где су биле обележене стране света. Пошто је та зграда била тада највиша у Београду, са ње су ватрогасци осматрали Београд.

Због својих културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности улица Кнез Михаилова је утврђена за културно добро од изузетног значаја, 1979. године.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Дoсије споменика културе - Подручје Кнез Михаилове улице - Завод за заштиту споменика културе града Београда; Група аутора, Подручје Кнез Михаилове – јуче, данас, сутра, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 1991.
  2. С. Г. Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, архитектура, том I, Београд 2005.
  3. Шкаламера, Ж; Јаковљевић, З (1964). Кнез Михајлова улица, Саопштења Завода за заштиту споменика културе града Београда (свеска 3 изд.). Београд. 
  4. Урбанизам Београда 46, Београд 1978.
  5. М. Р. Благојевић, Стамбена архитектура Београда у 19. и почетком 20. века, Архитектонски факултет, Београд 2006.
  6. Група аутора, Подручје Кнез Михаилове – јуче, данас, сутра, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 1991.
  7. Група аутора, Кнез Михаилова – пешачка улица, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 1987.

Спољашње везе[уреди]