Кобац (ваздухопловна једрилица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Кобац

ваздухопловна једрилица Кобац
ваздухопловна једрилица Кобац

Општи подаци
Намена школско тренажна једрилица
Посада 2
Порекло  ФНР Југославија
Произвођач Икарус Земун
Пробни лет 18.03.1953.
Уведен у употребу 1953.
Статус неактиван
Први оператер Ваздухопловни савез Југославије
Број примерака 1
Димензије
Маса
Погон
Физичке особине
Перформансе
Портал Ваздухопловство

Кобац је двоседа школско тренажна једрилица мешовите конструкције. Пројектант ове једрилице је био инж. Борис Цијан а израдила је фабрика авиона Икарус из Земуна[1].

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Инж. Борис Цијан пројектант једрилице Кобац
Једрилица Kobac Yu-5021
Цртеж једрилице Кобац у 3 пројекције

У послератном периоду је постојао веома амбициозан план обуке пилота. Значајну улогу у томе играо је Ваздухопловни савез Југославије који је школовао падобранце, једриличаре и моторне пилоте кроз Аеро клубове широм земље. Велики проблем је био у томе што је недостајало двоседих једрилица и школских авиона. Због тога је Икарус у току 1951./52. године почео пројект једне двоседе једрилице коју је као главни пројектант водио инжењер и једриличар Б. Цијан. Имајући у виду све околности, недостатак појединих врста материјала, намену летелице, њену издржљивост, неприпремљености локалних аеродрома и грешке ученика, пројектант се одлучио за једрилицу мешовите конструкције. Пројект је завршен марта месеца 1953., једрилица је добила назив Кобац а први лет је обављен 18. марта 1953. године.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Ова двоседа једрилица је направљена као средњокрили моноплан. Труп једрилице је направљен из два дела: предњи део, у коме се налази кабина пилота је направљен као заварена конструкција од челичних цеви обложених платном а део трупа који се рапидно сужавао пема репу, заједно са вертикалним стабилизатором и кормилом правца, направљен је као монокок конструкција од дуралуминијума спојена закивцима. У кабину су смештена два седишта, у тандем распореду, једно иза другог, и била је опремљена дуплим командама и имала је две истоветне инструмент табле са сетом инструмената за дневно летење. Пилотска кабина је била покривена великим поклопцем од плексигласа који је омогућавао изванредну прегледност са оба кабинска места.

Крило једрилице Кобац има трапезасти облик са равним крајем. Крило је класичне дрвене конструкције са две рамењаче. Нападна ивица крила је изведена као торзиона кутија обложена шпером а остатак крила је обложен импрегнираним платном. Аеропрофил крила је у корену и средини NACA 4415 а крај крила USA 35 B mod, виткост је 12,5. Крила су опремљена аеродинамичким кочницама. Конструкција хоризонталног стабилизатора као и кормила су изведени као и крило.

Са доње стране кабине од самог носа једрилице, налази се масиван клизач на чијем се крају испод кабине налазе удвојени гумени точкови са појачаном амортизацијом а испод репа се налази еластична дрљача. Оваквим стајним трапом омогућено је овој једрилици да користи аеродроме са лошије припремљеним полетно слетним стазама.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Кобац а према изворима[2][3]

Финеса 1 : 23 при брзини 74 km/h
Перформансе
  • максимална брзина 200 km/h
  • макс. брзина аеро вуче 190 km/h
  • макс. брзина витло 90 km/h
  • минимално пропадање 0,83 m/s при брзини 68 km/h
Димензије
  • размах крила 16,00m
  • површина крила 20,50m²
  • аеропрофил крила NACA 4415 / USA 35 B mod
  • макс. оптеречење крила; 24,3kg/m²
  • дужина трупа 7,67m
  • ширина трупа 0,70m
  • висина m
Маса
  • сопствена 308 kg
  • полетна 498 kg
  • водени баланс; нема

Сачувани примерци[уреди | уреди извор]

Није сачуван примерак ова једрилица.

Земље које су користиле ову једрилицу[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Жутић, Никола; Бошковић Лазар. (1999). Икарус - Икарбус: 1923—1998 (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Икарбус. 
  2. ^ * Shenstone, B.S.; Wilkinson K.G. (1963). The World's Sailplanes, Die Segelflugzeuge der Welt, Les planeurs du monde (на језику: (језик: енглески)). Zurich: OSTIV. 
  3. ^ jedrilica zračna

Литература[уреди | уреди извор]

  • Shenstone, B.S.; Wilkinson K.G. (1963). The World's Sailplanes, Die Segelflugzeuge der Welt, Les planeurs du monde (на језику: (језик: енглески)). Zurich: OSTIV. 
  • Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  • Жутић, Никола; Бошковић Лазар. (1999). Икарус - Икарбус: 1923—1998 (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Икарбус. 
  • Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 
  • P. (25. 10. 1952). „Još dve nove konstrukcije "Kobac" i "Košava"”. Aero svet (на језику: (језик: српски)). Beograd: Vazduhoplovni savez Jugoslavije: strana. 
  • Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]