Ковачевац (Младеновац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Ковачевац
Центар Ковачевца.jpg
Центар Ковачевца
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Младеновац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 4208
Географске карактеристике
Координате 44°26′12″ СГШ; 20°44′16″ ИГД / 44.436666° СГШ; 20.737666° ИГД / 44.436666; 20.737666Координате: 44°26′12″ СГШ; 20°44′16″ ИГД / 44.436666° СГШ; 20.737666° ИГД / 44.436666; 20.737666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ковачевац на мапи Србије
Ковачевац
Ковачевац
Остали подаци
Поштански број 11409
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Ковачевац је насеље у општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 4349 становника (према попису из 1991. било је 4693 становника). По резултатима пописа из 2011. Ковачевац има 4208 становника.

Историја[уреди]

Ковачевац се налази у непосредној близини Младеновца. Ковачевац са засеоком Границама чинило једну општину, и по попису из 1921. године имао је 671 кућу са 4048 становника.

За ранија времена немамо писаних података о овоме селу. Помиње се тек у арачким списковима из првих десетина 19. века и имао је 1818. г. 63, а 1822. г. 83 куће. Године 1846. у селу је било 113 кућа.

По предању Ковачевац је млађе насеље од суседног Кусатка. Предање вели да су Маринковићи, који су становали у Кусатку. Кнежевићи и Карићи дошли пре устанка, имали у Лашевцу кованлуке, и ту се преселили основали Коваћевац. После њих су се доселили Арамбашићи, чији је предак дошао са Косова, служиокод Маринковића и примио њихову славу. У исто време су дошли Гргићи (Грчка фамилија) такође са Косова. Остале су породице после њих долазиле из разних крајева: Соскићи, Станковићи, Антонијевићи и т. д. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Овде се налази Железничка станица Ковачевац.

Демографија[уреди]

У насељу Ковачевац живи 3512 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,8 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1221 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 4.379
1953. 4.637
1961. 5.039
1971. 4.518
1981. 4.506
1991. 4.693 4.661
2002. 4.349 4.441
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
4.306 99,01 %
Југословени
  
6 0,13 %
Црногорци
  
5 0,11 %
Македонци
  
5 0,11 %
Хрвати
  
2 0,04 %
Роми
  
2 0,04 %
Руси
  
1 0,02 %
Муслимани
  
1 0,02 %
Бугари
  
1 0,02 %
непознато
  
5 0,11 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Коришћена Литература:
  • „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.) Смедеревско Подунавље и Јасеница
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.


Спољашње везе[уреди]