Кодекс Арундел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кодекс Арундел, студија подводног уређаја за дисање за рониоце

Кодекс Арундел (Британска библиотека, Арунделски рукописи, 263) је повезана колекција страница забелешки Леонарда да Винчија које углавном датирају из периода између 1480. и 1518. Кодекс садржи расправе о различитим темама, укључујући механику и геометрију. Име кодекса дошло је од грофа од Арундела, који је купио кодекс у Шпанији 1630их. Кодекс представља део Арунделских рукописа Британске библиотеке.

Опис[уреди]

Рукопис садржи 283 листа различитих величина, већина око 22 cm x 16 cm.[1] Само неколико листова је празно. Два листа, 100. и 101, су грешком два пута бројани. Кодекс заправо представља колекцију Леонардових рукописа који потичу из свих периода његовог стваралаштва, у распону од 40 година, од 1478. до 1518.[2] Садржи кратке расправе, белешке и цртеже на разне теме, од механике па до лета птица. Према Леонардовом тексту, чини се да је он сакупио странице, вероватно у намери да их објави.[3] Леонардо је обично користио један лист папира за сваки предмет, тако да сваки лист представља малу кохезивну расправу о једном аспекту предмета, написану на обе стране тог папира. Овакав распоред касније је промењен од стране других везивача књиге који су раздвојили листове у стране и поређали их на врху сваке друге, раздвајајући тако многе теме у по неколико секција и стварајући насумичан распоред.[3]

Слично је и са Кодексом Лестер, који такође представља збирку белешки, дијаграма и скица.[3] Кодекс Арундел важи за други по важности Леонардових кодекса, после Атлантског кодекса.[2]

Историја[уреди]

Рукопис је писан крајем 15. и почетком 16. века у Италији. Већина страна је датирана између 1480. и 1518.[4] Веома мало се зна о раном пореклу кодекса, док није стигао у Краљевско друштво.[1]

Рукопис је купио Томас Хауард почетком 17. века, други гроф од Арундела, колекционар уметничких дела и политичар. Хенри Хауард, шести војвода од Норфолка, представио је кодекс Краљевском друштву 1667. Рукопис је први каталогизовао Вилијам Пери библиотекар, 1681. године као научну и математичку свеску.[5]

Рукопис је 1881. године купио Британски музеј Краљевског друштва заједно са 549 осталих Арунделских рукописа (половина Арундел колекције). Каталогизован је 1834. године. Чува се у Британској библиотеци.

30. јануара 2007. кодекс је постао део пројекта Британске библиотеке - “Turning the Pages”, када је дигитализован заједно са Кодексом Лестер и постао доступан у 2.0 формату.[6][7] Ова два рукописа из Леонардових свезака су поново уједињени онлајн.[8]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „''An Introduction to Leonardo da Vinci's Codices Arundel and Lecester''” (PDF). Приступљено 23. 7. 2013. 
  2. 2,0 2,1 Carlo Pedretti, Introduction to Leonardo's Codex Arundel
  3. 3,0 3,1 3,2 Katrina Dean, Keeping books of nature: An introduction to Leonardo da Vinci’s Codices Arundel and Leicester, British Library [1]
  4. ^ Codex Arundel at the Leonardo the ideal city
  5. ^ Librorum Manuscriptorum Bibliotechae Norfociane in Collego Greshamensi ... accurate Guilielmo Perry, in Edward Bernard, Catalogi Manuscriptorum Angliae, 1697, vol. 2, 74-84, No 254.
  6. ^ Codex Arundel[мртва веза] at the Art&Design'09
  7. ^ „Tunning the PagesTM”. Armadillosystems.com. Архивирано из оригинала на датум 29. 07. 2013. Приступљено 23. 7. 2013. 
  8. ^ Leonardo notebooks reunited online at the British Library

Спољашње везе[уреди]