Кодекс Серафинијанус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кодекс Серафинијанус
Codex-seraphinianus-abbeville.jpg
Корице Кодекса, дизајн: Луиђи Серафини
Настанак и садржај
Ориг. насловCodex Seraphinianus
АуторЛуиђи Серафини
ИлустраторЛуиђи Серафини
Дизајнер корицаЛуиђи Серафини
Земља Италија
Језикизмишљени
ЖанрФикција
Издавање
ИздавачFranco Maria Ricci
Број страница360
Превод
Датум
издавања

1981
Класификација
ISBN?978-88-216-0026-5
Хронологија
ПретходникОригинално, прво издање објављено је у два тома: 1. Том. ISBN 978-88-216-0026-5.
НаследникТом 2. ISBN 978-88-216-0027-2.

Кодекс Серафинијанус (Codex Seraphinianus),[1] први пут објављен 1981. године, је илустрована енциклопедија имагинарног света коју је осмислио италијански уметник, архитекта и индустријски дизајнер Луиђи Серафини. Ово дело Серафини је стварао 30 месеци, од 1976. до 1978.[2] Књига има око 360 страна (зависно од издања) и написана је шифрованим писмом[3] на измишљеном језику.[4]

Књига је први пут објављена у италији, а касније у још неколико земаља.[4]

Опис[уреди]

Ова енциклопедија урађена је као рукописна књига (манускрипт) са мноштвом руком цртаних и бојених илустрација бизарних и фантастичних облика из области зоологије, ботанике, минералогије, етнографије, физике, технологије, архитектуре и тд.[5] Инспирисана је Војничевим рукописом',[3] кратком причом "Tlön, Uqbar, Orbis Tertius" аргентинског писца Хорхе Луис Борхеса,[6] и делима Мориса Корнелиса Ешера[7]  и Хијеронимуса Боша.[4][5]

Илустрације најчешће представљају надреалне[5][7][8] пародије бића и предмета из стварног живота: воће које крвари; биљка која расте у облику сличном столици, да би се касније претворила у столицу; љубавни пар који се трансформише у алигатора и тд. Друге приказују чудне, наизглед бесмислене машине. Others depict odd, apparently senseless machines, often with a delicate appearance, kept together by tiny filaments. Ту су и илустрације које се лако препознају као мапе или људских лица. С друге стране, посебно у поглављу "Физика", многе илустрације су готово сасвим апстрактне.[4] Сви цртежи су богати детаљима и обојени јарким бојама.

Писмо[уреди]

Писмо кодекса (вероватно "лажни систем писања") осмишљено је по узору на западњачки систем писма (писање у редо, с лева на десно, алфабет са великим и малим словима од којих су нека удвојена, попут бројева). Нека слова појављују се само на почетку или на крају речи, што је карактеристика семитског писма. Изувијана слова алфабета личе на петље, понека чак и на чворове од конца или канапа[3] и унеколико потсећају на писмо Синхалеза.[9]

Језик на коме је књига писана деценијама пркоси лингвистичким анализама. Међутим, систем бројева употребљен за нумерацију страна дешифрован је (независно један од другог) од стране више аналитичара.[3][10]

У свом говору у Библиофилском друштву Универзитета у Оксфорду (Oxford University Society of Bibliophiles), одржаном 11. маја 2009. године, Серафини тврди да нема значења скривеног иза рукописа, који је асемички; да је то његово лично искуство, најсличније аутоматском писању; и да је оно што је желео да његово писмо пренесе читаоцу заправо сензација коју деца осећају пред књигама које још нису у стању да разумеју, иако виде да њихово сопствено "писање" за одрасле нема никаквог смисла.[11]

Садржај[уреди]

Књига је подељена на једанаест поглавља, сврстаних у два дела. Први део описује свет природе, бавећи се флором, фауном и физиком. Други део бави се  Други део се бави хуманистичким наукама, различитим аспектима људског живота: одевањем, историјом, кулинарством, архитектуром и т.д. Свако поглавље изгледа да обрађује општи енциклопедијску тему. Теме поглавља су:

  1. Прво поглавље описује многштво врста биљног света: Чудне цветове и дрвеће које искорењује само себе да би мигрирало и т.д.
  2. Друго поглавље односи се на животињски свет, описујући много животиња које су надреалне варијанте коња, нилског коња, носорога, птица...
  3. У Треће поглавље се бави, како изгледа, посебним животињским царством чудних двоножних створења.
  4. Четврто поглавље се бави нечим што личи на физику и хемију. Најапстрактније је и најзагонетније од свих поглавља.
  5. Пето поглавље бави се бизарним машинама и возилима.
  6. Шесто поглавље истражује опште хуманистичке науке: биологију, анатомију, сексуалност, разне домородачке народе. Приказује људске фигуре са деловима биљака и алатки (као што су оловке и кључеве) накалемљених уместо удова.
  7. Седмо поглавље је посвећено историји. Приказује портрете многих, вероватно значајних људи, дајући датуме њиховог рођења и смрти. Такође приказује многе сцене историјског и могуће верског значаја, као и сцене сахране и примере погребних обичаја. 
  8. Осмо поглавље приказује историју писма Кодекса. 
  9. У деветом поглављу се бави храном и одевањем. 
  10. У десетом поглављу описује бизарне игре (укључујући игре са картама и игре на табли) и атлетске спортове.
  11. Једанаесто поглавље је у потпуности посвећено архитектури.

После последњег поглавља налази се садржај или индекс, иза чега следи део текста који личи на поговор, у коме рукопис делује аљкаво, као да је писано у журби.[4]

У шестом поглављу постоји неколико редова текста написаног на француском језику. Ради се о цитату из дела Марсела Пруста: "A la recherche du temps perdu: Albertine disparue" (У трагању за изгубљеним временом: Нестала Албертина). 

Издања[уреди]

Оригинално, прво издање објављено је у два тома:

Две године касније дело је као једнотомно објављено у Сједињеним америчким државама, Немачкој и Холандији.:

Прошло је десет година пре него што су, 1993. године, објављена два проширено једнотомно издања - француско и шпанско:

  • French augmented edition, with a preface by Italo Calvino, transl. by Yves Hersant and Geneviève Lambert, Milano: Franco Maria Ricci [Les signes de l'homme, 18], 1993, 392 pp. ISBN 978-88-216-2027-0.;
  • Spanish augmented edition, with a preface by Italo Calvino, transl. by C. Alonso, Milano: Franco Maria Ricci [Los signos del hombre, 15], 1993, 392 pp. ISBN 978-88-216-6027-6.

У 2006. години у Италији је објављено проширено, али јефтиније издање које поседује додатне илустрације и предговор аутора:

Године 2013. објављено је друго допуњено издање, као и потписано и нумерисано "Делукс" издање у ограниченом тиражу. Одштампано је по 300 примерака на италијанском и на енглеском језику:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ as it were "the book (or manuscript) of Serafini"; the Latin noun codex referred to a book with pages (as opposed to a scroll), and is often applied in modern usage to a manuscript with pages, especially an antiquarian one.
  2. ^ Corrias, Pino (5. 2. 2006). „L'enciclopedia dell'altro mondo” [Enciklopedija drugog sveta]. La Repubblica: 39. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Berloquin, Pierre (2008). Hidden Codes & Grand Designs: Secret Languages from Ancient Times to Modern Day. Sterling Publishing. стр. 300—302. ISBN 978-1-4027-2833-4. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Schwenger, Peter (2006). The Tears of Things: Melancholy and Physical Objects. University of Minnesota Press. стр. 119—124. ISBN 978-0-8166-4631-9. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Conley, Tim; Stephen Cain (2006). Encyclopedia of Fictional and Fantastic Languages. Greenwood Publishing Group. стр. 30—31. ISBN 978-0-313-33188-6. 
  6. ^ LaFarge, Antoinette. „Codex Seraphinianus”. fictive art. University of California, Irvine. Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2012. Приступљено 30. 1. 2016. 
  7. 7,0 7,1 „Codex Seraphinianu”. patakosmos. Приступљено 14. 8. 2017. 
  8. ^ Dwyer, Jim (2010). Where The Wild Books Are: A Field Guide to Ecofiction. University of Nevada Press. стр. 91. 
  9. ^ Bök, Christian (2003). Lost Classics. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-0-7475-6175-0. 
  10. ^ Derzhanski, Ivan A. „Codex Seraphinianus: Some Observations”. Институт по математика и информатика на БАН. Приступљено 30. 1. 2016. 
  11. ^ Stanley, Jeff. „To Read Images Not Words: Computer-Aided Analysis of the Handwriting in the Codex Seraphinianus (MSc dissertation)” (PDF). NCSU Libraries. North Carolina State University at Raleigh. Приступљено 30. 1. 2016. 

Литература[уреди]

  • Conley, Tim; Stephen Cain (2006). Encyclopedia of Fictional and Fantastic Languages. Greenwood Publishing Group. стр. 30—31. ISBN 978-0-313-33188-6. 
  • Schwenger, Peter (2006). The Tears of Things: Melancholy and Physical Objects. University of Minnesota Press. стр. 119—124. ISBN 978-0-8166-4631-9. 
  • Berloquin, Pierre (2008). Hidden Codes & Grand Designs: Secret Languages from Ancient Times to Modern Day. Sterling Publishing. стр. 300—302. ISBN 978-1-4027-2833-4. 

Спољашње везе[уреди]