Козница (Владичин Хан)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Козница.
Козница
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пчињски
Општина Владичин Хан
Становништво
Становништво
 — (2011) 235
Положај
Координате 42°43′22″ СГШ; 22°07′28″ ИГД / 42.722833° СГШ; 22.1245° ИГД / 42.722833; 22.1245Координате: 42°43′22″ СГШ; 22°07′28″ ИГД / 42.722833° СГШ; 22.1245° ИГД / 42.722833; 22.1245
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 550 m
Козница на мапи Србије
Козница
Козница
Козница на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 017
Регистарска ознака VR

Козница је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 235 становника (према попису из 1991. било је 275 становника).

Тип[уреди]

Козница је село разбијеног типа. Дели се на ове махале: Рупа или Река, Црквиште, Кошариште, Коларовци и Прокос. Прва махала је главна и налази се у јужном, а последња је у северном делу атара, докје растојање између њих је око 5 километара. Козница је 1960. године имала 52 дома.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Козница живи 193 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (38,2 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 73 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Историја[уреди]

У Историјским изворима из средњег века помиње се село Козница Кричановска. Њу је приложио севастократ Дејан и 1355. године потврдио цар Душан Св. Богородици у Архиљевици. Касније (1381. године) Козницу је Јевдокија Дејановићка са сином Константином приложила Хиландару. Историчари претпостављају да се наведени помен односи на ово село у Грделичкој Клисури.

До 1900. године постојало је једно село Козница. Делило се на два краја, Горњи и Доњи. Од те године Доња Козница административно припада Владичином Хану, а Горња Козница Сурдулици и она се, због тога што је мала, сада сматра као махала села Дикаве. Доња Козница, под именом Козница се сматра и води као посебно село.

Приликом ослобађања од Турака 1878. године Козница је била затечена као арбанашко-српско село. Имало је око 10 кућа Арбанаса и 9 кућа Срба. Арбанаси су се звали: Саит, Лиман, Ченга, Асан, Мурат, Шејтан и др. Поменуте године, чим је српска војска „пробила фронт код Грделице“ сви Арбанаси су се иселили „у правцу Скопља“. У народу се говори да су се кознички Арбанаси доселили из Алакинаца у суседној сурдуличкој котлиници. Они су овде, приликом досељавања, затекли Србе, којима су одузели најбоље њиве. Имали су чифлик и у селу Дикави. Све арбанашке куће налазиле су се у данашњој Рупи или Река Махале – око данашње сеоске школе. У овом селу није постојала џамија. Арбанаси су имали гробље у ливади садашњег власника Богдана Марковића. Последња арбанашка кућа срушена је пре око 50 година. После исељавања Арбанаса у Козницу су се почели насељавати Срби. Већи део Срба доселио се из суседног Ружића.

Сеоска слава је Други дан Духова. Тада се приређује сабор око крста у махали Уковиште. Гробље се налази у близини ранијег арбанашког гробља, где је било и старо српско гробље у турско доба. О већим празницима мештани Кознице посећују цркву у Ружићу.[1]

Земље и шуме[уреди]

Поједини крајеви атара носе ове називе: Голема Њива, Саитова Њива, Фејзина Њива, Асанова Њива, Асаново Ливадче, Аљабака, Крчмиште, Ћерамидница, Трендафилка, Дубрава, Превалац, Зајка, Росуља, Пржаљ, Горуњ, Лудно Глава, Големо Дрво, Ланиште, Дојчин Мост, Станци, Алакинска Корија („држали их Турци из Алакинца), Тршевина и Камен.[1]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 284
1953. 298
1961. 360
1971. 323
1981. 298
1991. 275 275
2002. 235 235
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
232 98,72 %
непознато
  
1 0,42 %


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 104-106 страна
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]