Коканд

Kokand Qo‘qon / Қўқон Коканд
Kokand Локација у Узбекистану Kokand Локација у Узбекистану
Координате: 40° 31′ N 70° 56′ E
Држава	Узбекистан
Област	Самаркандска
Насељен	Х век
Површина
• Укупно	67 km2 (26 sq mi)
Надморска висина	409 m (1.342 ft)
Становништво (2020)
• Укупно	274,700
• Густина	4,1/km2 (11/sq mi)
Поштански број	150700
Веб-сајт	qoqon.uz

Коканд (узб. Qo‘qon/Қўқон) је град у региону Фергана у Узбекистану.

Историја

Опште информације

Коканд је један од најстаријих градова Централне Азије. Помиње се под разним именима још од 10. века, али је свој процват доживео у 18. веку.

У периоду од 1709. до 1876. године постаје престоница Кокандског каната , који се простирао на територијама савременог Узбекистана, Таџикистана, Киргистана, јужног Казахстана и аутономног ујгурског региона Синђанг у Кине ( Источни Туркестан) .

Од 1876. Коканд је био део Ферганске области Руске Империје, а затим Узбечке ССР у Совјетском Савезу. Сада је припада новој Ферганској области у Узбекистану.

Коканд се налази на раскрсници две главне маршруте кроз Ферганску долину: северозападна кроз планине до Ташкента и западна према Хучанду (Таџикистан).

Бухарски канат

Територија будућег Кокандског каната од 1500-1709 била је део Бухарског каната.

Кокандски канат

Коканд. Спољна капија Ханове палате (1870-их)

Постојао је од око 1710. године када се отцепио од Бухарског каната па до 1876. године када је припојен Руском царству.

Кокандски канови настојали су да својој династички легитимитет потврдити, повезујући своје порекло чак и са Тамерланом, а такође и тврдећи да су поседовали целу Фергану од давнина. Према локалним легендама, чувени султан Бабур, потомак Тамерлана, ишао је из Самарканда у Индију преко Фергане, где је једна од његових жена родила дечака на путу између Хуџанда и Канибадама, које је потом усвојило локално племе.

Руски Туркестан

Грб града Коканда одобрен је 22. октобра 1908. заједно са другим амблемима Ферганске области

Дана 19. фебруара 1876. године, Коканд су освојиле руске трупе под командом генерала Скобељева. Русија је укинула канат, а Коканд је ушао у формирану област Фергана као део Руског Туркестана, постајући административни центар Кокандског округа.

Након присаједињења Коканда Русији, канова палата је претворена у тврђаву, а кроз градске блокове-махале су формиране улице, дуж којих су се почеле појављивати грађевине европске архитектуре.

Град се брзо претворио у главни центар привредне активности у Туркестану, престигавши чак и Ташкент по броју банака.

Туркестанска аутономија

Око три месеца (од 27. новембра 1917. до 22. фебруара 1918.) град Коканд је био центар непризнате државе Туркестанске аутономије. Туркестан се простирао на територији савременог Узбекистана, Казахстана и Киргистана.

Према бројним историчарима, Туркестанска аутономија је била прва демократска и секуларна независна држава у Централној Азији.

Узбекистанска ССР

Иако су припадници покрета Басмачи пружали жесток отпор, град и долина су, до јуна 1920. године, били заузети од стране совјетских трупа .

Године 1920, главни град Ферганске области је пресељен у Коканд из Скобељева. Године 1924, након националног разграничења, Коканд је постао део Узбекистанске ССР.

Географија

Коканд се налази на истоку Узбекистана, у југозападном делу Ферганске долине. Налази се 228 км југоисточно од главног града Узбекистана - Ташкента, 115 км западно од Андијана и 88 км западно од Фергане.

Становништво

Од 1. јануара 2016. године становништво је износило преко 239.900 становника . Коканд је један од три највећа града у региону Фергана заједно са Ферганом и Маргиланом .

Становништво углавном чине Узбеци (више од 90%), док у граду живе и представници више од 30 националности.

Раст становништва Коканда

Година	Популација
1897	81 300
1939	84 700
1959	105 100
1990	175 000
1995	187 000
1998	191 100
1999	193 800
2000	197 400
2007	206 500
2013	233 500
2016	239 900
2020	254 700

Становништво према попису из 1897. године

Према општем попису становништва Руске империје, обављеном 9 [по јулијанском 1897 године] фебруара. директним испитивањем целокупног становништва истог датума, у складу са „Правилником о 1. општем попису становништва Руске империје“ одобреним 1895. године, Коканд је био велики град у средњој Азији.

Становништво и етнички састав Ферганске области по градовима 1897.

Град	Укупно	Сарти	Узбеци	Таджици	Руси	Киргизи	Кашгарци	Турци	Пољаци	Немци	Јермени	Роми	Јевреји	Татари
Коканд	81 354	20 907	54 673	2696	1542	74	73	69	215	61	36	439	275	206
Наманган	62 017	52 890	6	691	1026	48	10	6670	192	46	-	2	110	194
Андижан	47 627	45 366	4	51	950	37	4	5	194	49	7	2	97	114
Стари Маргелан	36 490	35 645	-	3	98	20	33	4	1	-	2	-	652	7
Ош	34 157	8	5	107	989	-	-	32 432	188	45	-	-	46	24
Чуст	13 785	257	376	12 718	-	-	-	421	-	-	-	-	-	-
Нови Маргелан	8928	2308	300	236	4563	88	19	5	727	158	49	9	186	151

Економија

Коканд је центар хемијске, памучне, машиноградње, прехрамбене и лаке индустрије. Обим производа произведених у великим индустријским предузећима у 2006. години износио је 72,9 милијарди сома. Коканд је такође велико железничко чвориште. Овде се налази управа регионалног железничког чвора Фергана.

Линкови

• http://hokandi.narod.ru/