Кока-кола

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чаша Кока-коле са ледом
Кока-кола флаширање Фацтори. 8. јануар 1941, Монтреал, Канада.

Кока-кола (енг. Coca-Cola) је безалкохолно газирано пиће које производи истоимена мултинационална компанија са седиштем у Атланти, граду у којем је Џон С. Пембертон дана 8. маја 1886. године продао прву претечу овог пића справљену од сирупа и газиране воде.

То је у исто време и један од разлога што је Атланта добила организацију Олимпијских игара 1996. године, на стогодишњицу модерне историје ових игара, а истовремено и стогодишњицу кока-коле. Кока-кола је данас након више од сто година постојања један од најпознатијих светских брендова.

Састојци кока-коле[уреди]

Вода и шећер су основни састојци кока-коле, којима се додаје угљен-диоксид, карамела, ортофосфорна киселина, природне ароме и кофеин, на основу формуле која је непозната јавности.

Шећера у кока-коли има 108 грама по литри. Карамела даје кока-коли тамну боју. Ортофосфорна киселина има улогу конзерванса. Кофеина у једној литри кока-коле има 100 mmg. Поред тога кока-кола садржи фенилаланин, фосфорну киселину (Е338), натријум цикламат (Е952), ацесулфам к (Е950), аспартам (Е951), натријум цитрат и натријум-бензоат (Е211).

Тајни састојак[уреди]

Упркос томе што у имену садржи реч кола, кока-кола не садржи екстракт семена коле.[1] Укус углавном потиче од ваниле, цимета и поморанџе, лимете, лимуна и састојака као што је мускатни орашчић у траговима.[2]

Историја[уреди]

Историја кока-коле почиње у Ноксвилу, у Џорџији, када се 1833. године родио Џон С. Пембертон, славни оснивач кока-коле. Млади Пембертон је са дипломом хемије кренуо у Колумбус, где ће отворити своју радњу у којој ће моћи да експериментише и прави нове производе. После четворогодишњег грађанског рата, Пембертон се нашао у сиромаштву и решава да започне нову каријеру у Атланти, где отвара апотеку. Његов највећи сан је био да створи један оригиналан производ. Тако је већ 1885. године апотекар осмислио тоник, френч вајн кола (енг. French Wine Cola), веома сличан данашњој кока-коли. Временом је Пембертон из њега избацио алкохол, додао друге биљне есенције и тако добио нови сируп без имена, а који је пре свега, лечио главобољу.

У недељу 8. маја 1886. године у малој апотеци у Атланти продата је прва чаша овог необичног напитка који се састојао од сирупа и газиране воде. Господин Робинсон, Пембертонов партнер, дао је име напитку кока-кола Syrup and Extract, али се Пембертону више свиђало само кока-кола.

У градским новинама је 29. маја 1886. године први пут објављена реклама Coca-Cola Delicious ! Refreshing ! Exilarating ! (Укусна, освежавајућа, узбудљива).

Пиће је било спремно, али чини се не и јавност. Прве године продато је само 25 галона сирупа, тј. 13 чаша дневно, свака по 5 центи. Пембертон је потрошио више за рекламу него што је зарадио од продаје. Како је већ био у поодмаклим годинама, почео је да тражи партнера да му посао не би потпуно пропао. Једини који је наслутио велики потенцијал кока-коле био је Ејза Г. Кендлер, млад и амбициозан трговац из Атланте. После Пембертонове смрти успео је да постане једини власник кока-коле. Кендлер је откупио читаву опрему за производњу напитака и тајну формулу за само 1200 долара, плус 500 долара колико је дао за сахрану старога апотекара. Већ 1890. године напустио је све остале послове којима се бавио, да би се у потпуности посветио успеху напитка. Заједно са братом и неколико пријатеља, 29. јануара је основао друштво које данас постоји — The Coca-Cola Company.

Кендлерова вера у производ убрзо је била награђена: послови су напредовали из године у годину, тако да је већ 1895. године отворио једну радњу у Даласу, а затим у Чикагу, Лос Анђелесу и Филаделфији. Од 25 галона, колико је продао Пембертон, 1913. године је продато преко 6,5 милиона. Три године касније Кендлер се повукао са места председника компаније.

У историји кока-коле је било још људи који су се појавили у правом моменту са правом идејом, реч је о два млада адвоката, Бенђжамину Ф. Томасу и Џозефу Б. Вајтхеду. По причи Томас је доживео визију док је био на Куби, где је открио флаше локалног газираног пића са укусом ананаса. Када се вратио у земљу његов партнер му је указао на чињеницу да се кока-кола и даље продаје искључиво као сируп. Са Кендлером су уговорили састанак са предлогом да почне флаширање пића. Трошак целе операције је био само 1 долар, а Кендлер је двојици младића дао право да флаширају пиће на територији целог САД. Тада су још увек само ретки могли да замисле успех који ће кока-кола доживети у целом свету.

Прва флаша, која се данас може видети само у музејима, била је једина која се тада производила и звала се „Хачинсон“. После ње се појавила цилиндрична флаша са ромбоидном етикетом. Бенџамин Томас је био први који је схватио значај карактеристике производа, позвао је своје сараднике и рекао: „Морамо да пронађемо флашу коју ће свако да препозна чак и у мраку, флашу која ће бити јединствена“. Била је то флаша коју је произвела стаклара The Root Glass Company из Индијане. Флаша је подсећала на женску силуету, вероватно инспирисану дугим сукњама ношеним у том периоду — такозване хоблескиртс (енг. hobbleskirts).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. D'Amato, Alfonsina; Fasoli, Elisa; Kravchuk, Alexander V.; Righetti, Pier Giorgio (1. 4. 2011.). „Going Nuts for Nuts? The Trace Proteome of a Cola Drink, as Detected via Combinatorial Peptide Ligand Libraries“. Journal of Proteome Research (American Chemical Society) 10 (5): 2684–2686. DOI:10.1021/pr2001447 Приступљено 24. 10. 2012.. 
  2. Poundstone, William (1983). Big Secrets. William Morrow and Company. ISBN 0-688-04830-7. 

Литература[уреди]

  • Poundstone, William (1983). Big Secrets. William Morrow and Company. ISBN 0-688-04830-7. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :