Колагена влакна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тропоколаген

Колагена влакна су врста влакана у ванћелијском матриксу везивних ткива изграђена од фибриларног протеина колагена. У ванћелијском матриксу има највише ових везивних влакана. Имају пречник од 50 до 150 nm и могу се организовати у снопове различите дебљине.

Синтеза колагених влакана[уреди]

Синтеза колагених влакана одвија се у две фазе:

Синтеза проколагена[уреди]

Колагени фибрили настају полимеризацијом молекула колагена у паралелне низове (полипептидне ланце). Суседни паралелни низови повезани су ковалентним везама. За чврсто повезивање полипептидних ланаца неопходна је активност одређених ензима који захтевају присуство витамина Ц као кофактора. Недостатак овог витамина, који се јавља при обољењу скорбут, испољава се у стварању недовољно чврстих колагених влакана.

Полипептидни ланци колагена типа I (представљају око 90% телесних колагена) синтетишу се на рибозомима храпавог ендоплазматичног ретикулума и убацују у шупљине његових цистерни, где се три ланца међусобно повезују чиме настаје протоколаген. Протоколаген се помоћу транспортних везикула преноси до Голџијевог апарата. Полипептидни ланци протоколагена у његовом централном, највећем делу су распоређени у облику троструког хеликса, док на крајевима то није случај. Процесом егзоцитозе молекули протоколагена се ослобађају у ванћелијски матрикс.

Фибрилогенеза[уреди]

Обухвата скраћивање молекула протоколагена тако што се њихови крајеви дејством ензима, протоколаген пептидаза, цепају и своде на дужину која омогућава њихово латерално повезивање и образовање колагених фибрила. Скраћени молекули су сада молекули зрелог колагена, тропоколагена. После тога долази до образовања попречних ковалентних веза између фибрила што им даје чврстину па се успешно могу супротставити силама истезања.

Литература[уреди]

  • Guyton,A. C, Hall, J. E:Медицинска физиологија, Савремена администрација, Београд, 1999.
  • Давидовић, Вукосава: Упоредна физиологија, ЗУНС, Београд, 2003.
  • Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
  • Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989.
  • Петровић, В. М, Радојчић, Р, М: Упоредна физиологија (други део), ЗУНС, Београд, 1994.
  • Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
  • Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
  • Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.

Спољашње везе[уреди]