Колективизам после модернизма

С Википедије, слободне енциклопедије
Колективизам после модернизма: уметност друштвене уобразиље после 1945. године
Колективизам после модернизма.jpg
Насловна страна српског издања књиге из 2010.
Настанак и садржај
Ориг. насловCollectivism after Modernism: The Art of Social Imagination after 1945
Ауторприредили Блејк Стимсон и Грегори Шолет
Језикенглески
Жанр / врста деластручна монографија
Издавање
ИздавачClio
Датум2007.
Превод
ПреводилацКсенија Тодоровић
Класификација
ISBN?978-86-7102-376-4

Колективизам после модернизма: уметност друштвене уобразиље после 1945. године (енгл. Collectivism after Modernism: The Art of Social Imagination after 1945) је књига коју су приредили Блејк Стимсон и Грегори Шолет, објављена 2007. године. Српско издање објавила је издавачка кућа "Clio" из Београда 2010. године у преводу Ксеније Тодоровић.[1][2]

О приређивачима[уреди | уреди извор]

  • Блејк Стимсон је ван­ред­ни про­фе­сор исто­ри­је умет­но­сти на Uni­ver­sity of Ca­li­for­nia Da­vis.[3]
  • Грегори Шолет је њу­јор­шки умет­ник, пи­сац и осни­вач умет­нич­ких ко­лек­ти­ва До­ку­мен­та­ци­ја/ди­стри­бу­ци­ја по­ли­тич­ке умет­но­сти и РЕ­ПО­и­сто­ри­ја.[3]

О књизи[уреди | уреди извор]

Књига Колективизам после модернизма анализира колективне уметничке праксе после 1945. године па до данашњих дана. Књига представља зборник радова који говоре о активностима познатих и мање познатих уметничких колектива кроз низ студија случаја широм Европе, Јапана, САД, Африке, Кубе и Мексика. [4]

Сваки од аутора који су заступљени у књизи се обраћа одређеном питању, успесима и промашајима уметника као и компликацијама на које наилазе док настоје да савладају постојеће прилике и терет из прошлости. Радећи на томе они стижу и изван замишљеног оквира – „колективизма после модернизма“ – који их је од почетка окупио. Књига Колективизам после модернизма доноси и историјско разумевање неопходно за промишљање постмодерне колективне уметничке праксе, сада и у будућности.[4]

Садржај[уреди | уреди извор]

Књига садржи следеће текстове:[1]

  • Увод: периодизација колективизма - Блејк Стимсон и Грегори Шолет
    • Интернационарије колективизам, гротеска и функционализам хладног рата - Јелена Стојановић
    • После "силаска у свакодневницу": јапански колективизам од Јаркоцрвеног центра до Игре, 1964-1973. - Reiko Tomii
    • Art & Language и институцонални облик англо-америчког колективизма - Крис Гилберт
    • Колективни камкордер у уметности и активизму - Џеси Дру
    • Одиграти револуцију: Arte kalje, Grupo provisional и одговор на кубанску националну кризу 1986-1989. - Рејчел Вајс
    • Мексички петоугаоник: догодовштине с колективизмом током седамдесетих година 20. века - Рубен Гаљо
    • Уметнички колективни, с посебним освртом на Њујорк, 1975-2000. - Алан В. Мур
    • Производња друштвеног простора: протоколи заједнице у раду група Амос и Осам фасета - Оквуи Енвезор
    • Даље од представљања и придруживања: колективна акција у постсовјетској Русији - Ирина Аристархова
    • Геополитика уради сам: картографије уметности у свету - Брајан Холмс
  • Уместо поговора - Досије Србија - активизам деведесетих - Јован Деспотовић

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Stimson, Blejk; Šolet, Gregori, ур. (2010). Kolektivizam posle modernizma : umetnost društvene uobrazilje posle 1945. godine. Beograd: Clio. стр. 7—14, 389—390. ISBN 978-86-7102-376-4. 
  2. ^ „Kolektivizam posle modernizma : umetnost društvene uobrazilje posle 1945. godine”. plus.cobiss.net. Приступљено 11. 8. 2022. 
  3. ^ а б „KOLEKTIVIZAM POSLE MODERNIZMA - O priređivaču”. clio.rs. Приступљено 11. 8. 2022. 
  4. ^ а б „KOLEKTIVIZAM POSLE MODERNIZMA”. clio.rs. Приступљено 11. 8. 2022. 

Спољашље везе[уреди | уреди извор]