Колективизација
Колективизација (лат. colligere - задружити) процес је претварања приватне својине (некретнина и средстава за рад) у неки облик заједничке својине - државну или друштвену својину, преко стварања колектива, колективних газдинстава, задруге, колхоза и сл.
Колективизација је најшешће везана за екстремне идеологије као што су: комунизам, нацизам, фашизам и сл., које приватну својину сматрају препреком за остварење својих идеалистичких циљева.
Марксистичка гледишта
Од свих верзија социјализма, марксизам је ишао најдаље с теоријом укидања приватног властинштва и увођења државног. Ликвидација приватног власништва у пољопривреди уклапа се у опште догме марксизма. Идеолози марксизма су сматрали сељаке окорелим конзервативцима за револуцију и претерано везаним за њихово пољопривредно земљиште. Укидање приватне пољопривредне имовине названо је колективизацијом, а прве такве колективне формуле назване су колхозима у Совјетском Савезу.
Спровођење колективизације
Колективизација је у комунистичким земљама, по правилу, спровођена насилно уз јаке репресивне мере. У периоду од 1946. до 1962. године сељаци су водили тешке борбе с властима око питања колективизације. Стотине хиљада сељака било је затварано и премлаћивано јер су се опирали колективизације, а неки су се, као у Румунији, борили у планинама с оружјем у рукама против одузимања њиховог пољопривредног земљишта.
Стварањем државне својине кроз национализацију и конфискацију, као и привредним планирањем и колективизацијом, мењана је привредна и социјална структура и стваран економски амбијент у ком је, у етатизованој привреди, све токове контролисала партија на власти. Сви ти процеси у земљама Источног блока одвијали су се уз будан идеолошко-политички надзор СССР-а, који је делио критике и одређивао смернице развоја појединих земаља.
Земље у којима је било колективизације
Током 20. века колективизација је принудно спроведена у Совјетском Савезу, Бугарској, Чехословачкој, Југославији, НР Кини, Куби, Мађарској, Румунији, Источној Немачкој, Северној Кореји, Танзанији и Вијетнаму. Постоје примери добровољне колективизације у Индији, Израелу и Мексику.
