Колеџ слободних вештина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Главни квод Амхерст колеџа.

Колеџ слободних вештина (енгл. Liberal arts college) је универзитет чија је превасходна делатност образовање додипломских студената у областима слободних вештина. „Слободне вештине“ у овом смислу се не односе на седам слободних вештина Старог и Средњег века. Институције слободних вештина се одликују курикулумом који за циљ има преношење општег знања и развој општих интелектуалних способности, насупрот професионалном, специјализованом, занатском, или техничком курикулуму, какве нуде специјализовани програми истраживачких универзитета, пословне, правне и здравствене школе и профитни универзитети, народни универзитети, политехнике или технички факултети.

Иако историјски први програми који се у наше време зову слободним вештинама потичу из Европе, овај вид образовања данас је најприсутнији у Сједињеним Америчким Државама, за које се овај израз данас везује. Међу најпознатијима су колеџи „Мале тројке“ (Амхерст, Вилијамс, и Веслијан) и „Мали ајвији“ у Енглеској, те и даље претежено женски „Колеџи Седам сестара“ дуж североисточне обале САД. Међутим, сличне институције налазе се широм САД.

Међу примерима колеџа слободних вештина у другим земљама су Бишопс и Маунт Алисон универзитети у Канади, Европски колеџ слободних вештина у Немачкој, или Рузвелтова академија и Универзитетски колеџи у Амстредаму и Утрехту у Холандији. Међутим, посебно у Европи, образовање које се преноси у америчким колеџима слободних вештина се нуди у посебним средњим школама, или гимназијама. Искуство какво имају студенти на колеџима слободних вештина у САД је типично америчко, и покушаји да се оно понуди другде махом нису успели.

Међу основним аспектима по којима се колеџи слободних вештина разликују од додипломског образовања у другим земљама су:

  • Колеџи слободних вештина су мањи од универзитета, што обично значи да се сваком студенту поклања више пажње. Колеџи слободних вештина типично имају нижи однос броја студената и професора, предавања држе професори (а на асистенти како је често случај на истраживачким универзитетима) и то у мањим групама уз отворенији приступ студената професору.
  • Колеџи слободних вештина су резиденцијални, што значи да студенти живе и уче ван куће, често по први пут, и уче да живе са другима. Они се налазе у мањим срединама у којима живот на колеџу игра доминантну друштвену улогу, а искуство резиденцијалног живљења излаже студенте разним културним, политичким, и интелектуалним догађајима које они можда не би посећивали у нерезеденцијалном окружењу.
  • Колеџи слободних вештина обично подразумевају двогодишње изучавање слободних вештина или општег знања пре него што се студент определи за основну област студија (енгл. major).