Колин Макалоу

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Колин Макалоу
Kolin-mekalou-kockica.jpg
Пуно имеКолин Маргарета Макалоу
Датум рођења(1937-06-01)1. јун 1937.
Место рођењаВелингтон, Нови јужни Велс, Аустралија
Датум смрти29. јануар 2015.(2015-01-29) (77 год.)
Место смртиОстрво Норфок, Аустралија
Период1974-203
Најважнија дела
Птице умиру певајући
НаградеОрден Аустралије

Колин Маргарета Макалоу (енгл. Colleen Margaretta McCullough; Велингтон, 1. јун 193729. јануар 2015) била је аустралијскa књижевница, у Србији најпознатија по роману Птице умиру певајући, по коме је снимљена истоимена ТВ серија која је својевремено постала планетарни хит.[1]

Колин Макалоу добитница је низ награда и признања. Била је талентована књижевница која се у својим романима фокусирала на различите жанрове.[2]

Младост и школовање[уреди | уреди извор]

Колин Макалоу рођена је 1937. године у Велингтону, у централно-западном региону Новог Јужног Велса,[3] у породици Џејмса и Лори Макалоу. Отац јој је био ирског порекла, а мајка новозеланђанка, делом маорског порекла. Током њеног детињства породица се често селила,[4] да би се коначно настанила у Сиднеју.[5] Колин је имала брата Карла, који се у 25. години утопио код обала Крита, покушавајући да спаси туристе у невољи. На основу његовог карактера касније је градила лик у роману Птице умиру певајући, а о њему је писала и у својој књизи мемоара Живот без досадних ситница (Life Without the Boring Bits).[6]

Колин Макалоу је у младости била занинтересована подједнако и за друштвене и за природне науке.[7] Завршила је у Сиднеју медицински факултет.[5] До завршетка студија Колин је зарађивала за живот радећи као наставница, библиотекарка и новинарка.[4] На првој години студија медицине констатовано је да пати од дерматитиса изазваног хируршким сапуном и саветовано јој је да се одрекне својих снова да постане лекар. Зато се пребацила на студије неурологије.[5]

Медицинска каријера[уреди | уреди извор]

По завршетку студија радила је као неурофизиолог[8] у Краљевској болници северне обале у Сиднеју.[5] Године 1963. преселила се Велику Британију, где је четири године радила у лондонској болници Great Ormond Street Hospital. У Лондону је упознала начелника одељења за неурологију универзитета Јејл, који јој је понудио место научног сарадника. На Универзитету Јејл (Њу Хејвен, Конектикат) је остала од 1967. до 1976. године, бавећи се истраживачким радом. Истовремено је радила и као предавач на катедри за неурологију Медицинског факултета.[9]

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Током боравка на Јејлу написала је своја прва књижевна дела. Роман Птице умиру певајући (1997), постала је међународни бестселер и једна од најпродаванијих књига у историји, са продатих више од 30 милиона примерака широм света.[10] Према овом роману 1983. године снимљена је ТВ серија, која се сматра једним од најпопуларнијих телевизијских мини сериала свих времена. Успех ове књиге омогућио јој је да одустане од научне каријере и да покуша да живи као фриленсер.[11] Крајем 70-их, преселила се на аустралијско Острво Норфок у Јужном Пацифику,[8] где је упознала свог будућег мужа Рика Робинсона[9] са којим се венчала априла 1984. године.[12]

Поред самосталних романа Колин Макалоу написала је и серију историјских романа о Старом Риму, као и пет криминалистичко-детективских романа са главним ликом полицијским детективом Кармином Делмоником[2] Осим прозом, бавила се и писањем текстова за позоришне мјузикле.[13]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Роман Independence of Miss Mary Bennet (Независност госпођице Мери Бенет), који је Колин Макалоу написала 2008. године, изазвао је контрoверзне расправе о томе да ли је у овом делу заправо копирала ликове из романа Гордост и предрасуда, енглеске књижевнице Џејн Остин.[14]

Романи Колин Макалоу у Србији[уреди | уреди извор]

Први романи Колин Макалоу у Србији (и Југославији) су се појавили 80-их година 20. века, у издању издавачке куће „Знање” из Загреба,[15] а 90-их и у издању домаћих издавача, на српском језику (са погрешно транскрибованим именом ауторке).[16]

Смрт[уреди | уреди извор]

Затворите њен надгробни споменик на гробљу на острву Норфолк, 2015

Колин Макалоу преминула је 29. јануара 2015. године, у 77 години живота, услед престанка рада бубрега, после низа мањих срчаних удара. На крају живота вид јој је ослабио због хеморагијске дегенерације макуле, али је упркос томе наставила да пише књиге, диктирајући их сарадницима.[17] Патила је и од остеопорозе, неуралгије, дијабетеса и рака грлића материце. Била је везана за инвалидска колица.[9][18] Сахрањена је на Oстрву Норфолк, на гробљу Залив Емили (Emily Bay).[19]

Почасти[уреди | уреди извор]

Године 1984. години, портрет Колин Макалоу, који је насликао Весли Волтерс, био је финалиста на такмичењу за награду Арчибалд. Награда се додељује за "најбољи портрет мушкарца или жене који су се истакли у уметности, књижевности, науци или политици".[20] Дубина историјских истраживања у серијалу романа о Старом Риму донела јој је 1993. године титулу доктора филологије на Универзитету Меквори у Сиднеју.[21]

Године 1996. Аустралијски национални фонд прогласио ју је живим националним благом,[2] а 12. јуна 2006. одликована је Орденом Аустралије за "служење уметности као аутора и служење друштву у улози подршке националних и међународних образовних програма, медицинско-научних дисциплина и добротворних организација".[22]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Самостални романи[уреди | уреди извор]

  • Tim (1974) - у Србији се први пут појавио у хрватском преводу, под насловом Тим 1985[23]
  • The Thorn Birds (1977) - у Србији се први пут појавио у хрватском преводу, под насловом Птице умиру пјевајући 1984[24] Године 2018, у издању издавачке куће Лагуна објављен је на српском језику, под насловом Трн у грудима[25]
  • An Indecent Obsession (1981) - у Србији се први пут појавио у хрватском преводу, под насловом Друго име за љубав 1983[26]
  • A Creed for the Third Millennium (1985) - у Србији се први пут појавио у хрватском преводу, под насловом Вјера за трећи милениј 1987[27]
  • The Ladies of Missalonghi (1987)
  • The Song of Troy (1998)[28] - објављен на српском језику 2005, под насловом Песме о Троји[29]
  • Morgan's_Run (2000)
  • The Touch (2003) - објављен на српском језику 2009, под насловом Додир[30]
  • Angel (2005)
  • The Independence of Miss Mary Bennet (2008)
  • Bittersweet (2014)[2]

Серијал историјских романа о Старом Риму[уреди | уреди извор]

  • The First Man in Rome (1990) - Објављен у Србији 2003. године као трилогија Први човек Рима: Пут части,[31] Пут победе[32] и Пут славе[33]
  • The Grass Crown (1991) - Објављен у Србији 2006. године као трилогија Венац од траве: Лав са Истока,[34] Смарагдна лупа[35] и Аурелијине сузе[36]
  • Fortune's Favourites (1993) - Објављен у Србији 2007. године као трилогија Фортунини миљеници: Представа за господара,[37] Некрунисани краљ[38] и Моћни ратници[39]
  • Caesar's Women (1995) - Објављен у Србији 2009. године као трилогија Цезарове жене: Љубавница хладног срца,[40] Једина љубав[41] и Бисер за Харпију[42]
  • Caesar (1997) - Објављен у Србији 2011. године у две књиге Цезар: Краљ Галије[43] и Владар света[44]
  • The October Horse (2002) - Објављен у Србији 2014. године у две књиге Октобарски коњи - приповест о Цезару и Клеопатри: Част и дужност[45] и Пад Титана[46]
  • Antony and Cleopatra (2007) - Објављен у Србији 2015. године у две књиге Антоније и Клеопатра: Бисери боје месечине[47] и Краљица звери[48]

Серијал детективско-криминалистичких романа[уреди | уреди извор]

Колин Макалоу објавила је и пет криминалистичко-детективских романа у серијалу Кармин Делмонико.[49] Ови романи још увек нису објављени на српском језику.

  • On, Off (2006)
  • Too Many Murders (December 2009)
  • Naked Cruelty (2010)
  • The Prodigal Son (2012)
  • Sins of the Flesh (2013)[2]

Биографиски рад[уреди | уреди извор]

  • The Courage and the Will: The Life of Roden Cutler VC (1999; Храброст и воља: биографија Родена Кутлера)[50]

Мемоари[уреди | уреди извор]

  • Life Without the Boring Bits (2011; Живот без досадних ситница)[51]

Екранизације[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ПТИЦЕ УМИРУ ПЕВАЈУЋИ: Преминула ауторка чувеног романа”. Србија данас. Приступљено 8. 2. 2020. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „COLLEEN MCCULLOUGH BOOKS IN ORDER”. Book Series in Order. Приступљено 8. 2. 2020. 
  3. ^ "About Colleen McCullough", fantasticfiction.co.uk; retrieved 3 January 2016.
  4. 4,0 4,1 DeMarr 1996, стр. 2
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Cheetham, Anthony (30. 1. 2015). „Colleen McCullough obituary”. The Guardian. Приступљено 30. 1. 2015. 
  6. ^ Jason Steger, "McCullough cut through the small talk". Profile, Sydney Morning Herald, 31 January 2015; retrieved 2 February 2015.
  7. ^ „Colleen McCullough: Internationally acclaimed Australian Thorn Birds author dies aged 77”. ABC News. 29. 1. 2015. Приступљено 1. 2. 2015. 
  8. 8,0 8,1 „Kolin Mekalou”. yvaničnai sajt. Laguna. Приступљено 9. 2. 2020. 
  9. 9,0 9,1 9,2 Fox, Margalit (29. 1. 2015). „Colleen McCullough, Author of The Thorn Birds, Dies at 77”. The New York Times. Приступљено 29. 1. 2015. 
  10. ^ „Preminula Kolin Mekalou, autorka romana "Ptice umiru pevajući". Blic. 29. 1. 2015. Приступљено 9. 2. 2020. 
  11. ^ DeMarr 1996, стр. 3
  12. ^ The Peerage. Retrieved 2 February 2015
  13. ^ „Kolin Mekalou”. Knjižara.com. Приступљено 9. 2. 2020. 
  14. ^ The Independence of Miss Mary Bennet, stevedow.com.au; accessed 3 January 2016.
  15. ^ McCullough, Colleen (1983). Drugo ime za ljubav. Zagreb: Znanje. COBISS.SR 80392711
  16. ^ Мек Калах, Колин (1997). Птице умиру певајући. 1. Београд: Book ; Marso. COBISS.SR 52062476
  17. ^ „Preminula Kolin Mekalou”. SeeCult. 29. 1. 2015. Приступљено 9. 2. 2020. 
  18. ^ Susan Wyndham (29. 1. 2015). „Colleen McCullough, author of The Thorn Birds, dies”. The Age. 
  19. ^ „Colleen McCullough to be buried among Bounty mutineers”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 3. 1. 2016. 
  20. ^ „Archibald Prize 07”. Art Gallery NSW. Приступљено 19. 7. 2007. 
  21. ^ McCullough awarded Doctor of Letters, abc.net.au; accessed 3 January 2016.
  22. ^ McCullough profile Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), itsanhonour.gov.au; retrieved 2 February 2015.
  23. ^ McCullough, Colleen (1985). Tim. Zagreb: Znanje. COBISS.SR 25516551
  24. ^ McCullough, Colleen (1984). Ptice umiru pjevajući. 1. Zagreb: Znanje. COBISS.SR 30651655
  25. ^ Mekalou, Kolin (2018). Trn u grudima. Tom 1. Beograd: Laguna. COBISS.SR 260224268
  26. ^ McCullough, Colleen (1983). Drugo ime za ljubav. Zagreb: Znanje. COBISS.SR 80392711
  27. ^ McCullough, Colleen (1987). Vjera za treći milenij. Zagreb: Znanje. COBISS.SR 25516551
  28. ^ Michelle Smith, "Was Colleen McCullough under-regarded as a writer? The next few chapters will tell", TheConversation.com; 29 January 2015.
  29. ^ Mekalou, Kolin (2005). Pesma o Troji. Beograd: Laguna. COBISS.SR 119536396
  30. ^ Mekalou, Kolin (2009). Dodir. Beograd: Book & Marso. COBISS.SR 157635340
  31. ^ Mekalou, Kolin (2003). Put časti : prvi deo trilogije Prvi čovek Rima. Beograd: Laguna. ISBN 86-7436-073-4. COBISS.SR 103728396
  32. ^ Mekalou, Kolin (2003). Put slave : drugi deo trilogije Prvi čovek Rima. Beograd: Laguna. ISBN 86-7436-098-X. COBISS.SR 106847244
  33. ^ Mekalou, Kolin (2003). Put pobede : treći deo trilogije Prvi čovek Rima. Beograd: Laguna. ISBN 86-7436-130-7. COBISS.SR 111303692
  34. ^ Mekalou, Kolin (2006). Venac od trave. Knj. 1, Lav sa Istoka. Beograd: Laguna. ISBN 86-7436-403-9. COBISS.SR 127298060
  35. ^ Mekalou, Kolin (2006). Venac od trave. Knj. 2, Smaragdna lupa. Beograd: Laguna. ISBN 86-7436-550-7. COBISS.SR 514456160
  36. ^ Mekalou, Kolin (2007). Venac od trave. Knj. 3, Aurelijine suze. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-7436-551-9. COBISS.SR 138049548
  37. ^ Mekalou, Kolin (2007). Fortunini miljenici. Knj. 1, Predstava za gospodara. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-7436-639-4. COBISS.SR 142510604
  38. ^ Mekalou, Kolin (2008). Fortunini miljenici. Knj. 2, Nekrunisani kralj. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-7436-851-0. COBISS.SR 146126604
  39. ^ Mekalou, Kolin (2008). Fortunini miljenici. Knj. 3, Moćnici i ratnici. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-7436-978-4. COBISS.SR 150702860
  40. ^ Mekalou, Kolin (2009). Cezarove žene. Deo 1, Ljubavnica hladnog srca. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-0251-8. COBISS.SR 172274444
  41. ^ Mekalou, Kolin (2009). Cezarove žene. Deo 2, Jedina ljubav. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-0252-5. COBISS.SR 172068108
  42. ^ Mekalou, Kolin (2010). Cezarove žene. Knj. 3, Biser za Harpiju. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-0307-2. COBISS.SR 172389388
  43. ^ Mekalou, Kolin (2011). Cezar. Knj. 1, Kralj Galije. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-0871-8. COBISS.SR 186691084
  44. ^ Mekalou, Kolin (2011). Cezar. Knj. 2, Vladar sveta. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-0883-1. COBISS.SR 187519500
  45. ^ Mekalou, Kolin (2014). Oktobarski konj : pripovest o Cezaru i Kleopatri. Knj. 1, Čast i dužnost. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-1516-7. COBISS.SR 206199052
  46. ^ Mekalou, Kolin (2014). Oktobarski konj : pripovest o Cezaru i Kleopatri. Knj. 2, Pad titana. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-1517-4. COBISS.SR 206200076
  47. ^ Mekalou, Kolin (2015). Antonije i Kleopatra. Knj. 1, Biseri boje mesečine. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-2026-0. COBISS.SR 218122764
  48. ^ Mekalou, Kolin (2015). Antonije i Kleopatra. Knj. 2, Kraljica zveri. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-2027-7. COBISS.SR 218123532
  49. ^ Michelle Smith, "Was Colleen McCullough under-regarded as a writer? The next few chapters will tell", TheConversation.com; 29 January 2015.
  50. ^ Patricia Maunder. "Outspoken writer Colleen McCullough praised by all except literary establishment", smh.com.au, 30 January 2015.
  51. ^ McCullough, Colleen (2011). Life Without the Boring Bits. HarperCollins. ISBN 9780732294489. Приступљено 8. 2. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • DeMarr, Mary Jean (1996). Colleen McCullough: A Critical Companion. Greenwood Publishing Group. ISBN 0-313-29499-2.