Колон (дебело црево)
| Детаљи | |
|---|---|
| Део | Гастроинтестинални тракт |
| Називи и ознаке | |
| MeSH | D003106 |
| TA98 | A05.7.03.001 |
| TA2 | 2981 |
| FMA | 14543 |
| Анатомска терминологија | |
Колон (лат. intestinum colon) је део дебелог црева (лат. intestinum crassum) који се наставља на слепо црево (лат. intestinum cecum), а прелази у задње црево (лат. intestinum rectum).[1][2] Вода се овде апсорбује, а преостали отпадни материјал се складишти у ректуму као измет пре него што се уклони дефекацијом.[3] Дебело црево је најдужи део дебелог црева, и термини се често користе наизменично, али већина извора дефинише дебело црево као комбинацију цекума, колона, ректума и аналног канала.[3][4][5] Неки други извори искључују анални канал.[6][7][8]
2. попречни део
3. силазни део
4. сигмоидни део
5. чмарно/задње црево
Колон се може поделити на[9][10]:
- узлазно дебело црево, узлазни колон или узлазно ободно црево – лат. colon ascendens
- попречно дебело црево, попречни колон или попречно ободно црево – лат. colon transversum
- силазно дебело црево, силазни колон или силазно ободно црево – лат. colon descendens
- завијено (сигмоидно) дебело црево, сигмоидни колон или завијено црево – colon sigmoideum
Узлазни део полази од десне бедрене јаме, у којој је смештено слепо црево, и пружа се навише кроз десни бочни део стомака до доње стране јетре.[11] Овде црево скреће нагло улево и гради тзв. десну кривину колона. Од ове кривине, преко пупчаног предела, до левог хипохондријачног предела се пружа попречни део црева и на том месту оно скреће нагло надоле и гради леву кривину колона. Од ње се спушта нисходни део дебелог црева низ леви бочни део трбушне дупље све до леве бедрене јаме. Од ове јаме полази сигмоидни део који се у пределу 3. сакралног кичменог пршљена наставља у чмарно црево. Сигмоидни део има облик латиничног слова S.[12][13]
Структура
[уреди | уреди извор]
Колон дебелог црева је последњи део дигестивног система. Има сегментиран изглед због низа врећица званих хаустра.[14] Извлачи воду и со из чврстог отпада пре него што се елиминише из тела и место је на коме долази до ферментације неапсорбованог материјала од стране цревне микробиоте. За разлику од танког црева, дебело црево не игра главну улогу у апсорпцији хране и хранљивих материја. Око 1,5 литара или 45 унци воде стиже у дебело црево сваког дана.[15]
Колон је најдужи део дебелог црева и његова просечна дужина код одраслог човека је 65 инча или 166 cm (опсег од 80 до 313 cm) за мушкарце, и 61 инча или 155 cm (опсег од 80 до 214 cm) за жене.[16]
Секције
[уреди | уреди извор]
Код сисара, дебело црево се састоји од цекума (укључујући црвуљак), дебелог црева (најдужи део), ректума и аналног канала.[3]
Четири дела дебелог црева су: узлазно дебело црево, попречно дебело црево, силазно дебело црево и сигмоидно дебело црево. Ови делови се окрећу на флексури колике.
Делови дебелог црева су било интраперитонеални или иза њега у ретроперитонеуму. Ретроперитонеални органи, генерално, немају потпуну покривеност перитонеума, па су фиксирани на месту. Интраперитонеални органи су потпуно окружени перитонеумом и стога су покретни.[17] Од дебелог црева, узлазни колон, силазни колон и ректум су ретроперитонеални, док су цекум, слепо црево, попречни колон и сигмоидни колон интраперитонеални.[18] Ово је важно, јер утиче на то којим органима се може лако приступити током операције, као што је лапаротомија.
Што се тиче пречника, цекум је најшири, у просеку је нешто мање од 9 cm код здравих особа, а попречно дебело црево је у просеку мање од 6 cm у пречнику.[19] Силазно и сигмоидно дебело црево су нешто мања, са просечним пречником сигмоидног колона 4–5 cm.[19][20] Пречници већи од одређених прагова за сваки део дебелог црева могу бити дијагностички за мегаколон.
Узлазно дебело црево
[уреди | уреди извор]Узлазно дебело црево је први од четири главна дела дебелог црева. Повезан је са танким цревом делом црева који се зове цекум. Узлазно дебело црево иде нагоре кроз трбушну дупљу према попречном дебелом цреву за отприлике 20 cm.
Једна од главних функција дебелог црева је да уклони воду и друге кључне хранљиве материје из отпадног материјала и да их рециклира. Како отпадни материјал излази из танког црева кроз илеоцекални залистак, он ће се кретати у цекум, а затим у узлазно дебело црево где почиње овај процес екстракције. Отпадни материјал се перисталтиком пумпа према горе ка попречном колону. Узлазно дебело црево је понекад причвршћено за слепо црево преко Герлаховог залиска. Код преживара, узлазно дебело црево је познато као спирално дебело црево.[21][22][23] Узимајући у обзир све узрасте и пол, рак дебелог црева се најчешће јавља овде (41%).[24]
Силазно дебело црево
[уреди | уреди извор]Силазно дебело црево је део дебелог црева од флексуре слезине до почетка сигмоидног колона. Једна функција силазног дебелог црева у дигестивном систему је складиштење измета који ће се испразнити у ректум. Ретроперитонеално је код две трећине људи. У другој трећини има (обично кратак) мезентеријум.[25] Артеријско снабдевање долази преко леве количне артерије. Силазно дебело црево се назива и дистално црево, јер је даље дуж гастроинтестиналног тракта од проксималног црева. У овом региону је цревна флора веома густа.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Јовановић, Славољуб В.; Јеличић, Надежда А. (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
- ^ Јовановић, Славољуб В.; Лотрић, Нева Л. (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
- ^ а б в „large intestine”. NCI Dictionary of Cancer Terms. National Cancer Institute, National Institutes of Health. 2011-02-02. Приступљено 2014-03-04.
- ^ Kapoor, Vinay Kumar (13. 7. 2011). Gest, Thomas R., ур. „Large Intestine Anatomy”. Medscape. WebMD LLC. Приступљено 2013-08-20.
- ^ Gray, Henry (1918). Gray's Anatomy. Philadelphia: Lea & Febiger.
- ^ „large intestine”. Mosby's Medical Dictionary (8th изд.). Elsevier. 2009. ISBN 9780323052900.
- ^ „intestine”. Concise Medical Dictionary. Oxford University Press. 2010. ISBN 9780199557141.
- ^ „large intestine”. A Dictionary of Biology. Oxford University Press. 2013. ISBN 9780199204625.
- ^ Јелена Крмпотић-Неманић (1993). Анатомија човјека. Загреб: Медицинска наклада.
- ^ Керос, Предраг; Пећина, Марко; Мирјана Иванчић-Кошута (1999). Основи анатомије човјека. Загреб.
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
- ^ „Large intestine”. Архивирано из оригинала 2015-08-28. г. Приступљено 2016-07-24.
- ^ Drake, R.L.; Vogl, W.; Mitchell, A.W.M. (2010). Gray's Anatomy for Students. Philadelphia: Churchill Livingstone.
- ^ Azzouz, Laura; Sharma, Sandeep (2020). „Physiology, Large Intestine”. NCBI Bookshelf. PMID 29939634.
- ^ David Krogh (2010), Biology: A Guide to the Natural World, Benjamin-Cummings Publishing Company, стр. 597, ISBN 978-0-321-61655-5
- ^ Hounnou G, Destrieux C, Desmé J, Bertrand P, Velut S (2002). „Anatomical study of the length of the human intestine”. Surg Radiol Anat. 24 (5): 290—4. PMID 12497219. S2CID 33366428. doi:10.1007/s00276-002-0057-y.
- ^ „Peritoneum”. Mananatomy.com. 2013-01-18. Архивирано из оригинала 2018-10-08. г. Приступљено 2013-02-07.
- ^ „Untitled”.
- ^ а б Horton, K. M.; Corl, F. M.; Fishman, E. K. (март 2000). „CT evaluation of the colon: inflammatory disease”. Radiographics. 20 (2): 399—418. ISSN 0271-5333. PMID 10715339. doi:10.1148/radiographics.20.2.g00mc15399
.
- ^ Rossini, Francesco Paolo (1975), „The normal colon”, Ур.: Rossini, Francesco Paolo, Atlas of coloscopy, Springer New York, стр. 46—55, ISBN 9781461596509, doi:10.1007/978-1-4615-9650-9_12
- ^ Medical dictionary
- ^ Spiral colon and caecum, Архивирано из оригинала 2016-03-04. г., Приступљено 2014-04-02
- ^ „Answers – The Most Trusted Place for Answering Life's Questions”. Answers.com.
- ^ Siegel RL, Miller KD, Fedewa SA, Ahnen DJ, Meester RG, Barzi A, Jemal A (1. 3. 2017). „Colorectal cancer statistics, 2017”. CA Cancer J. Clin. 67 (3): 177—193. PMID 28248415. doi:10.3322/caac.21395 .
- ^ Smithivas, T.; Hyams, P. J.; Rahal, J. J. (1971-12-01). „Gentamicin and ampicillin in human bile”. The Journal of Infectious Diseases. 124 Suppl: S106—108. ISSN 0022-1899. PMID 5126238. doi:10.1093/infdis/124.supplement_1.s106.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јовановић, Славољуб В.; Јеличић, Надежда А. (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
- Јовановић, Славољуб В.; Лотрић, Нева Л. (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
- Јелена Крмпотић-Неманић (1993). Анатомија човјека. Загреб: Медицинска наклада.
- Керос, Предраг; Пећина, Марко; Мирјана Иванчић-Кошута (1999). Основи анатомије човјека. Загреб.
- Maranduba, Carlos Magno da Costa; De Castro, Sandra Bertelli Ribeiro; Souza, Gustavo Torres de; Rossato, Cristiano; Da Guia, Francisco Carlos; Valente, Maria Anete Santana; Rettore, João Vitor Paes; Maranduba, Claudinéia Pereira; Souza, Camila Maurmann de; Carmo, Antônio Márcio Resende do; MacEdo, Gilson Costa; Silva, Fernando de Sá (2015). „Intestinal Microbiota as Modulators of the Immune System and Neuroimmune System: Impact on the Host Health and Homeostasis”. Journal of Immunology Research. 2015: 931574. PMC 4352473 . PMID 25759850. doi:10.1155/2015/931574 .
- De Preter, Vicky; Hamer, Henrike M; Windey, Karen; Verbeke, Kristin (2011). „The impact of pre- and/or probiotics on human colonic metabolism: Does it affect human health?”. Molecular Nutrition & Food Research. 55 (1): 46—57. PMID 21207512. doi:10.1002/mnfr.201000451.
- Prakash, Satya; Rodes, Laetitia; Coussa-Charley, Michael; Tomaro-Duchesneau, Catherine; Tomaro-Duchesneau, Catherine; Coussa-Charley; Rodes (2011). „Gut microbiota: Next frontier in understanding human health and development of biotherapeutics”. Biologics: Targets and Therapy. 5: 71—86. PMC 3156250 . PMID 21847343. doi:10.2147/BTT.S19099.
- Wu, G. D.; Chen, J.; Hoffmann, C.; Bittinger, K.; Chen, Y.-Y.; Keilbaugh, S. A.; Bewtra, M.; Knights, D.; Walters, W. A.; Knight, R.; Sinha, R.; Gilroy, E.; Gupta, K.; Baldassano, R.; Nessel, L.; Li, H.; Bushman, F. D.; Lewis, J.D. (2011). „Linking Long-Term Dietary Patterns with Gut Microbial Enterotypes”. Science. 334 (6052): 105—08. Bibcode:2011Sci...334..105W. PMC 3368382 . PMID 21885731. doi:10.1126/science.1208344.
- Saxena, R.; Sharma, V.K (2016). „A Metagenomic Insight Into the Human Microbiome: Its Implications in Health and Disease”. Ур.: D. Kumar; S. Antonarakis. Medical and Health Genomics. Elsevier Science. стр. 117. ISBN 978-0-12-799922-7. doi:10.1016/B978-0-12-420196-5.00009-5.
- Quigley, E. M (2013). „Gut bacteria in health and disease”. Gastroenterology & Hepatology. 9 (9): 560—9. PMC 3983973 . PMID 24729765.
- Sommer, Felix; Bäckhed, Fredrik (2013). „The gut microbiota — masters of host development and physiology”. Nature Reviews Microbiology. 11 (4): 227—38. PMID 23435359. S2CID 22798964. doi:10.1038/nrmicro2974.
- Faderl, Martin; Noti, Mario; Corazza, Nadia; Mueller, Christoph (2015). „Keeping bugs in check: The mucus layer as a critical component in maintaining intestinal homeostasis”. IUBMB Life. 67 (4): 275—85. PMID 25914114. S2CID 25878594. doi:10.1002/iub.1374.
