Колтубанка
| Колтубанка рус. Колтубанка | |
|---|---|
 Меморијални обелиск у центру села | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Област | Оренбуршка |
| Рејон | Бузулучки |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2018. | 818 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 55′ 59″ С; 51° 54′ 41″ И / 52.933192° С; 51.911399° И |
.svg)  Колтубанка Колтубанка на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 461004 |
| ОКАТО код | 53212828001 |
| ОКТМО код | 53612428101 |
Колтубанка (рус. Колтубáнка) је село у Бузулучком рејону Оренбуршке области Русије. Оно је административни центар Колтубанског селсовјета.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Село лежи на северозападу Бузулучког рејона на реци Самара. Удаљено је 34 km од града Бузулука.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Основали су га досељеници из Курске, Тамбовске и Пензенске губерније почетком 19. века. Назив потиче из говора руских становника Смоленске, Рјазањске и Тулске области, у којима „колдоба, колдубань, колдобоина“ имају следећа значења: „вир, јама у реци; јаметина наливена поплавним водама; рупетина испуњена водом на путевима с колотразима“. У говорима становника Курске губерније „колдыбанка“ значи: „наћва, чабар, кадица“. Према подацима из 1806, у селу су као досељеници живеле фамилије са овим презименима: Струговы, Смирновы, Кузнецовы, Рогожниковы, Вторых, Столетовы, Вертлюговы, Могильниковы, Булатовы, Токаревы, Рыбалёвы, Пятунины, Змеевы, Черепановы, Пономарёвы, Картюшёвы, Малухины и др. Неки од њих су били староверци. Јула месеца 1860. у селу је отворена Црква архангела Михаила. Оснивају се и школе: основна (трогодишња), тзв. земска школа (1884) и школа за описмењавање (1894). У овим крајевима је 1877. успостављен железнички саобраћај. Године 1885. у близини (данашње село Колтубановски) је саграђена железничка станица која носи назив „Колтубанка“. Крајем 19. века у селу су постојале: 2 ветрењаче, 4 ковачнице и 1 ћурчијска радионица.[3] Околина села представља археолошки локалитет на коме су 20-их година 20. века били пронађени бројни предмети из бронзаног доба (чувена „колтубанска секира“ и др. оруђе).[4]
Демографија[уреди | уреди извор]
На дан 1. јануара 2003. у Колтубанки је живело 702 становника, а село је имало 256 домаћинстава. Године 2018. број стално насељених у селу износи 818 људи. У селу живе углавном Руси (око 97%), а преостало становништво чине Азербејџанци.[5]
Привреда[уреди | уреди извор]
Доминирају микро и мала предузећа, углавном у сфери трговине, грађевинарства и услужних делатности. Постоји сточарска фарма (месно говедарство), као и мешовито пољопривредно газдинство (колхоз) „Мир“. У центру села су: административна зграда Колтубанског селсовјета, филијала Сбербанк Русије, ћевабџиница „Шашличниј двор“, пошта, експозитура Western Union, а такође Друштво ловаца и риболоваца „Колтубановскоје“.
Култура и образовање[уреди | уреди извор]
Постоји сеоски дом културе „Современик“, Колтубанска основна (деветогодишња) школа, Дечји вртић „Колокољчик“ (од 2017. у склопу поменуте школе). У селу од 2015. ради локална религиозна организација Православна парохија Храма архангела Михаила.[6]
Знаменитости[уреди | уреди извор]
Меморијални обелиск „Мајка Отаџбина“ посвећен борцима овог краја палим на фронтовима током Великог отаџбинског рата (1941–1945). Постављен са вечним пламеном 9. маја 1975. Представља рад скулпторкиње А.В. Черникове. На пар километара од села почиње територија Националног парка Бузулучки бор.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Лична карта Колтубанског селсовјета (на језику: руски). Приступљено: 8.8.2020.”.[мртва веза]
- ^ „Положај села Колтубанка (на језику: руски). Приступљено 8.8.2020.”. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 04. 08. 2020.
- ^ „Мордасов Алексеј, Историја села Колтубанка (на језику: руски). Приступљено 8.8.2020.”.
- ^ „Село Колтубанка као археолошки локалитет (на језику: руски). Приступљено 8.8.2020.”.
- ^ „Број становника у 2018. години (на језику: руски). Приступљено 8.8.2020.”.[мртва веза]
- ^ „Привредна активност села Колтубанка из електронске базе Агенције за привредне регистре Русије (на језику: руски). Приступљено 8.8.2020.”. Архивирано из оригинала 07. 08. 2020. г. Приступљено 04. 08. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
Гольмстен, Вера Владимировна (1928). „Археологические памятники Самарской губернии”. Труды секции археологии РАНИОН. IV (1928): 125—137. Бузулукскому району – 80 лет: 1928 –2008 // Састављачи А.Д. Потемкин, А.И. Завражнов, Н.А. Молочкова – Оренбургский государственный университет, Оренбург, 2008.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Колтубанка на мапи Русије. Приступљено 8. 8. 2020.
- Бузулучки бор. Приступљено 8. 8. 2020.