Пређи на садржај

Колумбов дан

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Колумбов дан
Прво искрцавање Колумба на обалама Новог свијета; слика Диоскора Пуебле 1862.
ТипИсторијски
ТакођеДан домородачких народа, Насљеђе италијанских Американаца,[1][2] Дан расе[3]
ЗначењеПрославе у част доласка Кристофора Колумба у Америку 1492. године, прослава доприноса Американаца италијанског поријекла,[4]
Установљен1792. (САД)[5], 1642. (Шпанија)[6], 1912—1922. (Јужна Америка)[7]
ОбиљежаваРазне државе у Америци, Италија, Шпанија, разне Мале Италије широм свијета.
Датум12. октобар (уобичајен датум), други понедељак у октобру (САД)[8]
202414. октобар (САД)
202513. октобар (САД)
202612. октобар (САД)
ПразновањеПараде, музика, костими, италијанска храна, школски програми, представе и друштвене свечаности[5][9]
Повезан саДан домородачких народа

Колумбов дан (енгл. Columbus Day), такође познат и као Дан домородачких народа, Дан насљеђа италијанских Американаца или Дан расе, савезни је празник у Сједињеним Америчким Државама, државни је празник у многим државама у Сјеверној и Јужној Америци, а слави се и у Италији и Шпанији, као и у италијанским заједницама широм свијета. Њиме се званично слави годишњица доласка Кристифора Колумба у Америку, који се искрцао на обалу на Гуанахани, острву на Бахамима, 12. октобра 1492. Празник је први пут слављен у Шпанској империји 1642. године, као дан Колумбовог открића Америке, у Сједињеним Америчким Државама је по први пут слављен 1792. у знак 300 годишњице Колумбовог искрцавања, док је у државама у Јужној Америци почео да се слави у периоду од 1912. до 1922. када је Чиле усвојио празник. У италијанским заједницама у САД слави се од 18. вијека, у Италији се званично слави од 2004. године, као Национални дан Кристофора Колумба, а такође се обиљежава у италијанским заједницама широм свијета, које су познате као Мале Италије.[10][11]. У већини држава се обиљежава 12. октобра, осим у Сједињеним Америчким Државама, гдје се од 1971. слави другог понедељка у октобру.

Кристофор Колумбо је био италијански истраживач из Ђенове који је предводио шпанску поморску експедицију да пређе Атлантски океан у потрази за алтернативним путем до Далеког истока.[12] Колумбо је сматрао да је са својом посадом дошао у Источну Индију, али су Европљани годинама касније схватили да су их његова путовања довела у Нови свијет. Његово прво путовање у Нови свијет обављено је на шпанским бродовима Ниња, Пинта и Санта Марија и трајало је око три мјесеца. Његов долазак је покренуо колонизацију Америке прво од стране Шпаније, а затим и других европских сила, као и пренос биљака, животиња, културе, људске популације и технологије између Новог и Старог свијета, што је догађај који неки историчари с краја 20. вијека називају Колумбова размјена.[13]

У неким државама Латинске Америке 12. октобар је познат као Дан расе, а празник се тако звао и у Мексику док није преименован у Дан плурикултуралне нације. У Шпанији се тај дан такође слави као Дан државности или Дан Хиспанидада, а поклапа се и са вјерским празником Госпе од Ступа. Крајем 20. и у 21. вијеку многе државе Јужне Америке су преименовале празник, у Перуу је од 2009. познат као Дан аутохтоних народа и међукултурног дијалога,[14] у Белизеу и Уругвају као Панамерички дан и Дан Америке, у Аргентини као Дан поштовања културне разноликости, а у Венецуели као Дан отпора аутохтоног народа.[15] У Сједињеним Америчким Државама, многе државе су престале да обиљежавају празник крајем 20. вијека, а 1992. на тај дан је почео да се слави Дан домородачких народа, који је званично признат 2021. али није усвојен као савезни празник.[16]

Сједињене Америчке Државе

[уреди | уреди извор]

Историја

[уреди | уреди извор]
Постхумни портрет Кристифора Колумба који је насликао Ридолфо Ђирландајо 1520.

Прва прослава Колумбовог дана одржана је 12. октобра 1792. године, када је Колумбијски ред Њујорка, познатији као Тамани Хол, одржао догађај у знак сјећања на 300. годишњицу његовог искрцавања.[17] Исте године је подигнут Колумбов обелиск у Балтимору.[18] Тај дан је прослављен у Њујорку 12. октобра 1866. године.[19] За 400. годишњицу искрцавања 1892. године, након линча 11 италијанских имиграната од стране мафије у Њу Орлеансу, предсједник Бенџамин Харисон је прогласио Колумбов дан за једнократну националну прославу.[20][21] Проглас је био дио ширег напора након инцидента линча да се умире Италијани Американци и ублаже дипломатске тензије са Италијом.[20] Током годишњице 1892. године, учитељи, проповједници, пјесници и политичари су користили ритуале да поучавају идеале патриотизма, приликом чега су узимали теме као што су границе грађанства, важност лојалности нацији и прослављање друштвеног напретка, међу којима је била и Заклетва застави Сједињених Америчких Држава Френсиса Беламија.[22][23][24]

Први пут је проглашен као законски празник у Сједињеним Америчким Државама кроз лобирање Анђела Нокеа у Денверу,[25] а први празник у цијелој држави прогласио је гувернер Колорада Џеси Ф. Мекдоналд 1905. године, док је 1907. године постао законски празник.[26][27]

Године 1934. након лобирања Витезова Колумба и италијанског вође Ђенероза Поупа из Њујорка, Конгрес је донио статут у коме је наведено да се од предсједника тражи да сваке године изда проглас којим се 12. октобар одређује као Колумбов дан, да владини званичници Сједињених Америчких Држава истакну заставу САД на свим владиним зградама на тај дан и да народ обиљежава тај дан у школама и црквама или на другим одговарајућим мјестима, уз одговарајуће церемоније које изражавају јавно расположење које приличи годишњици открића Америке.[26][28][29] Предсједник Френклин Д. Рузвелт је објавио проглас 1936. у којем је написао: „Док Јавна резолуција 21, са Седамдесет трећег конгреса, одобрена 30. априла 1934. предвиђа: ‚Да је предсједник Сједињених Држава овлашћен и од њега се тражи да изда проглас којим се 12. октобар сваке године означава као Колумбов дан и позива званичнике Владе да истичу заставу Сједињених Држава на свим зградама Владе тог датума и позива људе Сједињених Држава да обиљежавају дан у школама и црквама или на другим одговарајућим мјестима, уз одговарајуће церемоније које изражавају јавно расположење које приличи годишњици открића Америке‘, дакле, ја, Френклин Д. Рузвелт, предсједник Сједињених Америчких Држава, у складу и на основу овлашћења које ми је дато горе поменутом јавном резолуцијом, овим прогласом одређујем 12. октобар сваке године као Колумбов дан и налажем да тог дана застава Сједињених Држава буде истакнута на свим зградама Владе, даље, позивам народ Сједињених Држава да обиљеже дан одговарајућим церемонијама у школама и црквама или на другим погодним мјестима. У потврду чега сам ставио руку и учинио да се стави печат Сједињених Држава. Сачињено у граду Вашингтону 30. септембра, године Господа нашег хиљаду деветсто тридесет четврте, и сто педесет девете године независности Сједињених Америчких Држава.“[30]

Стилизована графика Министарства одбране Сједињених Држава.

Године 1941. у Другом свјетском рату, око 1.881 италијански Американац је био интерниран и изгубио права као „непријатељски странац“ због распрострањеног вјеровања да ће остати лојални Италији и силама Осовине.[31] Већина интернираних су били држављани Италије, укључујући италијанске студенте и бизнисмене који су боравили у САД, док у интернацију није било укључено око 600.000 Италијана који су емигрирали у Сједињене Америчке Државе и милиони других Американаца италијанског поријекла, али су им уведена разна ограничења и забране кретања, док су многи испитивани.[32] На Колумбов дан 1942. године, Рузвелт је најавио укидање ознаке италијанских Американаца као „непријатељских странаца“ заједно са планом да се понуди држављанство за 200.000 старијих Италијана који живе у Сједињеним Америчким Државама који нису могли да стекну држављанство због захтјева писмености. Спровођење тог плана није завршено све док они који су били интернирани у логорима нису пуштени након предаје Италије савезницима 8. септембра 1943. године.[33][34]

Године 1966. Мариано А. Лука, из Буфала, основао је Национални комитет за Колумбов дан, који је лобирао да то постане савезни празник.[35] Ти напори су били успјешни и закон о успостављању као савезног празника потписао је предсједник Линдон Џонсон 28. јуна 1968. а ступио је на снагу од 1971. године.[36][37]

Од 1971. када је Колумбов дан постао званично признат савезни празник у Сједињеним Америчким Државама, обиљежава се другог понедељка у октобру, у знак сјећања на годишњи предсједнички проглас у којем се наводе Колумбова достигнућа.[38][39] Обично је нерадан дан за банке, тржиште обвезница, америчку поштанску службу, друге савезне агенције, већину државних владиних канцеларија, многа предузећа и већину школских округа. Нека предузећа и неке берзе остају отворене, а неке државе и градови уопште не обиљежавају празник.[40] Традиционални датум је такође близу годишњице Морнарице Сједињених Америчких Држава (основане 13. октобра 1775. године), због чега морнарица и Марински корпус обично обиљежавају оба празника и дају три или четири слободна дана заредом.[41]

Након што је обиљежавање премјештено на други понедељак у октобру, поклапа се са Даном захвалности у Канади.[42]

Локализација

[уреди | уреди извор]
Колумбов дан у Сејлему, Масачусетс 1892.

Обиљежавање празника варира у различитим дијеловима Сједињених Америчких Држава, у распону од великих парада и догађаја до потпуног необиљежавања, јер га већина држава не слави као званични државни празник.[43] Неки га обиљежавају као „Дан обиљежавања“ или „Дан признања“, а већина држава које га славе затварају државне службе, док друге раде нормално.[44]

У Сан Франциску сматрају да је најстарија прослава која постоји у цијелој земљи годишња парада Колумбовог Дана коју је организовала италијанско-америчка заједница, коју је установио Никола Ларко 1868. године,[45] док се у Њујорку одржава највећа парада, са преко 35.000 учесника и око милион гледалаца 2010. године.[46] У паради 2010. учествовали су извођачи традиционалне италијанске и италијанско-америчке музике, плесачи и улични извођачи, пловци на којима су приказиване слике личности из области културе, више од десет марширајућих оркестара, као и разне америчке и међународне званице.[47]

Као и у континенталном дијелу Сједињених Америчких Држава, Колумбов дан је законски празник на америчкој територији Порторико,[48] док се на Америчким Дјевичанским Острвима тај дан слави и као Колумбов дан и као „Дан пријатељства у Порторику“.[49]

У Вирџинији се такође славе два законска празника тог дана, Колумбов дан и Дан побједе у Јорктауну, којим се одаје почаст коначној побједи у опсади Јорктауна у Рату за независност.[50]

Државе у којима се не слави

[уреди | уреди извор]

Иако је Колумбов дан национални празник и прослава италијанског насљеђа, његова прослава у САД почела је да опада крајем 20. вијека.[51] Године 1992. истог датума је почео да се слави Дан домородачких народа, након чега су га увели окрузи и државе које нису признавали Колумбов дан, као што су Округ Колумбија,[52] државе Колорадо,[53] Хаваји,[54][55] Аљаска,[56][57] Вермонт,[58] Јужна Дакота,[59] Њу Мексико,[60] Мејн,[61] Минесота[62] и дјелови Калифорније, укључујући Округ Лос Анђелес.[63] На Хавајима је нови празник постао познат под називом Дан открића, а у Јужној Дакоти као Дан америчких домородаца.[51] У државама Делавер, Орегон и Вашингтон, Колумбов дан није званични празник,[64][65] док је у Колораду 2020. укинут и донесена је одлука да се замијени са Даном Френсис Ксавије Кабрини, који се обиљежава првог понедељка у октобру умјесто другог.[53]

У Ајови и Невади се празник не слави као званични, али се од гувернера статутом тражи да прогласе тај дан сваке године.[66][67] Неколико држава је уклонило тај дан као плаћени празник за раднике државне владе, задржавајући га или као Дан признања, или као законски празник за друге сврхе, укључујући Калифорнију[68] и Тексас.[69][70]

Пракса да амерички градови избјегавају Колумбов дан да би прославили Дан домородачких народа почела је 1992. године у Берклију у Калифорнији.[71] Након њега, бројни градови су се такође одлучили да славе Дан домородачких народа, међу којима су Остин,[72] Бојси,[73] Синсинати, Денвер, Лос Анђелес, Манкејто, Филаделфија,[74] Минеаполис,[75] Портланд, Сан Франсиско, Санта Фе, Солт Лејк Сити,[76] Сијетл,[77] Сент Пол, Финикс,[78] Такома и други градови.[79][80]

У Коламбусу је одлучено да се ода почаст ветеранима умјесто прославе Колумбовог дана, који је званично уклоњен као градски празник 2018. године. Различите племенске владе у Оклахоми одредиле су тај дан као Дан Индијанаца или га називају по свом племену.[81]

Године 2017. градско вијеће Акрона у Охају се подијелило по расним линијама одлуком да се Колумбов дан замијени Даном домородачких народа, што је изазвало одбијање градске италијанско-америчке заједнице. Године 2018. постигнут је договор тако што је градско вијеће изгласало да се први понедељак у октобру именује за Дан домородачких народа Сјеверне Америке уз очување Колумбовог дана, али је 2020. донесена одлука да се Колумбов дан преименује у Дан италијанско-америчког насљеђа и културе.[82][83]

Латинска Америка

[уреди | уреди извор]
Бивши споменик Кристифору Колумбу у улици Пасо де ла Реформа у Мексику.

Датум када је Колумбо стигао у Америку слави се у неким земљама Латинске Америке, а најчешћи назив за прославу на шпанском у тим земљама, као и у неким заједницама у САД[84] био је Дан расе или Дан шпанског народа, којим се обиљежавају први сусрети Европљана и америчких старосједилаца.[85] Назив је одабрао бивши шпански министар Фаустино Родригез Сан Педро, као предсједник Иберо-америчке уније, који је 1913. смислио прославу која би ујединила Шпанију и Латинску Америку и за датум је изабрао 12. октобар.[3] Године 1914. по први пут је прослављен под тим називом,[86] а 1915. га је Унија прославила у Малаги.[87] Дан је први пут обиљежен у Аргентини 1917. године,[88] у Венецуели и Колумбији 1921.[89][90] у Чилеу 1922. године,[91] а у Мексику 1928.[92] Под истим називом се обиљежавао и у Шпанији до 1957. године, када је промијењен на Дан Хиспанидада,[93] док се у Венецуели под тим називом славио до 2002. када је промијењен у Дан отпора аутохтоног народа.[89] У Боливији је 2011. назив промијењен у Дан деколонизације,[94] у Мексику је 2020. промијењен у Дан плурикултуралне нације,[95] У Чилеу у Дан сусрета свјетова,[96] у Костарици у Дан сусрета култура,[97] у Доминиканској Републици у Дан културног идентитета и различитости,[98] док се на Бахамима славио као Дан открића до 2012. након чега је укинут и од 2013. се слави Дан хероја.[99] Првобитно је празник био замишљен као прослава латиноамеричког утицаја у Америци, али су га националистички активисти широм Латинске Америке почели да сматрају као супротност Колумбовом дану, за прославу аутохтоне расе и културе и њиховог отпора доласку Европљана у Америку.[100]

У Сједињеним Америчким Државама, Дан расе је служио као вријеме мобилизације панетничких латино активиста, које је повећано од 1960-их, а од тада, израз La Raza су хиспаноамерички активисти користили као периодични поклич.[22][101] Први латиноамерички марш на Вашингтон догодио се на Колумбов дан 1996. године.[102] Латиноамеричка организација социјалне правде у САД је користила назив Национални савјет La Raza од 1968. до 2017. када је промијењен у UnidosUS.[103]

Папа Јован Павле II посјетио је 10. октобра 1992. Доминиканску Републику да прослави 500. годишњицу открића Америке и доласка хришћанства у Нови свијет, а његова посјета је завршена мисом у националној катедрали, првој катедрали на западној хемисфери.[104]

Аргентина

[уреди | уреди извор]
Плаза де Мајо у Аргентини на Дан расе 1929. са ликом Кристифора Колумба.

Дан расе је установљено у Аргентини 1916. декретом предсједника Иполита Ирогојена, а први пут је прослављен 1917.[105] Године 2007. Национални институт против дискриминације, ксенофобије и расизма направио је декрет о промјени имена у Дан поштовања културне разноликости,[88] који је усвојен 2010. након што га је потписала предсједница Кристина Киршнер.[106] Наведено је да је промјена заснована на чињеници да подјела људи на „расе” нема валидност и да та категорија представља погрешну и пејоративну политичко-друштвену концепцију и да његова употреба фаворизује само расистичке захтјеве.[107] Такође је наведено да је национални план против дискриминације међу својим прерогативима, утврдио да 12. октобар буде „дан историјског размишљања и интеркултуралног дијалога“, чиме је предвиђено да се престане са обиљежавањем освајања Америке и процеса који је цијенио само европску културу, да би се умјесто тога славиле и уважавале културне разноликости којима су домородачки народи и народи поријеклом из Африке допринјели и настављају да доприносе стварању аргентинског идентитета.[107]

Статуа Колумба, која је постављена 1910. на тргу иза Ружичасте куће у Буенос Ајресу како би се обиљежила стогодишњица независности Аргентине од Шпаније, уклоњена је 2013. а умјесто ње постављена је статуа Хуану Азурдуј де Пардиљи, једном од вође у борби за независност чији су преци били старосједиоци.[108] Замјена статуа изазвала је сукобе око историјског сјећања, националног идентитета и права на јавни простор, након чега је 2017. статуа Азурдуја премјештена.[108]

Колумбија

[уреди | уреди извор]

У Колумбији, чије име потиче од самог Колумба,[109] славио се Дан расе и Дан Хиспанидада, што се сматрало као прилика да се прослави сусрет „два свијета“ и да се размишља о богатству које је расна разноликост донијела култури.[110] Усвојен је као државни празник 1939. године,[111] а 1983. је одлучено да се слави другог понедељка у октобру.[112] Министарство културе је 2021. промијенило назив празника у Дан етничке и културне разноликости колумбијске нације, како би се истакла етничка разноликост присутна на колумбијској територији, истичући да је концепт расе коришћен за класификацију људских бића, чиме су стваране лажне хијерархије и супериорности у различитим друштвеним контекстима.[113]

Перу

[уреди | уреди извор]

У Перуу је био познат као Дан открића Америке. Године 2009. указом предсједника Алана Гарсије назив је промијењен у Дан старосједилачких народа и међукултурног дијалога.[114] Истакнуто је да празник има за циљ да препозна културну разноликост која је присутна у овим градовима, богатство њихових обичаја, традиције, вјеровања, начина живота и знања, као и да се истакне важност промовисања међукултуралног дијалога и уважавања етничких и културних разлика.[115]

Венецуела

[уреди | уреди извор]

Између 1921. и 2002. у Венецуели је слављен празник Дан расе, који је званично установљен 1921. године под предсједником Хуаном Висентеом Гомезом.[116] Дана 12. октобра 2002. Предсједник Уго Чавез, на захтјев домородачких организација и уз подршку тадашњег министра образовања Аристобула Истуриза, донио је одлуку о промјени имена у Дан отпора аутохтоног народа.[117] Дана 12. октобра 2004. група провладиних активиста срушила је статуу Кристифора Колумба у Каракасу, коју је направио Рафаел де ла Кова у 19. вијеку, а која је постављена 1904.[116] Активисти су такође попрскали графите преко његовог постамента, а то мјесто је 2008. године преименовано у „Шетња отпора домородаца“, док је 2015. на постољу постављена статуа једног од вођа домородачких народа, Гваикајпура.[116]

Предсједник Николас Мадуро је 2022. године прогласио 12. октобар као „Дан аутохтоног отпора и деколонизације Америке“ и истакао да то није дан открића, ни сусрета, ни расе, већ да је то дан сјећања на отпор старосједилачких народа.[118]

Костарика

[уреди | уреди извор]

У Костарици је званично уведен празник Дан открића и расе 1968. а 21. септембра 1994. је преименован у Дан сусрета култура, приликом чега је наведено да је циљ да се препозна мјешавина европских, индијанских, афричких и азијских култура који чине модерну костариканску и латиноамеричку културу и етничку припадност.[119] Празник се према Закону о раду Костарике обиљежавао 12. октобра, с тим да ако буде у уторак, сриједу, четвртак или петак, послодавци као нерадни дан дају наредни понедељак.[120]

Године 2020. донесена је одлука о укидању празника, о чему се расправљало неколико година, а умјесто њега уведен је празник Дан укидања војних снага, који је одређен за 1. децембар.[121]

Салвадор

[уреди | уреди извор]

У јуну 1915. установљен је званични празник Дан расе у Салвадору, који је одређен за 12. октобар. Дана 12. октобра 2021. Законодавна скупштина укинула је празник уз образложење да желе да потврде поријекло и идентитет аутохтоних народа које су претходне владе заборавиле и које су деценијама славиле Дан расе као позитиван догађај, али да он никада није усвојио механизме за унапређење људских права.[122]

Мексико

[уреди | уреди извор]

У Мексику је уведен празник 1928. године и славио се као Колумбов дан или Дан расе.[92] Дана 18. децембра 2020. године, декретом предсједника Андреса Мануела Лопеза Обрадора, назив је промијењен у Дан плурикултуралне нације.[123][124] Није класификован као празник и све радње и институције раде као и обично.[125]

Статуа Колумба у улици Пасео де ла Реформа у Мексико Ситију је уклоњена 2020. а годину дана касније је замијењена репликом Младе жене из Амахака, скулптуром која приказује жену старосједиоца.[126][127]

Чиле

[уреди | уреди извор]

У Чилеу је проглашен празником законом 3810 из 1922. године, у којем је назван Годишњица открића Америке, иако је неформално био познат као Дан расе, именом којим се у то вријеме славио у Шпанији.[91][128] Године 2000. објављен је Закон 19.668, којим је празник помјерен за понедељак који је најближи 12. октобру уколико тог датума спада други дан.[129] Такође је наведена промјена назива у Дан сусрета свјетова.[96] Током 2020. године, представници група аутохтоних народа извели су протестне шетње захтијевајући веће признање права њихових предака.[130][131]

Кариби

[уреди | уреди извор]

У Карибима се празник слави у неколико држава, а тај дан се у Белизеу назива Дан Америке или Панамерички дан.[132][133][134] На Бахамима је био познат као Дан открића до 2012. након чега је укинут и од 2013. се слави Дан хероја.[99] Године 1937. кубански предсједник Федерико Ларедо Бру је разговарао са нацијом и земљама Америке на Куби 12. октобра у знак сјећања на путовање Кристифора Колумба у Нови свијет.[135] Он је говорио о Колумбовом утицају на земљу и будућност њеног насеља, а говор је завршио истичући поштовање Колумбових напора да колонизује и успостави насеља дуж новог фронта.[135] Такође је изјавио „За моју расу је мој дух позван“, да би подржао политику у то вријеме.[135]

Колумбово насљеђе

[уреди | уреди извор]
Колумбов светионик у Санто Доминго Естеу, у Доминиканској Републици.

У децембру 1937. кубански предсједник Федерико Ларедо Бру и предсједник Доминиканске Републике Рафаел Трухиљо наредили су посади авијатичара да путују кроз Латинску Америку и да прикупљају средства из великих главних градова за монументални светионик у Доминиканској Републици, а истраживање је инспирисано Колумбовим путовањем преко сјеверног Атлантског океана до Америке.[136] Експедиција се састојала од три авиона Stinson Reliant SR-9s позајмљена од кубанских ваздухопловних снага, које су назвали Санта Марија, Ниња и Пинта, по бродовима којима је командовао Колумбо, као и Curtiss-Wright CW-19 из доминиканске војне авијације под називом Колон по Колумбу.[137] Дана 15. децембра, након посјете већем дијелу Јужне Америке, њихов лет до Лиме ометала је пјешчана олуја. Авиони Колон и Ла Пинта су принудно слетјели у Писко, док је Ниња нестала у олуји.[138] Санта Марија је једини авион који је стигао до Лиме, слетјевши у ваздухопловну базу Лас Палмас на дан олује. Након потраге, посада из авиона Ниња је радио-везом јавила гдје се налазе након што им је радио био оштећен у олуји.[138] Експедиција је 29. децембра полетјела са аеродрома Ел Течо у Боготи на путу до аеродрома Ел Гуабито у Калију. Касније током дана, посада је улетјела у олују изнад долине Каука, а због слабе видљивост и лоше навигације, Ниња, Ла Пинта и Санта Марија су ударили у планине, док је Колон прелетио олују и стигао до Панама Ситија. Он је сачуван као успомена на храброст посаде и Колумбово путовање.[137]

Године 1992. у знак сјећања на 500. годишњицу открића Америке, свечано је отворен Колумбов светионик у Санто Доминго Естеу, који је направљен од бетона и дугачак је 210 метара, док је архитектура у облику крста и представља христијанизацију Америке.[139] Служи и као маузолеј и музеј, а у њему су изложени разни предмети, укључујући чамац са Кубе и колумбијски накит, а доминиканске власти су истакле да се у њему такође налазе Колумбови остаци.[140] Шпанске власти су ДНК тестовима доказале да су остаци који се налазе у катедрали у Севиљи Колумбови, док доминиканске власти нису дозволиле ДНК анализу.[141]

Европа

[уреди | уреди извор]

Италија

[уреди | уреди извор]
Споменик Кристифору Колумбу у Ђенови
Кућа Кристифора Колумба у Ђенови

Од 18. вијека, многе италијанске заједнице у Америци обиљежавале су годишњицу открића Новог свијета као прославу свог насљеђа, пошто је Колумбо рођен у Републици Ђенови, која је касније припојена Италији након уједињења.[142] У Италији се тај дан званично обиљежава од 2004. године, под називом Национални дан Кристофора Колумба.[11]

Кућа Кристифора Колумба у Ђенови, представља реконструкцију куће из 18. вијека у којој је Колумбо одрастао.[143] Историјски документи показују да је Колумбо ту живио између 1455. и 1470. године, а у то вријеме кућа је имала два или три спрата, са радњом у приземљу и улазним вратима лијево од продавница.[144] Реконструкција куће је изграђена изван зидина Ђенове из 14. вијека, јер је у том дијелу током периода ренесансе, почела интензивна градња, која се углавном састојала од јавних станова.[144]

Организација Lega Navale Italiana је креирала Колумбову регату као прославу његовог достигнућа.[145] Италијани такође у његову част дају по њему имена многим цивилним и војним бродовима, као што је брод за обуку СС Кристифоро Колумбо, који је постављен 15. априла 1926. а уништен је у пожару 1968.[146] и океански брод СС Кристифоро Колумбо који је постављен 10. маја 1953. а растављен је 1982. у Гаосјону на Тајвану.[147]

Шпанија

[уреди | уреди извор]
Види још: Дан државности Шпаније
Статуа Кристифора Колумба у Барселони.

Прва прослава открића Америке од стране Колумба у Шпанији одржана је 1642. године када је у Сарагоси слављен празник Госпе од Ступа као симбол Хиспанидада на датум када је шпанска експедиција дошла у Нови свијет.[148] Тај празник је проглашен вјерским празником широм Шпанског царства 1730.[149] Године 1892. проглашен је 12. октобар као једнократни национални дан у знак сјећања на 400 годишњицу открића Америке и тада је први пут разматрано одржавање тог празника. Шпанска влада је предложила и друге нацијама (Хиспаноамеричким земљама, Италији и Сједињеним Америчким Државама) да се придруже прослави, коју су они свечано обиљежавали, уз неколико изузетака.[149][150] Откриће Америке и Хиспаноземство се слави као национални дан од 1918. године под различитим називима попут Дан Хиспанидада или Дан расе, због промјена политичких режима у 20. вијеку, а национални дан је проглашен да нагласи везе Шпаније са Хиспанидадом, међународном хиспано заједницом и шпанском заоставштином у свијету.[151]

Године 1981. краљевским декретом је установљен празник под називом Национална прослава и Дан Хиспанидада као национални празник.[151] Године 1987. назив је поново промијењен у Национална прослава и представља Дан државности Шпаније и такође је један од од двије националне прославе, заједно са Даном устава 6. децембра, као дио договора између конзервативаца, који су жељели да нагласе статус монархије и историју Шпаније и Републиканаца, који су жељели да обиљеже успон шпанске демократије званичним празником.[152] Од 2000. године 12. октобар је такође и Дан оружаних снага Шпаније, који се сваке године слави војном парадом у Мадриду.[152] Празник се у Шпанији слави званичним и културним догађајима широм земље, продавнице и предузећа су затворени као и на друге празнике, а прослава је повећана јер се такође обиљежавају Госпа од Ступа, која се сматра Мајком Хиспанидада[152] и Госпа од Гвадалупе у Екстремадури, која је проглашена за краљицу Хиспанида 1928. од стране Ватикана. Манастир Госпе од Гвадалупе у Екстремадури је био мјесто на којем је у јуну 1492. одржан одлучујући састанак монарха и Колумба за почетак организовања путовања и у њему су Изабела I од Кастиље и Фернандо II од Арагона потписали документ којим му је одобрено путовање.[153] У манастир је Колумбо дошао 1493. године, одмах по повратку са свог првог путовања, да јој захвали за безбједно путовање и успјехе.[154]

Критике

[уреди | уреди извор]
Гравура Теодора де Брија, која приказује извјештај Бартоломеа де лас Казаса о о уништавању Индија 1552.

Годинама након прве прославе Колумбовог дана 1892. године, почело је противљење одржавању празника, због патњи нанесених америчким Индијанцима ширењем на запад.[155]

Протести и критике такође потичу од антиимигрантског нативистичког политичког покрета Know Nothing, који је настојао да елиминише прославу празника због повезаности са имигрантима из католичких земаља Ирске и Италије, као и америчке католичке братске организације Витезови од Колумба.[156] Неки антикатолици, укључујући Кју-клукс-клан и Жене Кју-клукс-клана, противили су се прослављању Колумба или његовим споменицима јер су сматрали да то повећава католички утицај у Сједињеним Америчким Државама, које су углавном биле протестантска земља.[156]

На љето 1990. године, 350 представника група америчких Индијанаца из цијеле хемисфере састало се у главном граду Еквадора, Киту, на првом међуконтиненталном окупљању старосједилаца у Америци, како би се организовали против прославе 500. годишњице Колумбовог дана планиране за 1992.[157] Године 1991. у Дејвису се скупило више од стотину Индијанаца на састанку који је услиједио након састанка у Киту и прогласили су 12. октобар 1992. године за „Међународни дан солидарности са старосједилачким народом“.[157]

Од 1990-их, све више људи је почело да се противи прослави празника који велича Колумба, због акција које су спроводили он и други Европљани против аутохтоног становништва Америке. Тај покрет су у почетку предводили Индијанци, а проширили су га љевичарске политичке странке.[158][159] Различити празници у Колумбову част су укинути крајем 20. и у 21. вијеку, а разне латиноамеричке земље су промијениле празнике како би признале аутохтоно становништво.[160]

Једна од главних критика се првенствено односи на третман аутохтоног становништва током европске колонизације Америке, која је услиједила након Колумбовог открића. Неке групе, као што је Покрет америчких Индијанаца, сматрају да су акције и неправде против Индијанаца маскирани митовима и прославама о Колумбу.[161] Амерички антрополог Џек Ветерфорд је изјавио да на Колумбов дан Американци славе највеће таласе геноцида америчких Индијанаца познатих у историји.[162]

Друге групе и људи који критикују прослављање празника фокусирају се на лик самог Колумба. На датум прослављања празника 2004. године, последњи том компендијума докумената из Колумбовог доба објавио је Универзитет Калифорније, средњовјековни и ренесансни центар Лос Анђелеса, а у њему се наводи да је Колумбо експлоатисао и поробио старосједиоце.[163] Исте године су активисти у Каракасу срушили Колумбову статуу.[164]

Хауард Зин, историчар са Спелман колеџа, у својој књизи Народна историја Сједињених Држава писао је о томе како је Колумбо лично наредио поробљавање и сакаћење домородачког народа Аравака у покушају да се отплати својим инвеститорима.[165]

Новинар и медијски критичар Норман Соломон је у књизи Колумбов дан: Сукоб митова и историје написао да многи људи одлучују да се држе митова умјесто стварности у догађајима око Колумба. Он је истакао да долазак Шпанаца није био користан за Индијанце наводећи записе из књиге Историја Индија од Бартоломеа де лас Казаса, који је посматрао регион гдје је Колумбо био гувернер. Лас Казас је написао да су Шпанци били вођени незаситном похлепом док су убијали и мучили старосједиоце најчуднијим и најразноврснијим новим методама окрутности, написавши: „моје очи су видјеле та дјела која су толико страна људској природи, а сада дрхтим док пишем“.[166]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Delkic, Melina; Betts, Anna (8. 10. 2023). „Indigenous Peoples' Day, Explained”. The New York Times. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  2. ^ „A Proclamation on Columbus Day, 2024”. usembassy.gov. 11. 10. 2024. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  3. ^ а б „“Fiesta de la Raza”, “Día de la Raza””. filosofia.org (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 20. 12. 2024. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  4. ^ „Amerikanci obeležavaju Kolumbov dan, ali i Dan starosedelaca Amerike”. glasamerike.net. 11. 10. 2021. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  5. ^ а б „Today in History - October 12”. loc.gov. Архивирано из оригинала 18. 01. 2018. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  6. ^ „Spain – National Day – October 12”. unofficialroyalty.com. 11. 10. 2024. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  7. ^ Rachum, Ilan. „Origins and Historical Significance of Día de la Raza”. erlacs.org. Приступљено 15. 1. 2025. 
  8. ^ Cervantes Jr., Fernando (14. 10. 2024). „What is Columbus Day? What to know about the federal holiday”. usatoday.com. Архивирано из оригинала 23. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  9. ^ „Columbus Day / Indigenous Peoples’ Day”. usembassy.gov. Архивирано из оригинала 14. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  10. ^ „Pagina iniziale”. Portale di informazioni sugli integratori alimentari. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. 
  11. ^ а б „Governo Italiano – Dipartimento per il Cerimoniale dello Stato”. Governo.it. 23. 11. 2012. Архивирано из оригинала 22. 5. 2013. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  12. ^ Flint, Valerie I. J. (16. 5. 2021). „Christopher Columbus”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 05. 2015. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  13. ^ Gambino, Megan (4. 10. 2011). „Alfred W. Crosby on the Columbian Exchange”. Smithsonian Magazine. Архивирано из оригинала 18. 01. 2020. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  14. ^ „Cusco marks Indigenous Peoples and Intercultural Dialogue Day”. Peru News Agency. 13. 10. 2017. Архивирано из оригинала 14. 04. 2023. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  15. ^ Alire Garcia, David (13. 10. 2024). „Columbus holiday in Latin America revives centuries-old historical debate”. reuters.com. Приступљено 15. 1. 2025. 
  16. ^ Zotigh, Dennis (11. 10. 2024). „The Long Path Toward Establishing Indigenous People’s Day, a Day to Honor and Recognize the First Peoples of America”. smithsonianmag.com. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  17. ^ „Columbus Day”. Britannica Encyclopedia. Архивирано из оригинала 12. 06. 2016. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  18. ^ „Conservation of Baltimore City's Monuments, Memorials, & Sculpture”. Historical and Architectural Preservation. City of Baltimore. 15. 11. 2015. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  19. ^ „Día de la Raza – Viva Cuernavaca”. universaldomainexchange.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  20. ^ а б Staples, Brent (12. 10. 2019). „Opinion: How Italians Became 'White'”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 14. 10. 2019. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  21. ^ „Proclamation on the 400th Anniversary of the Discovery of America by Columbus”. whatsoproudlywehail.org. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  22. ^ а б Kubal, Timothy (2008). Cultural Movements and Collective Memory: Christopher Columbus and the Rewriting of the National Origin Myth. New York: Palgrave Macmillan. 
  23. ^ Connell, William J. (2010). „What Columbus Day Really Means”. The American Scholar. Архивирано из оригинала 10. 10. 2015. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  24. ^ Appelbaum, Yoni (8. 10. 2012). „How Columbus Day Fell Victim to Its Own Success”. The Atlantic. Архивирано из оригинала 23. 4. 2013. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  25. ^ Noce, Angelo (1910). Columbus Day in Colorado: Angelo Noce ... (на језику: енглески). Angelo Noce, printer. 
  26. ^ а б Kirkpatrick, Sale. The Conquest of Paradise. стр. 359. ISBN 0-333-57479-6. 
  27. ^ „Yuma Pioneer September 15, 1905 – Colorado Historic Newspapers Collection”. coloradohistoricnewspapers.org. Приступљено 15. 1. 2025. 
  28. ^ United States House of Representatives (30. 4. 1934). „36 USC 107, ch. 184, 48 Stat. 657”. United States Code. Office of the Law Revision Counsel. Архивирано из оригинала (Text) 6. 10. 2012. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  29. ^ American Memory (6. 10. 2010). „Today in History: October 12”. Today in History. Library of Congress (National Digital Library). Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  30. ^ „Proclamation 2101—Columbus Day”. presidency.ucsb.edu. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  31. ^ Di Stasi, Lawrence (2004). Una Storia Segreta: The Secret History of Italian American Evacuation and Internment during World War IIНеопходна слободна регистрација. Berkeley: Heyday Books. ISBN 1-890771-40-6. 
  32. ^ „Proclamation 2527 and the Internment of Italian Americans”. nationalww2museum.org. 13. 12. 2021. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  33. ^ Lanni, Robert (12. 10. 2020). „Why Columbus Day of 1942 is so Meaningful Today”. Italian-Americans.com. Архивирано из оригинала 26. 03. 2023. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  34. ^ Di Stasi, Lawrence (2004). Una Storia Segreta: The Secret History of Italian American Evacuation and Internment during World War II. Berkeley: Heyday Books. ISBN 1-890771-40-6. 
  35. ^ „Mariano A. Lucca, 92, Columbus Day Backer”. The New York Times (на језику: енглески). 2. 3. 1994. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  36. ^ Stephen, Stathis (1999). „Federal holidays: evolution and application” (PDF). Congressional Research Service, Library of Congress. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 2. 2005. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  37. ^ Straus, Jacob R. (2014). „Federal Holidays: Evolution and Current Practices” (PDF). Congressional Research Service, Library of Congress. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 1. 2014. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  38. ^ „LBJ Signs Bill to Set Up Five 3-Day Holidays”. Sarasota Herald-Tribune. Associated Press. 29. 6. 1968. Архивирано из оригинала 11. 10. 2021. г. Приступљено 15. 01. 2025.  The bill in question became the Uniform Monday Holiday Act.
  39. ^ House, The White (7. 10. 2022). „A Proclamation on Columbus Day, 2022”. The White House (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  40. ^ Dougherty, Conor; Reddy, Sudeep (10. 10. 2009). „Is Columbus Day Sailing Off the Calendar?”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 21. 8. 2017. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  41. ^ „Sampson, Rear-Adm. William Thomas, (9 Feb. 1840–6 May 1902), United States Navy; Commander-in-Chief, US Naval Forces on North Atlantic Station, 1898–99”, Who Was Who, Oxford University Press, 1. 12. 2007, doi:10.1093/ww/9780199540884.013.u190642 
  42. ^ Fisher, Max (14. 10. 2013). „Uncomfortable with Columbus Day? Celebrate Canadian Thanksgiving instead”. washingtonpost.com. Архивирано из оригинала 25. 02. 2017. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  43. ^ „Working on Columbus Day? It depends on where you live”. Pew Research Center (на језику: енглески). Приступљено 15. 1. 2025. 
  44. ^ Gore, Leada (12. 10. 2015). „Columbus Day 2015: What's Closed, What's Open on Monday, Oct. 12?”. al.com. Alabama Media Group. Архивирано из оригинала 7. 10. 2016. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  45. ^ „sfcolumbusday.org”. sfcolumbusday.org. Архивирано из оригинала 26. 9. 2011. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  46. ^ „Columbus Citizens Foundation”. Columbuscitizensfd.org. Архивирано из оригинала 28. 1. 2011. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  47. ^ „PR Newswire 'Performers, Bands, and Red, White and Green on Fifth Avenue in NYC Columbus Day Parade'” (Саопштење). New York: prnewswire.com. Архивирано из оригинала 10. 3. 2012. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  48. ^ Reynolds, Blake (19. 11. 2024). „Is Puerto Rico Discovery Day a federal holiday?”. marca.com. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  49. ^ NextPage – LivePublish. „Title 1 Virgin Islands Code Section 171”. Michie.com. Архивирано из оригинала 7. 10. 2011. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  50. ^ „LIS > Code of Virginia > 2.2-3300”. Leg1.state.va.us. Архивирано из оригинала 16. 1. 2009. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  51. ^ а б Yan, Holly (8. 10. 2018). „Across the US, more cities ditch Columbus Day to honor those who really discovered America”. CNN. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  52. ^ „Modified District Government Services for Indigenous Peoples' Day”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2024. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  53. ^ а б Townsend, Lief (3. 10. 2020). „The first Monday Of October is Frances Xavier Cabrini Day. Here's why Colorado chose to replace Columbus Day”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  54. ^ James, Taylor. „Hawaii celebrates the discoverer's day that commemorates the Polynesian discovery”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2020. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  55. ^ „Hawaii Revised Statutes, Section 8-1.5”. Hawaii.gov. Архивирано из оригинала 14. 02. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  56. ^ „Alaska Statutes: AS 44.12.010. Legal Holidays”. Touchngo.com. Архивирано из оригинала 30. 9. 2011. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  57. ^ Adamski, Mary (13. 10. 1998). „Idea of Discoverers' Day Insults Native Americans”. Honolulu Star-Bulletin. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025 — преко World History Archives. 
  58. ^ Evans, Brad (7. 10. 2016). „Vermont ditches Columbus Day for Indigenous Peoples' Day”. mynbc5.com. Архивирано из оригинала 11. 10. 2016. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  59. ^ „In South Dakota it's Native American Day”. Приступљено 15. 1. 2025. 
  60. ^ „New Mexico scraps Columbus Day for Indigenous Peoples' Day”. Associated Press. 3. 4. 2019. Архивирано из оригинала 08. 12. 2022. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  61. ^ Ehrlich, Jamie (27. 4. 2019). „Maine becomes the latest state to replace Columbus Day with Indigenous Peoples' Day”. CNN. Turner Broadcasting System, Inc. Приступљено 15. 1. 2025. 
  62. ^ „Celebrations of Indigenous Peoples Day across Minnesota”. 9. 10. 2023. 
  63. ^ Leonard, Christian (12. 10. 2019). „What's Open (and Not) on Columbus Day?”. NBC Los Angeles. Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  64. ^ „State of Oregon: Department of Administrative Services – Calendar”. oregon.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  65. ^ „State Holidays – Washington State Department of Health”. doh.wa.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 02. 2022. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  66. ^ „1C.5 Columbus Day”. Iowa Code. Iowa Legislature. 2011. Архивирано из оригинала 27. 1. 2013. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  67. ^ „Nevada Revised Statues Chapter 236”. leg.state.nv.us. Архивирано из оригинала 15. 10. 2011. г. Приступљено 15. 1. 2024. 
  68. ^ „California Government Code, Section 6700”. Архивирано из оригинала 29. 9. 2011. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  69. ^ „Texas Government Code § 662.044. Columbus Day”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2016. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  70. ^ „Columbus Day in the United States”. timeanddate.com. Архивирано из оригинала 9. 9. 2017. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  71. ^ „What Christopher Columbus achieved was momentous. He deserves a holiday.”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 3. 9. 2017. ISSN 0458-3035. Архивирано из оригинала 12. 10. 2017. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  72. ^ „Austin City Council renames Columbus Day to Indigenous Peoples Day”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  73. ^ O'Neil, Luke (8. 10. 2018). „Goodbye, Columbus: holiday in decline as brutal legacy re-evaluated”. The Guardian. Приступљено 15. 1. 2025. 
  74. ^ Dougherty, Conor; Reddy, Sudeep (10. 10. 2009). „Is Columbus Day Sailing Off the Calendar?”. Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 6. 1. 2015. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  75. ^ Sattin, Brad. „Mpls. City Council Passes Indigenous Peoples Day Resolution”. KSTP/ABC-5 Eyewitness News. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  76. ^ „Columbus Day designated as Indigenous Peoples Day in Salt Lake City”. fox13now.com. 4. 10. 2017. Архивирано из оригинала 15. 3. 2018. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  77. ^ „Columbus Day in Seattle no Longer: Now Indigenous Peoples' Day”. 6. 10. 2014. Архивирано из оригинала 9. 10. 2014. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  78. ^ „Columbus Day changed to Indigenous People's Day in Vermont and city of Phoenix”. cbsnews.com. 10. 10. 2016. Архивирано из оригинала 11. 10. 2016. г. 
  79. ^ „Cambridge City Council Meeting – June 6, 2016 Agenda”. rwinters.com. Архивирано из оригинала 13. 6. 2016. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  80. ^ „News: UW Group Offers Alternative to Columbus”. The Badger Herald. 9. 10. 2007. Архивирано из оригинала 7. 7. 2011. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  81. ^ Adcock, Clifton (13. 10. 2008). „Holiday Not Celebrated by Tribes: American Indians See Columbus Day As a Reminder of Harsh Treatment Ages Ago”. Tulsa World. Архивирано из оригинала 8. 10. 2012. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  82. ^ „Akron leaders revisit the renaming of Columbus Day with community input and newfound empathy”. msn.com. Архивирано из оригинала 15. 02. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  83. ^ „After years of debate, Akron will not celebrate Columbus Day this fall”. The Devil Strip (на језику: енглески). 28. 9. 2020. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  84. ^ „3rd Annual Dia de la Raza Celebration”. Архивирано из оригинала 15. 4. 2012. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  85. ^ Benavides, Sofía (12. 10. 2024). „¿Día de la raza, de la diversidad cultural o de la resistencia indígena? Todo sobre el origen de la fecha y sus polémicas”. cnnespanol.cnn.com (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  86. ^ Ezama Gil, Ángeles (2009). La Infanta Eulalia de Borbón: Vivir y Contar la Vida (на језику: шпански). Prensas Universitarias De Zaragoza. ISBN 9788492774081. 
  87. ^ „Ley de 15 de junio de 1918” (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. „Se declara fiesta nacional, con la denominación de Fiesta de la Raza, el día 12 de octubre de cada año” 
  88. ^ а б Camps, Sibila (16. 10. 2007). „La evocación del 12 de Octubre llegó este año con una polémica”. edant.clarin.com (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 18. 09. 2010. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  89. ^ а б „Venezolanos conmemoran este 12 de octubre el Día de la Resistencia Indígena”. minec.gob.ve (на језику: шпански). 12. 10. 2016. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  90. ^ Molano, Paula Camila (11. 10. 2024). „Día de la Raza: por qué el 12 de octubre no es festivo y cuándo se celebra en Colombia”. colombia.as.com (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  91. ^ а б Díaz, Joaquín (12. 10. 2024). „Qué es el “Encuentro de dos mundos” y desde cuándo es feriado en Chile”. latercera.com (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  92. ^ а б „Día de la Nación Pluricultural”. gob.mx (на језику: шпански). 11. 10. 2024. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  93. ^ Vasco, A. (11. 10. 2017). „Fiesta Nacional del 12 de octubre: del Día de la Raza al Día de la Hispanidad”. elconfidencial.com (на језику: шпански). Приступљено 15. 1. 2025. 
  94. ^ „El 12 de octubre es el Día de la Descolonización en Bolivia”. vicepresidencia.gob.bo (на језику: шпански). 12. 10. 2011. Архивирано из оригинала 16. 12. 2011. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  95. ^ „DECRETO por el que se declara el día 12 de octubre de cada año, como el "Día de la Nación Pluricultural"”. gob.mx (на језику: шпански). Diario Oficial de la Federación. 18. 12. 2020. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  96. ^ а б „Día del Encuentro ente Dos Mundos en Chile: origen, significado y por qué se celebra”. chile.as.com (на језику: шпански). 11. 10. 2021. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  97. ^ „Día de las Culturas enaltece el carácter pluricultural y multiétnico de Costa Rica”. mcj.go.cr (на језику: шпански). 12. 10. 2021. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  98. ^ „Día de la Identidad y Diversidad Cultural”. educando.edu.do (на језику: шпански). 12. 10. 2021. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  99. ^ а б „Día National Heroes' Day of Bahamas”. nationaltoday.com (на језику: шпански). 12. 10. 2021. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  100. ^ „Día de la Resistencia Indígena”. cndh.org.mx (на језику: шпански). 18. 12. 2020. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  101. ^ Schaefer, Richard (2008). Encyclopedia of Race, Ethnicity, and SocietyСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. SAGE Publications. стр. 934. ISBN 9781452265865. 
  102. ^ Ramos, George (13. 10. 1996). „Thousands of Latinos March in Washington”. cndh.org.mx. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  103. ^ Gamboa, Suzanne (10. 7. 2017). „National Council of La Raza Changes Name to UnidosUS”. cndh.org.mx. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  104. ^ French, Howard (10. 10. 1992). „Pope Arrives in Dominican Republic”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  105. ^ Perriere, Hernán (12. 10. 2022). „Del “Día de la Raza” a la “diversidad cultural”: los pueblos originarios y sus demandas históricas”. izquierdadiario.es (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  106. ^ Télam. „Día del Respeto a la Diversidad Cultural: una reivindicación que demoró cinco siglos”. telam.com.ar (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 22. 07. 2024. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  107. ^ а б „Feriados Nacionales: Decreto 1584/2010”. servicios.infoleg.gob.ar (на језику: шпански). 2. 11. 2010. Архивирано из оригинала 19. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  108. ^ а б Frei, Cheryl Jiménez (11. 10. 2019). „Columbus, Juana, and the Politics of the Plaza: Battles over Monuments, Memory and Identity in Buenos Aires”. Journal of Latin American Studies (на језику: шпански). 51: 607—638. Приступљено 15. 1. 2025. 
  109. ^ Perriere, Hernán (2. 11. 2014). „Zašto se zovu Argentina, Brazil, Urugvaj: Kako su latinoameričke zemlje dobijale imena”. telegraf.rs (на језику: шпански). Приступљено 15. 1. 2025. 
  110. ^ Freixes, Josep (12. 10. 2024). „Colombia Marks Columbus Day by Celebrating its Cultural Diversity”. colombiaone.com (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 23. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  111. ^ „Día de la Raza y la Hispanidad”. elheraldo.co (на језику: шпански). 12. 10. 2011. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  112. ^ „Ley 51 De 1983”. izquierdadiario.es (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 02. 07. 2009. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  113. ^ „El Metro de Medellín y el Ministerio de Cultura se unen para la conmemoración del Día de la Diversidad Étnica y Cultural de la Nación Colombiana”. mincultura.gov.co. Архивирано из оригинала 09. 05. 2023. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  114. ^ „12 de Octubre: Día de los pueblos originarios y el diálogo intercultural” (на језику: шпански). Lima COP20. Архивирано из оригинала 20. 02. 2020. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  115. ^ „Onajup: 12 de Octubre – “Día de los Pueblos Originarios y del Diálogo Intercultural””. pj.gob.pe (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  116. ^ а б в García, Marco Daniel (12. 10. 2016). „¿Dónde está la estatua de Cristóbal Colón que fue juzgada, condenada y colgada el 12 de octubre de 2004 en Caracas?” (на језику: шпански). BBC Mundo. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  117. ^ „Medial el cual se conmemora el 12 de Octubre de cada año Dia de la Resistencia indigena” (pdf). acnur.org (на језику: шпански). Приступљено 15. 1. 2025. 
  118. ^ „Decretado 12 de Octubre como Día de la Resistencia Indígena y la Descolonización de América”. prensapresidencialvenezuela.gob.ve (на језику: шпански). 12. 10. 2022. Архивирано из оригинала 23. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  119. ^ „Día de las Culturas”. si.cultura.cr (на језику: шпански). 12. 10. 2022. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  120. ^ „Ley del Día de las Culturas” (PDF) (на језику: шпански). Mep.go.cr. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 4. 2012. г. 
  121. ^ „Costa Rican president backs holiday for army abolition – DW – 11/28/2018”. dw.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 08. 2019. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  122. ^ Legislative Assembly, Press (13. 10. 2021). „Asamblea Legislativa suprime "Fiesta de la Raza", por considerar que lesiona la dignidad de los pueblos originarios”. Asamblea Legislativa (на језику: шпански). Приступљено 15. 1. 2025. 
  123. ^ „October 12 will now be the "Day of the Pluricultural Nation" in Mexico”. The Yucatan Times (на језику: енглески). 20. 11. 2020. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  124. ^ „Decreto por el que se declara el día 12 de octubre de cada año, como el "Día de la Nación Pluricultural".”. dof.gob.mx. 18. 12. 2020. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  125. ^ „Se trabaja el Día de la Raza en México 2023? Checa si es día festivo”. marca.com (на језику: шпански). 11. 10. 2023. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  126. ^ „Mexico promotes indigenous people as it erases memory of Columbus”. France 24 (на језику: енглески). 12. 10. 2021. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  127. ^ Pietroni, David Guido (13. 10. 2021). „Pre-Hispanic Indigenous Sculpture Will Replace Columbus Statue in Mexico City”. Art Insider (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  128. ^ „Ley 3810”. bcn.cl (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  129. ^ „Ley 19668”. bcn.cl (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  130. ^ „Protestas en apoyo a los mapuches durante el Día de la Raza en Chile”. infobae.com (на језику: шпански). 12. 10. 2020. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  131. ^ „12 de octubre: Sudamérica protesta con marchas multicolores”. dw.com (на језику: шпански). 13. 10. 2020. Приступљено 15. 1. 2025. 
  132. ^ „San Pedro to Celebrate Belize's Rich Culture on Pan-American Day”. The San Pedro Sun. 7. 10. 2013. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  133. ^ „Belize celebrates Pan American Day”. Breaking Belize News. 10. 10. 2016. Архивирано из оригинала 11. 10. 2016. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  134. ^ „Holidays Act (Chapter 289)” (PDF). Laws of Belize. Government of Belize. 2000. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 3. 2015. г. Приступљено 8. 10. 2013. 
  135. ^ а б в Laredo Bru, Federico (1937). Dia de la Raza. Cuba: Sociedad Colombiana Panamericana. стр. 14—16. 
  136. ^ Féliz Miranda, Frank (13. 10. 2020). „Vuelo Panamericano”. dw.com (на језику: шпански). Приступљено 15. 1. 2025. 
  137. ^ а б „Escuadrilla Pro Faro de Colón in Peru (English)”. Alas Andinas (на језику: шпански). 6. 6. 2018. Приступљено 15. 1. 2025. 
  138. ^ а б Féliz Miranda, Frank (29. 12. 2006). „La tragedia los llenó de gloria”. hoy.com.do (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  139. ^ Jacobs, Karrie (април 2010), „World's Strangest Buildings”, Travel + Leisure, Архивирано из оригинала 04. 02. 2015. г., Приступљено 15. 1. 2025 
  140. ^ Sood, Suemedha. „The mystery of Christopher Columbus's legacy” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 01. 2017. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  141. ^ Killgrove, Kristina. „DNA Testing Of Skeleton May Prove Christopher Columbus Was Really Portuguese”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 15. 1. 2025. 
  142. ^ Speroni, Charles (1948). The Development of the Columbus Day Pageant of San Francisco. 7. Western Folklore. стр. 325—335. 
  143. ^ Poleggi, E.; Croce, I. (2020). Ritratto di Genova nel '400. Veduta d'invenzione. Ediz. italiana e inglese (на језику: италијански). SAGEP. ISBN 978-88-6373-704-2. Архивирано из оригинала 23. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  144. ^ а б Beneš, C. E. (2018). A Companion to Medieval Genoa. Brill's Companions to European History. Brill. ISBN 978-90-04-36061-7. Приступљено 15. 1. 2025. 
  145. ^ „Regata della "Giornata Nazionale di Cristoforo Colombo"”. Lega Navale Italiana. Архивирано из оригинала 14. 4. 2015. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  146. ^ „The Strange Fate of the Cristoforo Colombo”. Around Naples Encyclopedia. Архивирано из оригинала 16. 9. 2011. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  147. ^ Schwinghamer, Steven; Raska, Jan (2020). Pier 21: A History (на језику: енглески). University of Ottawa Press. стр. 192. ISBN 9780776631387. OCLC 1138187857. 
  148. ^ Cenarro, Ángela (1997). „La Reina de la Hispanidad: Fascismo y Nacionalcatolicismo en Zaragoza. 1939–1945” (PDF). Revista de historia Jerónimo Zurita. Institución Fernando el Católico. 72: 91—102. ISSN 0044-5517. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 12. 2009. г. 
  149. ^ а б Marcilhacy, David (2013). América como factor de regeneración y cohesión para una España plural: “la Raza” y el 12 de octubre, cimientos de una identidad compuesta. LXXIII, 244. Madrid: Hispania. стр. 501—524. 
  150. ^ Marcilhacy, David (2011). Las fiestas del 12 de octubre y las conmemoraciones americanistas bajo la Restauración borbónica: España ante su pasado colonial. Zaragoza: Revista de Historia Jerónimo Zurita. стр. 131—147. 
  151. ^ а б Prakke, L.; Kortmann, C. A. J. M.; van den Brandhof, J. C. E. (2004). Constitutional Law of 15 EU Member States. Kluwer. стр. 748. ISBN 978-90-13-01255-2. 
  152. ^ а б в Molina A. de Cienfuegos, Ignacio; Martínez Bárcena, Jorge (2004). „Spain: National Days throughout the History and the Geography of Spain”. Ур.: Fuller, Linda K. National Days/National Ways: Historical, Political, and Religious Celebrations around the World. Greenwood Publishing. стр. 253. ISBN 978-0-275-97270-7. 
  153. ^ „"The Story of Our Lady of Guadalupe", The International Shrine of Saint Jude”. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  154. ^ „Another Lady of Guadalupe”. Catholic Exchange. 13. 1. 2012. Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  155. ^ „Questioning Columbus”. 14. 9. 2022. Архивирано из оригинала 26. 03. 2023. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  156. ^ а б Kubap, Timothy (2008). Cultural movements and collective memory: Christopher Columbus and the rewriting of the national origin myth. Macmillan. стр. 33—38. ISBN 978-1-4039-7577-5. 
  157. ^ а б A Faithful Response to the 500th Anniversary of the Arrival of Christopher Columbus in A Resolution of the National Council of the Churches of Christ in the USA, para. 1.
  158. ^ „Why Do We Still Celebrate Columbus Day?”. Liberal America. 12. 10. 2013. Архивирано из оригинала 1. 10. 2016. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  159. ^ „Indigenous People's Opposition to Celebration and Glorification of Colonial Pirate Christopher Columbus”. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  160. ^ „History.com: Columbus Day Alternatives”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2012. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  161. ^ Blackfoot Physics: A Journey into the Native American Universe, by F. David Peat, Weiser, 2005, ISBN 1-57863-371-0, p. 310
  162. ^ Weatherford, Jack. „Examining the Reputation of Christopher Columbus”. hartford-hwp.com. Baltimore Evening Sun, reprinted by Clergy and Laity Concerned. Архивирано из оригинала 20. 10. 2016. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  163. ^ Meg Sullivan (6. 10. 2004). „'Repertorium Columbianum' Makes Landfall”. Архивирано из оригинала 16. 1. 2013. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  164. ^ „Derriban la Estatua de Cristóbal Colón en Caracas” (на језику: шпански). Iblnews.com. 13. 10. 2004. Архивирано из оригинала 14. 4. 2008. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  165. ^ Zinn, Howard (1980). „A People's History of the United States”. Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 15. 1. 2025. 
  166. ^ Solomon, Norman (октобар 1995). „Columbus Day: A Clash of Myth and History”. Media Beat. Архивирано из оригинала 20. 10. 2009. г. Приступљено 15. 1. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Колумбов_дан&oldid=29108386”