Комар (ваздухопловна једрилица)
| Комар | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | Тренажна једрилица високих перформанси | |
| Посада | 1 | |
| Порекло |  Пољска
| |
| Произвођач | Радионица Jeżów Glider Пољска, Једриличарска задруга „Утва с.о.ј”  Краљевина Југославија
| |
| Пробни лет | 1933. | |
| Уведен у употребу | 1933. | |
| Повучен из употребе | крајем 1950-тих година | |
| Статус | неактиван | |
| Први оператер | Аероклуб "Наша Крила" Краљевине Југославије | |
| Број примерака | Пољска 80; Југославија 10 | |
| Димензије | ||
| Маса | ||
| Погон | ||
| Физичке особине | ||
| Перформансе | ||
 Портал Ваздухопловство
| ||
![Једрилица ИС-Б Комар-48, SP-985, у Музеју у Кракову.[1]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:IS-B_Komar_49_%27SP-985%27_(15813428839).jpg)
Комар позната међу пилотима и као Комартермик је ваздухопловна једрилица коју су конструисали пољски инж. Антони Коцјан и Аполинарy Собиерајски 1933 године.[2]
Намена[уреди | уреди извор]
Као једрилица високих перформанси Комар је био намењен за тренажу и обуку пилота и једриличара у напредном летењу.
Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]
Рад на пројектовању једрилице Комар је почео 1932. године а први прототип је полетео маја месеца 1933. године иако је намена ове једрилице била превасходно тренажа и обука пилота једриличара у напредном летењу. Ова једрилица је постигла и значајне спортске резултате. Више националних рекорда Пољске, Југославије и Финске је постигнуто са овом једрилицом. Нажалост једрилица није била довољно снажна па се то одразило на безбедност једриличара, па је једно време била забрањена за летење. Да би се побољшала једрилица Комар, 1936. године приступило се препројектовању (појачању структуре), тако да је већ у пролеће 1937. године први пут полетела једрилица Комар-бис која је имала нешто лошије летне карактеристике од своје претходнице али је била безбеднија. Укупно је произведено између 74 и 80 ових једрилица у Пољској. Уочи самог рата 1939. године радило се на пројекту једрилице Комар-2 али овај пројекат није реализован.
Након Другог светског рата инж А. Коцјан није могао да настави даљи рад на пројектовању једрилица пошто је 13. августа 1944. године погинуо као члан Покрета отпора Пољске. Његова жена је сачувала пројектну документацију коју је предала Институту за једриличарство (Instytut Szybownictwa (IS)) а они су наставили даље усавршавање под руководством мр.сц. инг. Мариан Василевски. Рад се састојао у томе да се побољша структура једрилице, повећа крутост крила и додате су аеродинамичне кочнице. Ова једрилица је добила назив ИС-Б Комар-48 направљено је 5 прототипова и сви су били међусобно различити. Први лет првог прототипа је обављен 16. јануара 1949. Након опитовања направљено је најповољније решење које је названо Комар-49. Први ИС-Б Комар-49 из серијске производње је полетео марта месеца 1950. године. Тестови су показали да једрилица има довољну чврстину, а да се вибрације нису јављале ни при великој ни малој брзини. Једрилица је била врло пријатна за летење и имала је веома мали радијус циркулације. Ових једрилица је направљено између 23 и 25 комада већ према различитим изворима. У односу на претходне једрилице била је безбеднија али са лошијим летним карактеристикама.
Технички опис[уреди | уреди извор]
Једрилица Комар је мешовите конструкције (дрво и платно) а изведена је као висококрилни моноплан. Труп јој је дрвена конструкција шестоугаоног попречног пресека обложена дрвеном лепенком. Кабина је била отворена са ветробраном од плексигласа. Једрилица је била опремљена најосновнијим инструментима за дневно летење. Као стајни трап овој једрилици је служио метални клизач причвршћен амортизерима од тврде гуме. На репу једрилице налазила се еластична дрљача.
Крило је било равно, имало је праву нападну ивицу нормалну на осу једрилице а облик крила је био трапезаст са заобљеним крајем. Нападна ивица крила је била направљена у облику кутије обложене шпер плочом а остатак крила је био обложен импрегнираним платном. Крила су косим подупирачима (упорницама) била ослоњена на труп једрилице а код типа Комар-49 била су опремљена аеродинамичким кочницама. Конструкција хоризонталног и вертикалног стабилизатора као и кормила били су изведени као и крило.
Варијанте једрилице[уреди | уреди извор]
- Комар — оригинални модел из 1933. године.
- Комар бис — модификовани модел из 1936. године, са појачаном структуром летелице.
- Комар-48 — модификовани модел из 1948. године, званичан назив ИС-Б Комар-48. Направљено 5 прототипова.
- Комар-49 — модификовани модел из 1949. године, производна верзија, направљено 23 или 25 једрилица.
| Карактеристике | Комар | Комар бис | Комар-49 |
|---|---|---|---|
| Финеса | 1 : 20,2 при брзини 50 km/h | 1 : 20,2 при брзини 49 km/h | 1 : 19,0 при брзини 64 km/h |
| Перформансе |
|
|
|
| Димензије |
|
|
|
| Маса |
|
|
|
Напомена: наведене карактеристике односе се на модел једрилице Комар.[3][1]
Историја[уреди | уреди извор]
Иако су пилоти одмах заволели ову једрилицу, високих перформанси, која је коришћена првенствено за тренинг и обуку пилота и једриличара у напредном летењу, на њој се догодило неколико несрећа при великој брзини, па је са њом, наводно, било забрањено летење у близини облака, и покретање авио-вучом.
Производња и оперативно коришћење[уреди | уреди извор]
Производња у Пољској[уреди | уреди извор]
Једрилица је била најпопуларнија у Пољској, где је први пут и произведена пре Другог светског рата, и рачуна се да је направљено преко 80 примерака. Због одређених техничких недостатака, једрилица је накнадно претрпела неколико измена.
Производња у другим земљама[уреди | уреди извор]
По лиценци се производила у Естонији, Југославији, Палестини, Финској, Француској и Бугарској. Финци су са њом извели лет од 60 км, над водом, а 1937. године је овој једрилицом оборен светски рекорд у дужини трајања лета.[3]
Производња у Краљевини Југославији[уреди | уреди извор]
Комaр се у Југославији производио као ИС-Б Комар. Прву једрилицу направили су чланови групе „Девети”, за напредну обуку пилота и са њом учествовање на такмичењима, високо способних једрилице. Њена израда завршена је 1936. године, да би следећа 1937. године успешно учествовала на такмичењима.[4]
Аца Станојевић са Комаром поставља неколико рекорда у Југославији и постаје први носилац златне C једриличарске значке.
Како је интересовање за једриличарство расло појавила се потреба за њеном фабричком и масовнијом израдом. Зато је јуна 1937. године основана Једриличарска задруга „Утва с.о.ј”, у којој је почела серијска производња једрилице Комар (са неким изменама), под називом Комар бис, за једриличарске групе у Југославији.[5]
Са овом једрилицом(YU-СЛОВЕН) Једриличарска Група „Девети” учествовала је у првој међународној изложби у Београду 1938. године.
Команда ваздухопловства наручила је израду 10 Комар бис марта 1940 године (за укупну суму од 472.230 динара). До почетка рата војсци нису испоручене све наручене једрилице.[6]
У току израде једрилица је постала застарела, јер су се појавиле нове са високим способностима. Ипак, аероклубови у Краљевини Југославији су је користили све до 1941. године, а неколико њих је и за време Другог светског рата користило ваздухопловство Независне Државе Хрватске на аеродромима Босне и Хрватске.
Преглед једрилица Комар у Краљевини Југославији[уреди | уреди извор]
.JPG)
- Србија
- Комар YU-Београд — изграђен 1935. за ЈГ Девети, да би учествовала исте године, као једини учесник из Југославије, на такмичењу у Швајцарској
- Комар YU--Словен — изграђен 1936. за ЈГ Девети. Са њом и YU -Београд учествовано је на такмичењу у Чешкој. Тада је Аца Станојевић освојио прво место у дисциплини најдужи лет. Исти пилот је нешто касније освојио и прво златно C у Југославији.
- Комар БИС YU-Чегар — припадао је Обласном Одбору Ниш
- Комар БИС YU-Јеленка — припадао је Команди ВВ Вршац регистрована 1938.
- Комар БИС YU-Комарац — припадао је Команди ВВ Вршац регистрована 1938.
- Комар БИС YU-Вилин коњиц — припадао је Команди ВВ Вршац регистрована 1938.
- Комар БИС YU-ВАБ, YU-ВАЕ, YU-ВАФ, YU-ВБК припадали су Једриличарском центру Вршац.
- Македонија
- Комар БИС YU-Бабуна — припадао је Обласном Одбору Скопље
- Комар YU-Добро Поље — припадао је Обласном Одбору Скопље
- Словенија
- Комар БИС YU-Мејаш — припадао је једриличарској групи "Марибор I "
ФНР Југославија[уреди | уреди извор]
Неколико једрилица које су „преживеле” Други светски рат, коришћено је и у послератним годинама, све до 1950. године када је овај модел једрилице коначно повучен из употребе.
Сачувани примерци[уреди | уреди извор]
Једрилица ИС-Б Комар-48 регистарски број СП-985 чува се у Пољском музеју ваздухопловства у Кракову (пољ. Muzeum Lotnictwa Polskiego w Krakowie).
Земље које су користиле ову једрилицу[уреди | уреди извор]
|
|
|
Види још[уреди | уреди извор]
- Ваја
- Олимпија (ваздухопловна једрилица)
- Мачка
- Делфин
- Јастреб Вук-Т
- Соко (ваздухопловна једрилица)
- Списак летелица произведених у Утви
- Списак ваздухопловних једрилица југословенске производње
- Музеј ваздухопловства — Београд
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „IS-B "Komar-48", 1949”. www.samolotypolskie.pl. Приступљено 30. 11. 2019.
- ^ Бранислав Тикић Спортско ваздухлопловство у Нишу 1927 – 2004. Зборник Народног музеја Ниш, Графика Галеб, Ниш, 2014
- ^ а б „Komar, 1933 ("Sinilind")”. www.samolotypolskie.pl. Приступљено 30. 11. 2019.
- ^ Годишњак Југословенског ваздухопловства за 1937. годину, Београд, 45-49
- ^ Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (на језику: (језик: српски)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0.
- ^ Живомир Р. Подовац, Бранислав Тикић, Историја нишког аеродрома – 95 година постојања, Пешчаник. Часопис за историографију, архивистику и хуманистичке науке, број 5. (2007), Ниш, 80.
Литература[уреди | уреди извор]
- Krzyżan M. Samoloty w muzeach polskich. Wydawnictwo Komunikacji i Łączności. Warszawa 1983.
- Marszałkiewicz J. Z Polski dla Finlandii. Lotnictwo z szachownicą nr 10.
- Mazur W. Niepotrzebna broń (cz. II). Lotnictwo nr 2/2006.
- Morgała A. ”Nie tylko z szachownicą. Pierwsze szybowce w Polsce po roku 1945”. Lotnictwo z szachownicą nr 25.
- Glass A. Polskie konstrukcje lotnicze 1893-1939. Wydawnictwo Komunikacji i Łączności. Warszawa 1977.
- Kowalski T. J., Malinowski T. Mała encyklopedia lotników polskich. Tomik 1. Wydawnictwa Komunikacji i Łączności. Warszawa 1983.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: енглески). Београд: Aerokomunikacije.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga. Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5.
- Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (на језику: (језик: српски)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0.
