Комисијска пушка модел 1754
| Комисијска пушка модел 1754 | |
|---|---|
 Табан Комисијске пушке модел 1754. | |
| Врста | Мускета |
| Порекло |  Хабзбуршка монархија |
| Употреба | |
| Употреба у | Хабзбуршка монархија Кнежевина Србија |
| Бојно деловање | Седмогодишњи рат Рат за баварско наслеђе Турски рат (1787-1791) Француски револуционарни ратови Први српски устанак Други српски устанак |
| Цена | 5,5 форинти[1] |
| Спецификације | |
| Маса | 4,9[1] kg |
| Дужина | 1.510[1] mm |
| Дужина цеви | 1.120 mm |
| Калибар | 18,3[1] mm |
| Врста операције | Кремењача |
| Брзина паљбе | 1-3 мет/мин |
| Макс. еф. домет | 200 m |
| Начин пуњења | спредњача |
| Нишан | само предњи |
Комисијска пушка модел 1754 (нем. Commiss-Flinte М. 1754), аустријска војничка мускета кремењача. Настала усавршавањем веома сличне Обичне стрељачке пушке модел 1748 (нем. Ordinäre Füsilier Flinte M. 1748), Комисијска пушка је више пута усавршавана у периоду 1754-1784. и остала је основно наоружање аустријске (хабсбуршке) пешадије пуне 44 године, док је није заменила Пешадијска пушка модел 1798.[1][2] Масовно је коришћена у наоружању српских устаника и српске војске у првој половини 19. века.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Позадина
[уреди | уреди извор]Прва стандардизована војничка пушка у Хабсбуршкој монархији била је Обична пушка модел 1722, калибра 6/4 лота (18,3 мм), направљена по узору на француску мускету Шарлевил модел 1717. Са усвајањем Модела 1722, у Аустрији је усвојен универзални калибар за војничке пушке од 6/4 лота (18,3 мм). Од 1744. усвојене су гвоздене арбије.[1]
| Година | Оружје | Оригинално име | Калибар (мм) | Цев | Дужина (цм) | Маса (кг) | Цена (форинти) | Карактеристике |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1722. | Обична пушка од 6/4 лота | 6/4 löth. odinäre Flinte | 18,3 | глатка | 157 | 4,8 | 3,15-4,15 | Копија француске Шарлевил модел 1717. Са дрвеном арбијом. |
| 1744. | Обична стрељачка пушка од 6/4 лота | 6/4 löth. odinäre Füsilier Flinte | 18,3 | глатка | 151 | 5,1 | 4,30 | Нова гвоздена арбија. |
| 1745. | Обична стрељачка пушка од 6/4 лота | 6/4 löth. odinäre Füsilier Flinte | 18,3 | глатка | 150 | 5 | 5,30 | Нова конструкција Шмитовог система. |
| 1748. | Обична стрељачка пушка од 6/4 лота | 6/4 löth. odinäre Füsilier Flinte | 18,3 | глатка | 150 | 5 | 5,30 | Нови троугласти бајонет. |
| 1754. | Комисијска пушка од 6/4 лота | 6/4 löth. Commiss-Flinte | 18,3 | глатка | 151 | 4,9 | 5,50 | |
| 1767. | Комисијска пушка од 6/4 лота | 6/4 löth. Commiss-Flinte | 18,3 | глатка | 151 | 4,8 | 6,00 | Граничник за ороз. |
| 1770. | Комисијска пушка од 6/4 лота | 6/4 löth. Commiss-Flinte | 18,3 | глатка | 151 | 5 | 7,30 | |
| 1774. | Комисијска пушка од 6/4 лота | 6/4 löth. Commiss-Gewehr | 18,3 | глатка | 151 | 4,8 | 6,15 | Замењиво оцило. |
| 1784. | Пешадијска пушка од 6/4 лота | 6/4 löth. Infanterie-Gewehr | 18,3 | глатка | 150 | 5,1 | 7,30 | Клинасти чеп цеви, конусна фаља и самопунећи чанак. |
| 1798. | Пешадијска пушка од 5/4 лота | 5/4 löth. Infanterie-Gewehr | 17,6 | глатка | 150 | 4,8 | 8,50 | Нови табан система Унтербергер. Копија француске Шарлевил модел 1777. |
Комисијска пушка модел 1754
[уреди | уреди извор]
Генерално слична Стрељачкој мускети из 1745. године, нова Комисијска пушка имала је цев дужине 112 цм, калибра 18,3 мм. Споља се глатко сужавала и имала је само два жлебљена прстена близу завртња. Црно или смеђе лакирани кундак од буковине био је опремљен са четири јака прстена цеви. Доњи је носио опругу шипке, други попречни овални прстен, а горњи носач за челичну шипку набијачу, дуг 12 цм, сличан свећњаку. Горњи прстен се тада звао „гренадирски прстен“. Цев није имала нишан, већ мушицу дужине 9 мм и висине 6 мм, која је служила и као држач бајонета. Сви делови табана на кремен били су направљени од кованих челичних плоча, и стога је као и раније, називан равном бравом. Фаља цеви била је покривена чанком, који је био покривен благо заобљеним поклопцем, који је био причвршћен завртњем са једним лежајем.[4]
Оков пушке био је у целини од гвожђа, табанска дашчица била је потпуно увучена у кундак, а оков кундака био је причвршћен са 4 завртња, од којих је један штрчао напоље како се оков не би оштетио при извршавању команде "Пушку к нози!".[4]
Коначно, испред рукохвата налазило се дугме за затезање ремена пушке и причвршћивање покривача табана (или оцила) од козје коже. Дужина целог оружја без бајонета била је 150 цм, са бајонетом 182 цм, маса 4,86 кг, а цена која је по уговору износила 4 форинте и 45 крајцара попела се на 5 форинти и 50 крајцара.[4]
Цеви су биле направљене од квалитетног гвожђа и, супротно дотадашњој пракси, причвршћене су на кундак тек када су биле потпуно завршене.[4]
Модификације 1767-1774
[уреди | уреди извор]Године 1767. незнатно је усавршен табан, тиме што је ороз на задњој страни добио урез који би се при натезању ослонио на завртањ на табанској дашчици - тиме се спречавало претерано натезање ороза.[5]
Године 1774, брава је претрпела још неколико мањих промена, од којих су најважније биле: увођење замењивог оцила, које је дотле било део поклопца чанка (челичним плочама које су се завртале на поклопац чанка и могле мењати кад се истроше), продужавање навоја на завртњима и дуже натезање ороза. Поред тога, уведен је пропис да се кремен увек убацује равном страном и да војник треба да добије друго оцило као обавезну опрему. Нова пушка је коштала 5 форинти и 55 крајцара и успешно је победила конкуренцију у пробном гађању са пруском, француском и енглеском пушком.[5]
Пешадијска пушка модел 1784
[уреди | уреди извор].jpg)
Даља побољшања су спроведена од 1781. до 1784. године. Циљ је био да се додатно ојачају компоненте табана, продужи чанак, дода канал за воду, затим удубљење у поклопцу чанка и заштитни заклон од ватре на чанку како би се рука заштитила од млаза ватре који је јаче избијао из конусних (купастих) фаља изумљених у исто време. Штавише, конусни набијач је замењен цилиндричним, који је имао дугачку главу са нарезним навојем и био је у потпуности направљен од каљеног челика; опруга набијача причвршћена за крак дршке требало је да спречи клизање напред.[5]
Несумњиво најважније новина, међутим, било је увођење такозваног „клинастог“ затварача (завртња који је затварао цев на задњем крају), који није, као раније, формирао равно дно управно на осу цеви, већ је био закошен и издубљен према косој, надоле окренутој фаљи, већој изнутра и суженој споља, тако да је барут сипан у цев пролазио кроз фаљу у чанак, чиме је елиминисан веома важан и релативно спор маневар потпрашивања пушке (сипања барута у чанак) пре сваког хица.[6]
Штавише, са овом изменом, поред обичних куршума, усклађених са калибром, намењених за спору паљбу, за брзу паљбу требало је користити знатно мања „котрљајућа зрна“ – која су једноставно падала у цев и набијала се шипком – са папиром за фишеке постављеним као чепом само када хитац није требало одмах да се испали. Брзина пуњења се тако могла повећати до те мере да је војник могао да испаљује котрљајућа зрна пет до шест пута у минути.[6]
Ова идеја помиње се још 1705. године, а нирнбершки оружар Хентш га је такође користио у својим пиштољима (око 1720. до 1730. године); међутим, поново се појавио у северној Немачкој након Седмогодишњег рата.[6]
Оружар Спалек је пројектовао нову пушку, која је усвојена након неколико модификација и разматрања, а од 1784. године па надаље, постојеће пушке су почеле да се модификују према овом моделу. Неки пукови су такође добили потпуно ново оружје овог типа, које је (као Пешадијска пушка М. 1784, касније Конусна пушка или Мускета новог типа) још увек било у употреби у резервним батаљонима граничарских трупа 1840-их. Посебно је да је велики број пушака M. 1784 произведен са устима цеви у облику левка, што је олакшавало пуњење барута. Уместо бајонета, ове пушке су носиле јачи, шиљати набијач, пројекат мајора Отверна.[6]
Употреба
[уреди | уреди извор]Са Комисијском пушком модел 1754, аустријска (хабзбуршка) војска се борила током целог Седмогодишњег рата.[4] Уз то, граничарске јединице бориле су се у свим ратовима друге половине 18. века наоружане оригиналном (најстаријом) верзијом ове пушке, која је била најпрецизнија: Рату за баварско наслеђе (1778-1779), Аустријско-турском рату (1788-1791) и француским револуционарним ратовима (1792-1800). Крајишки пукови добили су нове пушке (Пешадијска пушка модел 1798) тек 1808-1809. године. После 1809. преостале пушке, старе више од пола века, подељене су у то време основаним јединицама домобрана (нем. Landwehr).[7]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Мускета са леве стране. -
Табан мускете изблиза. -
Табан мускете од горе. -
Табан мускете посматран са леве стране. -
Бајонет за Комисијску пушку модел 1754.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Долачек 1896, стр. 118.
- ^ Морин 1981, стр. 12.
- ^ Богдановић 1990, стр. 11-14.
- ^ а б в г д Долачек 1896, стр. 67.
- ^ а б в Долачек 1896, стр. 68.
- ^ а б в г Долачек 1896, стр. 69.
- ^ Богдановић 1990, стр. 16.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bogdanović, Branko; Valenčak, Ivan (1990). Puške: dva veka pušaka na teritoriji Jugoslavije (1. izd изд.). Beograd: DP Sportinvest [u.a.] ISBN 978-86-7597-001-9.
- Reid, Stuart (2016). The Flintlock Musket: Brown Bess and Charleville 1715–1865 [Мускета кремењача: Смеђа Бес и Шарлевил 1715-1865, написао Стјуарт Рид]. Oxford: Osprey Publishing Ltd. стр. 17. ISBN 978-1-4728-1095-3.
- Dolleczek, Anton (1896). Monographie der k. und k. osterr.-ung. blanken und Handfeuer-Waffen [Монографија о царском и краљевском аустроугарском хладном и ватреном оружју, написао Антон Долачек] (PDF) (на језику: немачки). Wien: Kreisel & Gröger. стр. 119—120, 205.
- Teuber, Oscar; von Ottenfeld, Rudolf (1895). Die österreichische Armee von 1700 bis 1867 [Аустријска војска од 1700 до 1867, написали Оскар Тојбел и Рудолф фон Отенфелд] (PDF) (на језику: немачки). Vienna: Emil Berté & Cie und S. Czeiger. стр. 843—853.
- Morin, Marco (1981). Le Armi Portatili Dell'impero Austro Ungarico [Ручно оружје Аустроугарске царевине, написао Марко Морин] (на језику: италијански). FIRENZE: EDITORIALE OLIMPIA. стр. 25—30.