Комплекс Годовик
| Комплекс Годовик | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Годовик |
| Општина | Пожега |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Просторно културно-историјска целина |
| Време настанка | друга половина 17. века |
| Тип културног добра | Непокретно културно добро од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
Комплекс Годовик је саграђен у 19. веку.[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашен је непокретним културним добром од изузетног значаја Републике Србије.[2] Налази се у Годовику, под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Краљево.[1]
Комплекс Годовик је село које се налази у општини Пожега, у Златиборском округу. Због свог богатог историјског наслеђа и културне баштине представља просторну културно-историјску целину од великог значаја. У комплексу се налази низ објеката од историјског, културног значаја и амбијенталних вредности: црква Светог Илије и црква Светог Ђорђа, кућа Василија Поповића, чесма на локалитету „Пијаца“, поток са неколико водопада и слапова.
Црква Светог Ђорђа је најзначајнија у оквиру овог комплекса. По предању је настала у 14. веку, али не постоје писани трагови све до друге половине 17. века. Њена архитектонска вредност изражена је просторном концепцијом, а појединим детаљима одликују се обележја традиционалног градитељства. На потоку се налази неколико водопада и слапова, а постојале су и воденице, грађене у другој половини и крајем 19. века, од којих је сачувана једна у неаутентичном стању. У близини воденице налази се кућа Василија Поповића из угледне годовичке свештеничке породице, саграђена око 1875. и чесма на локалитету „Пијаца“, подигнута као задужбина двадесетих година 20. века. Црква Светог Илије датира из 19. века и саграђена је у барокном стилу са карактеристичним звоником који постаје привлачна тачка за формирање центра села. На њеној западној фасади налазе се спомен плоче са уклесаним именима ратника палим у ослободилачким ратовима 1912–1918. Црква данас није у добром стању, изграђена је на лошем терену и њени темељи тону, те се оштећења на њој шире и продубљују.
Историја[уреди | уреди извор]
Недалеко од Пожеге, јужно према Ариљу, се налази ужи центар села Годовик са извором испод стене који се претвара у поток са неколико водопада и слапова на коме се налазе воденице.[1] Грађене су у другој половини и крајем 19. века, две су у потпуности од дрвета са по једним воденичним колом док је једна полубрвнара-получатмара.[1] Овој архитектонској групи припада и кућа Василија Поповића из годовичке свештеничке породице саграђена око 1875. године као и чесма на локалитету „Пијаца” зидана каменом са две луле подигнута као задужбина двадесетих година овог века.[1] Из 20. века је и црква светог Илије на чијој се западној фасади налазе спомен плоче са уклесаним именима ратника палим у ослободилачким ратовима 1912—1918.[1] Саграђена је у барокном стилу са карактеристичним звоником 1855. Најзначајнија у оквиру целине је црква светог Ђорђа са појединим детаљима и вези са традиционалним градитељством.[1] На основу антимиса који је цркви даровао патријарх Арсеније Чарнојевић њен настанак је датован најкасније у другу половину 17. века.[1] Иконостас су сликали припадници сликарске породице Лазовић почетком 19. века.[1] Радови на реконструкцији цркве светог Ђорђа су обављени 1976—82.[1] У централни регистар је уписан 29. октобра 1990. под бројем ПКИЦ 19, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Краљево 1. фебруара 1990. под бројем ПКИЦ 3.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Ужи центар села Годовик”. nasledje.gov.rs. Приступљено 2022-09-14.
- ^ „Uži centar sela Godovik, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo | Pretraživač kulturnog nasleđa”. kultura.rs (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-14.[мртва веза]
Литература[уреди | уреди извор]
- Б. Крстановић, Годовик, Споменичка целина, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 1998, 66.
- Б. Крстановић, Годовик, Споменичка целина, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 2007, 68.
- М. Алексић Чеврљаковић, К. Грујовић Брковић, Ужи центра села Годовик, Поглед кроз наслеђе 1965-2015, Краљево 2016, 154.
