Комплекс „Парк Буковичка Бања”

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Комплекс „Парк Буковичка Бања”
Парк Буковичке Бање, 1.jpg
Опште информације
МестоАранђеловац
ОпштинаАранђеловац
Држава Србија
Време настанка1849.
Тип културног добраПросторна културно-историјска целина
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Крагујевац
СедиштеКрагујевац
АдресаКрагујевачког октобра 184 34000
Званични веб-сајт

Комплекс „Парк Буковичка Бања” је парк у Аранђеловцу који представља непокретно културно добро као просторна културно-историјска целина, одлуком СО Аранђеловац бр.06-16/89-01 од 27. јануара 1998. године.[1]

Комплекс парк се простире на површини од 21,5hа. Поред извора минералне воде: „Ђулара”, „Талпара”, „Књаз Михајло” и „Победа” унутар парка се налазе и други вредни објекти:[2]

Пројектовање парка[уреди]

Идеју о подизању парка покренуо је у 19. веку, Емилијан Јосимовић, инжењер и први српски урбаниста. Земљиште за Парк Буковичке Бање купљено је 1849. године, када су и почели радови, засађено дрвеће, уређен извор и купатило „Талпара”. Приближно данашњи изглед Парк добија 1856. године, и из тог периода потиче и топло купатило „ Ђулара“. За време владавине Кнеза Михајла Обреновића, Буковичка Бања постаје једно од најбоље уређених балнеотуристичких насеља. Најбоља бања у Србији, остаје све до пред Први светски рат.

Своје садашње контуре парк је добио у периоду 1900-1905. године. Алеја борова и дрворед кестенова је из тог периода. Најзначајнију промену бања и парк су претрпели 30-их година 20. века, када је бања била под управом Штедионице дунавске бановине. Током 1933/1934. године преуређени су Старо здање, Ново здање и Парк, који је из основа био реконструисан по плановима инж. А. Крстића. Поред прекрасних цветних алеја и бројних врста ретког дрвећа, у парку се налази стална поставка мермерних скулптура, најпознатијих наших и светских аутора. У 1935. години отворен је извор термалне воде. Тада је каптиран и извор „Кубршница” за аранђеловачки водовод.[4]

Галерија скулптура (избор)[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Парк Буковичка Бања”. ЗЗСк Крагујевац. Приступљено 06. 01. 2019. 
  2. ^ „Буковичка Бања”. Бање у Србији. Приступљено 06. 01. 2019. 
  3. ^ „Буковичка Бања”. Специјална болница. Архивирано из оригинала на датум 05. 08. 2018. Приступљено 06. 01. 2019. 
  4. ^ „Буковичка бања - Историја”. Аранђеловац. Приступљено 06. 01. 2019. 

Спољашње везе[уреди]