Музеј на отвореном „Старо село“

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
„Старо село“
Музеј на отвореном „Старо село“
Staro Selo - Sirogojno5.JPG
Оснивање 1979.
Локација Сирогојно, Чајетина
 Србија
Врста музеј на отвореном
Колекција Народно неимарство
Број предмета 40 кућа
Директор Светлана Ћалдовић-Шијаковић
Адреса Сирогојно, 31207

Музеј на отвореном „Старо село” је као непокретно културно добро културни споменик у Републици Србији. Налази се у Сирогојну и један је од најзначајнијих туристичких објеката на Златибору. То је етно-село које се састоји од 40 старих кућа донетих са свих страна Златибора. Етно-село је саграђено 1979. године, на 4,5 ha површине. Са црквом Светих апостола Петра и Павла прдставља јединствену културно-историјску целину. Налази се двадесет и шест километара од туристичког центра Златибор.[1]

Музеј[уреди]

Музеј чине две целине. Прва је скуп кућа које су сачувале свој првобитни изглед и намену. А другу групу чине куће које су сачувале свој првобитни изглед али им намена није иста, адаптиране су и прилагођене туристичким потребама. То су апартманске зграде, продавница сувенира, и крчма. Сталну поставку музеја чине две златиборске окућнице, које су сведочанство културе становања у златиборском крају, у 19 и почетком 20 века. Музеј чине златиборске брвнаре које припадају типу динарских брвнара. Музеј на отвореном је стављен под заштиту закона као споменик културе од изузетног значаја.[1] као члан Асоцијације сродних музеја Европе, музеј Старо село своју делатност обавља у складу са одредбама Декларације Икома и основних постулата скансенологије.

Слика слика-детаљ назив подигнута напомена
Muzej Sirogojno 020.jpg Muzej Sirogojno 007.jpg Главна кућа 1882. Припадала је породици Лазовић из Алиног Потока.
Muzej Sirogojno 018.jpg Muzej Sirogojno 019.jpg Салаш за кукуруз Пренет из села Дренова.
Muzej Sirogojno 029.jpg Muzej Sirogojno 032.jpg Вајат са тремом 1890. Припадао је породици Николић из Алиног Потока.
Muzej Sirogojno 038.jpg Muzej Sirogojno 041.jpg Млекар 1920. Припадао је породици Дабић из Алиног Потока.
Muzej Sirogojno 044.jpg Muzej Sirogojno 048.jpg Вајат са крстовима 1845. Припадао је породици Добросављевић из Драглице.
Muzej Sirogojno 052.jpg Sirogojno, muzej 016.jpg Хлебна пећ 1845. Реконстуисана по узору на објекат из села Јабланица.
Muzej Sirogojno 060.jpg Muzej Sirogojno 061.jpg Вајат скривница 1901. Припадао је породици Марковић из Жељина.
Muzej Sirogojno 064.jpg Muzej Sirogojno 068.jpg Вајат особина 1903. Припадао је породици Секулић из Чичкове.
Muzej Sirogojno 072.jpg Muzej Sirogojno 071.jpg Трап Рекоструисан објекат
Muzej Sirogojno 077.jpg Muzej Sirogojno 082.jpg Главна кућа 2 1891. Припадао је породици Јовановић и Враничић из села Стубла.
Muzej Sirogojno 088.jpg Muzej Sirogojno 090.jpg Качара Припадао је породици Луковић из Ариља.
Muzej Sirogojno 094.jpg Muzej Sirogojno 096.jpg Мишана Припадала је породици Секулић из Чичкове.
Muzej Sirogojno 107.jpg Muzej Sirogojno 109.jpg Штала Припадала је породици Дидановић из Јабланице.

Црква светог Петра и Павла[уреди]

Sirogojno, crkva 003.jpg

Посвећена је сватом Апостолу Петару и Апостолу Павлу. Налази се на узвишењу у центру села као зидана једнобродна црква без куполе, под двоводним кровом са призиданим звоником са западне стране. Њена изградња и осликавање икона на олтарској прегради датирају из 1764. године. Извршена је реконструкција првобитног изгледа сирогојнске цркве.[1]. Скромна архитектура оживљена је у унутрашњости низом лукова на бочним зидовима и фризом слепих аркадица на фасадама под кровним венцем, у знак поштовања Средњевековне Србије, српске традиције монументалних сакралних здања. Реконструкција је извршена на основу сачуваних синђелија, протокола, записа и других историјских извора.

Кућа- зграда за становање[уреди]

Главна кућа је највећи и најбоље грађени објкекат у домаћинству, подељена је на две просторије. Једна просторија је без прозора и тавана. На средишњем делу се налазило огњиште где се припремала храна, и око њега се скупљала цела породица, оно је место где су се обављали сви породични ритуали везани за велике народне празнике. Друга просторија- соба је мања од прве просторије подигнутаје за један, или два степеника, и има дрвени под. Обично је служила за спавање најстаријег члана породице.

Грнчарска радионица[уреди]

Грнчарство је један од најстаријих заната. Поступак израде грнчарије је изражен кроз неколико фаза, припреме материјала , израда на ручном колу, сушење и печење. Материјал који се користи за израду посуђа је мешавина глине, истишњеног камена и руде калцита. Камен се ситнио помоћу великог дрвеног тучка. За обликовање и украшавање користи се алат бочко, шило, руб и шараљка. Посуђе се пече на отвореној ватри. Овом техником израде добијају се лонци, пржуље, сачеви и друге посуде.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]