Комуникација о ризику
Комуникација о ризику (енгл. risk communication) је сложена међудисциплинарна академска област која је део комуникологије и менаџмента ризика, а која се односи на оболаст попут кризне комуникације. Циљ је осигурати да циљна публика разуме како ризици утичу на њих или њихове заједнице позивајући се на вредности те заједнице.[1][2]
Комуникација о ризику је посебно важна у припреми за катастрофе,[3] обавештавању о јавноме здрављу[4] и припремама за велики глобални катастрофални ризик.[3] На пример, како утицаји климатских промена и климатскога ризика утичу на одређени део друштва, тако да је преношење тог ризика важна пракса комуникације и колими, како би друштва планирала адаптацију на климатске промене.[5] Слично томе, у превенцији пандемије, разумевање ризика помаже заједницама да зауставе ширење болести и побољшају одговорност грађана.[6]
Комуникација о ризику бави се могућим ризицима и има за циљ да подигне свест о тим ризицима како би подстакла или убедила промене у понашању људи да би се дугорочно ублажиле претње. С друге стране, комуницирање о кризама има за циљ подизање свести о специфичној врсти патње, величини, исходиштима и специфичној врсти понашања које треба усвојити да би се претња смањила.[7]
Методе[уреди | уреди извор]
Комуникација о ризику и ангажовање заједнице[уреди | уреди извор]
Комуникација о ризику и ангажовање заједнице је метод који се у великој мери ослања на волонтере, особље на првој линији фронта против последица и на људе без претходне обуке у датој области.[8] Светска здравствена организација се залагала за овој приступ када је у почетној фази пандемије издавала препоруке за ублажавање последица пандемије ковида 19 по јавно здравље.[9]
Изазови[уреди | уреди извор]
Проблеми за комуникаторе о ризику укључују како доћи до циљне публике, како ризик учинити разумљивим и повезаним с другим ризицима, како одати поштовање вредностима публике, а у вези с ризиком, како предвидети реакцију публике на комуникацију итд. Главни циљ комуникације о ризику је побољшање колективнога и индивидуланога доношења одлука.
Неки стручњаци се саглашавају да ризик није само укорењен у процесу комуникације, већ се и не може одвојити од употребе језика. Иако свака култура развија сопствене страхове и ризике, ови појмови се примењују смо на културу домаћина.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Risk Communication Primer—Tools and Techniques Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2021). Navy and Marine Corps Public Health Center
- ^ Understanding Risk Communication Theory: A Guide for Emergency Managers and Communicators Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2021). Report to Human Factors/Behavioral Sciences Division, Science and Technology Directorate, U.S. Department of Homeland Security (May 2012)
- ^ а б „ShieldSquare Captcha” (на језику: енглески). doi:10.1088/1755-1315/273/1/012040/pdf.
- ^ Motarjemi, Y.; Ross, T (2014-01-01), Motarjemi, Yasmine, ур., „Risk Analysis: Risk Communication: Biological Hazards”, Encyclopedia of Food Safety (на језику: енглески), Waltham: Academic Press: 127—132, ISBN 978-0-12-378613-5, Приступљено 2021-11-12
- ^ „Risk communication in the context of climate change”. weADAPT | Climate change adaptation planning, research and practice (на језику: енглески). 2011-03-25. Приступљено 2021-11-12.
- ^ „RISK COMMUNICATION SAVES LIVES & LIVELIHOODS Pandemic Influenza Preparedness Framework” (PDF). World Health Organization. 2015.
- ^ REYNOLDS, BARBARA; SEEGER, MATTHEW W. (2005-02-23). „Crisis and Emergency Risk Communication as an Integrative Model”. Journal of Health Communication. 10 (1): 43—55. ISSN 1081-0730. PMID 15764443. doi:10.1080/10810730590904571.
- ^ „Risk Communication and Community Engagement (RCCE) Considerations: Ebola Response in the Democratic Republic of the Congo”. WHO. 2018. Архивирано из оригинала 19. 8. 2018. г. Приступљено 1. 5. 2020.
- ^ „COVID-19 Global Risk Communication and Community Engagement Strategy – interim guidance”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-12.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
