Комунистичка револуција

Комунистичка револуција је пролетерска револуција инспирисана идејама марксизма која има за циљ да замени капитализам комунизмом.^[1] У зависности од типа владе, термин социјализам може се користити за означавање међуфазе између капитализма и комунизма и може бити циљ револуције, посебно у марксистичко-лењинистичким погледима.^[2] Идеја да је пролетерска револуција потребна је камен темељац марксизма;^[3]^[4] Марксисти верују да се радници света морају ујединити и ослободити капиталистичког угњетавања како би створили свет којим управља радничка класа и за радничку класу.^[5] Дакле, према марксистичком гледишту, пролетерске револуције морају се догодити у земљама широм света.

Теорија

Карл Маркс је револуцију видео као нужност комунизма, где би револуција била заснована на класној борби коју би предводио организовани пролетаријат ради свргавања капитализма и буржоазије, након чега би следило успостављање диктатуре пролетаријата.^[1]

Лењинизам тврди^[2]^[3] да комунистичку револуцију мора предводити авангарда „професионалних револуционара“, мушкараца и жена који су потпуно посвећени комунистичкој ствари и који тада могу формирати језгро револуционарног покрета.^[6] То значи да, према Лењиновом оквиру, комунистичка револуција није нужно пролетерска револуција.^[5] Неки марксисти, попут Розе Луксембург,^[7]^[6] не слажу се са идејом авангарде коју је изнео Лењин, посебно леви комунисти.^[8]^[9]^[10] Друга линија критика инсистира на томе да цела радничка класа – или барем њен велики део – мора бити дубоко укључена и подједнако посвећена социјалистичкој или комунистичкој ствари да би пролетерска револуција била успешна. У том циљу, они настоје да изграде масовне комунистичке партије са веома великим бројем чланова.

Комунистичке револуције и пучеви кроз историју

Следи списак успешних и неуспешних комунистичких револуција и пучева кроз историју. Међу мање познатим револуцијама укључен је и низ граничних случајева који јесу или нису могли бити комунистичке револуције. Природа неуспешних револуција је посебно спорна, јер се може само нагађати о томе какве би политике револуционари спроводили да су успели да остваре победу.

Успешно

1917–1923: Октобарска револуција и каснији руски грађански рат довели су до оснивања Совјетског Савеза.
1921: Монголска револуција окончала је кинеску царску власт над Монголијом и основала Монголску Народну Републику.
1927–1949: Кинеска комунистичка револуција довела је до оснивања Народне Републике Кине и бекства из Републике Кине на Тајван.
1941–1945: Народноослободилачки рат Југославије довео је до пораза сила осовине на Балкану, укидања југословенске монархије и оснивања Федеративне Народне Републике Југославије.
1942–1945: Национални антифашистички ослободилачки покрет у Албанији основао је Народну Социјалистичку Републику Албанију.
1944: Бугарски државни удар довео је до тренутног укидања бугарске монархије, након чега је убрзо уследило оснивање Народне Републике Бугарске.
1945: Августовска револуција приморала је цара Бао Даија да абдицира и основала је Демократску Републику Вијетнам.
1946–1954: Први индокинески рат
1948: Државни удар у Чехословачкој 1948.
1953–1959: Кубанска револуција је свргнула диктатуру Фулхенсија Батисте, поново успостављајући Републику Кубу као социјалистичку државу.
1955–1975: Вијетнамски рат
1959–1975: Грађански рат у Лаосу
1961–1974: Анголски рат за независност
1961–1979: Никарагванска револуција довела је до тога да су сандинисти свргнули Сомозину владу.
1963: Trois Glorieuses у Конгу-Бразавил.
1968–1975: Грађански рат у Камбоџи
1969: Корективни потез у Јужном Јемену.
1969: Државни удар у Сомалији довео је до формирања Демократске Републике Сомалије.
1972: Матје Кереку предводи војни пуч у Бенину, што доводи до стварања Народне Републике Бенин.
1974: Каранфилска револуција (док је револуција срушила Естадо Ново и створила владајући савез између војних капетана и комуниста,^[2] захтеви за радничком демократијом су угушени новим пучем 25. новембра 1975. којим је инсталирана мањинска влада левоцентрично-леве Социјалистичке партије^[3] уз подршку Сједињених Америчких Држава и њихових западних савезника^[5])
1974: Државни удар у Етиопији.
1978: Саур револуција доводи до оснивања Демократске Републике Авганистан и почетка авганистанског сукоба.
1979: Покрет Нови ДРАГУЉ збацује владу Ерика Герија у Гренади, стварајући Народну револуционарну владу.
1983: Државни удар у Горњој Волти који су предводили Томас Санкара и Блез Компаоре. Горња Волта је преименована у Буркину Фасо. Блез Компаоре је предводио државни удар у Буркини Фасо 1987, у којем је убијен Томас Санкара и преокренута његова крајње левичарска политика.
1996–2006: Грађански рат у Непалу.

Неуспешно

Барикада коју је подигла Комунарска национална гарда 18. марта 1871. током Париске комуне.

1871: Париска комуна
1915–1920: Покрет џунгле у Гилану
1918: Фински грађански рат
1918–1925: Канадски лабуристички устанак
1918: Астерска револуција
1918–1919: Немачка револуција 1918–19.
1918: Црвена недеља
1918: Луксембуршка комунистичка револуција
1918–1920: Естонски рат за независност
1919–1923: Ирски совјети

Споменик подигнут у част Септембарског устанка.

1923: Септембарски устанак
1923: Хамбуршки устанак
1924: Татарбунарски устанак
1924: Покушај естонског државног удара
1932: Устанак сељака у Салвадору
1935: Бразилски комунистички устанак
1936–1937: Шпанска револуција
1942–1954: Хукбалахапска побуна
1945: Сајгонска комуна
1946–1954: Хукбалахапска побуна
1946–1949: Грчки грађански рат
1946–1951: Побуна у Телангани
1948–1949: Устанак на Чеџуу
1948–1989: Комунистичка побуна у Бурми
1948–1960: Малајски устанак
1948: Афера Мадиун
1960–1996: Грађански рат у Гватемали
1962–1990: Комунистичка побуна у Сараваку
1965–1983: Комунистичка побуна у Тајланду
1968–1989: Комунистичка побуна у Малезији
1970: Теопонтеова герила
1971: Побуна ЈВП-а
1971: Судански државни удар

1972–1974: Герилски рат у Арагваји
1975: 7. новембар 1975 Бангладешки државни удар
1979–1992: Салвадорски грађански рат
1982: Амолски устанак
1987–1989: Побуна ЈВП-а
2021–2023: Протести у Есватинију

У току

1964–данас: Колумбијски сукоб
1967–данас: Наксалитско-маоистичка побуна
1969–данас: Побуна Нове народне армије и комунистички оружани сукоби у Филипинима
1972–данас: Маоистичка побуна у Турској
1980–данас: Унутрашњи сукоб у Перуу
1990–данас: Побуна ДХКП/Ц у Турској
2021–данас: Грађански рат у Мјанмару

Види још

Референце

^ ^а ^б Lazar 2011, стр. 311.
^ ^а ^б ^в Štromas, Alexander; Faulkner, Alexander Robert K.; Mahoney, Alexander Daniel J., ур. (2003). Totalitarianism and the Prospects for World Order: Closing the Door on the Twentieth Century. Oxford, England; Lanham, Maryland: Lexington Books. стр. 18. ISBN 978-0-7391-0534-4.
^ ^а ^б ^в Calvert, Peter (1990). „Interpretation”. Revolution and Counter-Revolution. Open University Press. стр. 37—39. ISBN 0-335-15398-4.
^ Jessop 1972, стр. 28–29.
^ ^а ^б ^в Engels, Friedrich (October—November 1847). The Principles of Communism. Архивирано из оригинала 19 January 2024. г. — преко Marxists Internet Archive. „Further, it has co-ordinated the social development of the civilized countries to such an extent that, in all of them, bourgeoisie and proletariat have become the decisive classes, and the struggle between them the great struggle of the day. It follows that the communist revolution will not merely be a national phenomenon but must take place simultaneously in all civilized countries – that is to say, at least in England, America, France, and Germany.” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ ^а ^б D'Amato, Paul (2014). „Marx, Lenin, and Luxemburg”. International Socialist Review. Архивирано из оригинала 4. 6. 2023. г. Приступљено 22. 1. 2024.
^ Várnagy, Tomás (19. 4. 2021). „A Central European Revolutionary”. Rosa Luxemburg Foundation. Архивирано из оригинала 10. 10. 2023. г. Приступљено 22. 1. 2024.
^ Mattick, Paul (август 1938). „The Masses & The Vanguard”. Living Marxism. св. 4. Архивирано из оригинала 15. 12. 2023. г.
^ Pannekoek, Anton (1941). „The Party and Class”. Modern Socialism. св. 2. стр. 7—10. Архивирано из оригинала 17. 12. 2023. г.
^ (интервју). Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[FOOTNOTELazar2011311-1] а ^б Lazar 2011, стр. 311.

[Именован-20260207205404-2] а ^б ^в Štromas, Alexander; Faulkner, Alexander Robert K.; Mahoney, Alexander Daniel J., ур. (2003). Totalitarianism and the Prospects for World Order: Closing the Door on the Twentieth Century. Oxford, England; Lanham, Maryland: Lexington Books. стр. 18. ISBN 978-0-7391-0534-4.

[Именован_2-20260207205404-3] а ^б ^в Calvert, Peter (1990). „Interpretation”. Revolution and Counter-Revolution. Open University Press. стр. 37—39. ISBN 0-335-15398-4.

[FOOTNOTEJessop197228–29-4] Jessop 1972, стр. 28–29.

[Именован_3-20260207205404-5] а ^б ^в Engels, Friedrich (October—November 1847). The Principles of Communism. Архивирано из оригинала 19 January 2024. г. — преко Marxists Internet Archive. „Further, it has co-ordinated the social development of the civilized countries to such an extent that, in all of them, bourgeoisie and proletariat have become the decisive classes, and the struggle between them the great struggle of the day. It follows that the communist revolution will not merely be a national phenomenon but must take place simultaneously in all civilized countries – that is to say, at least in England, America, France, and Germany.” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[D'Amato-6] а ^б D'Amato, Paul (2014). „Marx, Lenin, and Luxemburg”. International Socialist Review. Архивирано из оригинала 4. 6. 2023. г. Приступљено 22. 1. 2024.

[7] Várnagy, Tomás (19. 4. 2021). „A Central European Revolutionary”. Rosa Luxemburg Foundation. Архивирано из оригинала 10. 10. 2023. г. Приступљено 22. 1. 2024.

[8] Mattick, Paul (август 1938). „The Masses & The Vanguard”. Living Marxism. св. 4. Архивирано из оригинала 15. 12. 2023. г.

[9] Pannekoek, Anton (1941). „The Party and Class”. Modern Socialism. св. 2. стр. 7—10. Архивирано из оригинала 17. 12. 2023. г.

[10] (интервју). Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]