Пређи на садржај

Комунистичка револуција

С Википедије, слободне енциклопедије

Комунистичка револуција је пролетерска револуција инспирисана идејама марксизма која има за циљ да замени капитализам комунизмом.[1] У зависности од типа владе, термин социјализам може се користити за означавање међуфазе између капитализма и комунизма и може бити циљ револуције, посебно у марксистичко-лењинистичким погледима.[2] Идеја да је пролетерска револуција потребна је камен темељац марксизма;[3][4] Марксисти верују да се радници света морају ујединити и ослободити капиталистичког угњетавања како би створили свет којим управља радничка класа и за радничку класу.[5] Дакле, према марксистичком гледишту, пролетерске револуције морају се догодити у земљама широм света.

Карл Маркс је револуцију видео као нужност комунизма, где би револуција била заснована на класној борби коју би предводио организовани пролетаријат ради свргавања капитализма и буржоазије, након чега би следило успостављање диктатуре пролетаријата.[1]

Лењинизам тврди[2][3] да комунистичку револуцију мора предводити авангарда „професионалних револуционара“, мушкараца и жена који су потпуно посвећени комунистичкој ствари и који тада могу формирати језгро револуционарног покрета.[6] То значи да, према Лењиновом оквиру, комунистичка револуција није нужно пролетерска револуција.[5] Неки марксисти, попут Розе Луксембург,[7][6] не слажу се са идејом авангарде коју је изнео Лењин, посебно леви комунисти.[8][9][10] Друга линија критика инсистира на томе да цела радничка класа – или барем њен велики део – мора бити дубоко укључена и подједнако посвећена социјалистичкој или комунистичкој ствари да би пролетерска револуција била успешна. У том циљу, они настоје да изграде масовне комунистичке партије са веома великим бројем чланова.

Комунистичке револуције и пучеви кроз историју

[уреди | уреди извор]

Следи списак успешних и неуспешних комунистичких револуција и пучева кроз историју. Међу мање познатим револуцијама укључен је и низ граничних случајева који јесу или нису могли бити комунистичке револуције. Природа неуспешних револуција је посебно спорна, јер се може само нагађати о томе какве би политике револуционари спроводили да су успели да остваре победу.

Зграбимо оружје сви!!, пропагандни плакат југословенских партизана

Неуспешно

[уреди | уреди извор]
Барикада коју је подигла Комунарска национална гарда 18. марта 1871. током Париске комуне.
Комунисти возе улицама Будимпеште након проглашења Мађарске Совјетске Републике.
Споменик подигнут у част Септембарског устанка.
Хеликоптер Bell UH-1 Iroquois бразилског ваздухопловства изводи антикомунистичке операције у Арагваји.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Lazar 2011, стр. 311.
  2. ^ а б в Štromas, Alexander; Faulkner, Alexander Robert K.; Mahoney, Alexander Daniel J., ур. (2003). Totalitarianism and the Prospects for World Order: Closing the Door on the Twentieth Century. Oxford, England; Lanham, Maryland: Lexington Books. стр. 18. ISBN 978-0-7391-0534-4. 
  3. ^ а б в Calvert, Peter (1990). „Interpretation”. Revolution and Counter-Revolution. Open University Press. стр. 37—39. ISBN 0-335-15398-4. 
  4. ^ Jessop 1972, стр. 28–29.
  5. ^ а б в Engels, Friedrich (October—November 1847). The Principles of Communism. Архивирано из оригинала 19 January 2024. г. — преко Marxists Internet Archive. „Further, it has co-ordinated the social development of the civilized countries to such an extent that, in all of them, bourgeoisie and proletariat have become the decisive classes, and the struggle between them the great struggle of the day. It follows that the communist revolution will not merely be a national phenomenon but must take place simultaneously in all civilized countries – that is to say, at least in England, America, France, and Germany.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ а б D'Amato, Paul (2014). „Marx, Lenin, and Luxemburg”. International Socialist Review. Архивирано из оригинала 4. 6. 2023. г. Приступљено 22. 1. 2024. 
  7. ^ Várnagy, Tomás (19. 4. 2021). „A Central European Revolutionary”. Rosa Luxemburg Foundation. Архивирано из оригинала 10. 10. 2023. г. Приступљено 22. 1. 2024. 
  8. ^ Mattick, Paul (август 1938). „The Masses & The Vanguard”. Living Marxism. св. 4. Архивирано из оригинала 15. 12. 2023. г. 
  9. ^ Pannekoek, Anton (1941). „The Party and Class”. Modern Socialism. св. 2. стр. 7—10. Архивирано из оригинала 17. 12. 2023. г. 
  10. ^ (интервју). Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)