Конаковски рејон

С Википедије, слободне енциклопедије
Конаковски рејон
Конаковский район
Положај
Држава Русија
Федерални округЦентрални
Административни субјект Тверска област
Админ. центарКонаково
Статусопштински рејон
Оснивање1929.
Површина2.075 km2
Становништво2014.
 — број ст.86.276
 — густина ст.41,58 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице69
Позивни број+7 48242
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Конаковски рејон (рус. Конаковский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у југоисточном делу Тверске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је град Конаково. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014. на територији рејона је живело 86.276 становника или у просеку око 41,58 ст/км², што Конаковски рејон чини најгушће насељеним рејоном у целој области.

Географија[уреди | уреди извор]

Конаковски рејон смештен је у југоисточном делу Тверске области и обухвата територију површине 2.075 km². Граничи се са Кимерским рејоном на североистоку и са Калињинским рејоном на северу и западу. На југу и југоистоку су рејони Московске области.

Готово самом средином рејона протиче река Волга која рејон дели на северни и јужни део. Готово цео део тока реке Волге на овом подручју је ујезерн у вештачко Ивањковско језеро. Поред Волге важнији водотоци су још и њене притоке Соз (лева) и Шоша са Ламом (као десна притока). Југоисточном границом рејона протиче река Сестра, притока Дубне.

Историја[уреди | уреди извор]

Конаковски рејон успостављен је 12. јула 1929. као Кузњецки рејон Кимерског округа тадашње Московске области. Садашње име носи од децембра 1929. када је град Кузњецово преименован у Конаково.

У границама тадашње Калињинске, данас Тверске области је од њеног оснивања 1935. године. Привремено је био распуштен у периоду 19631965. када је његова територија била делом Калињинског рејона.

У селу Завидово се од 1996. налази једна од службених резиденција Председника Русије.

Демографија и административна подела[уреди | уреди извор]

Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона су живела укупно 87.125 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 86.276 становника, или у просеку 41,58 ст/км².[2] По броју становника Конаковски рејон је на првом месту међу рејонима Тверске области.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
28.340 52.148 54.179 55.101[3] 49.692[4] 87.125[1] 86.276*

Напомена: * Према процени националне статистичке службе

На територији рејона постоји укупно 187 насељених места подељених на 6 урбаних и 10 руралних општина. Административни центар рејона налази се у Конакову, једином насељу са службеним статусом града на подручју овог рејона. У Конакову живи око половина укупне рејонске популације. Укупно 5 насеља има статус варошица: Изоплит, Козлово, Новозавидовски, Радченко и Редкино.

Привреда[уреди | уреди извор]

Малогоспојинска црква у селу Городња, најстарија камена црква у области

Најважнији привредни објекат на територији рејона је Конаковска термоелектрана капацитета 2.520 мегават часова електричне енергије. Конаковскир ејон се убраја међу три најиндустријализованија рејона Тверске области.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Преко западних делова Конаковског рејона паралелно пролазе деоница железничке пруге на релацији МоскваСанкт Петербург и национални аутопут М10.

Преко Ивањковског језера одвија се интензиван бродски теретни транспорт.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
  2. ^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]