Конак (Сечањ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Конак.
Конак
Konak, Catholic Church.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Сечањ
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 777
 — густина 24/km2
Положај
Координате 45°18′32″ СГШ; 20°54′29″ ИГД / 45.309° СГШ; 20.908166° ИГД / 45.309; 20.908166 Координате: 45°18′32″ СГШ; 20°54′29″ ИГД / 45.309° СГШ; 20.908166° ИГД / 45.309; 20.908166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 43 m
Површина 41,7 km2
Конак на мапи Србије
Конак
Конак
Конак на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23253
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Конак (мађ. Kanak) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 777 становника.

Овде се налази Дворац у Конаку.

Историја[уреди]

Током историје Конак је задржао своје име:

Конак 14251464. год. постојао је Кевиском комитату, у чијој су околини имали своје поседе породице де Хајм, де Итебе и де Кегера.

После 1716. год. припадао је Конак Чаковачком диштрикту и бројао 1717. свега 17 кућа. А 1773. год. вероватно услед сеобе потиских граничара у ове крајеве, било је већ 76 кућа. Године 1758, подигнута је православна црква, а 1779. год. Конак је припојен Новопећком срезу Торонталског комитата.

Од 1787. год. воде се српске црквене матичне књиге.

Године 1800. добила је загребачка надбискупија Конак, у замену за хрватска добра. Бискуп Максимилијан Врховац дао је Конак у дар Илији Петровићу, септевиру Стола Седморице, кога ускоро насели син му Јосиф.

Године 1804. подигнута је садашња црква. Тих година доселили се у Конак нешто мало Хрвата и више Немаца, којима властелин Јосиф Петровић подигне католичку богомољу (1816) посвећену Светом Јосифу. Од 1816-1820. год. имао је Конак католичку куратију.

После 1920. год. одселили су се Немци из Конака. На њихова места доселили су се Бугари из Старог Бешенова, Регендорфа, Винге и Лукачфалве. Око 1836. год. било је овде 53 целе поданичке сесије. Године 1844. отворена је бугарска римокатоличка школа. Године 1827. било је 890 становника, од којих православних 777, католика 101, и Јевреја 3. Током мађарске буне, 6. августа 1848. год. Срби на страни бечког двора а против побуњених Мађара су спалили Конак. Од избеглих Хрвата и Бугара вратили су се само Бугари.

Године 1862. подигнута је мала римокатоличка црква посвећена Светом Јовану Крститељу. А 1863. завршио је Данијел Чолаковић израду иконостаса српске православне цркве.

У Коначком атару, североисточно од села, налази се мочварна поља „Шаруд“, на којој је у средњем веку постојало насеље Шарудовар, које је припадало Тамишком комитату. У Шаруду је 1330-1334. год. била парохија. Године 1438. добила су браћа Таловац било је четири брата Шаруд од „српског барона", челника Радича и протопревитера Богдана.[1]

Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.[2]
Становника 1402 1112 1387 1554 1824 1998
Срба ? ? ? ? ? 886
Румуна - ? ? ? ? 14
Немаца - ? ? ? ? 195
Мађара - ? ? ? ? 427
Осталих - ? ? ? ? 0

Демографија[уреди]

У насељу Конак живи 781 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,8 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 383 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.828
1953. 1.838
1961. 1.726
1971. 1.459
1981. 1.211
1991. 1.150 1.116
2002. 1.024 996
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
401 40,26 %
Мађари
  
371 37,24 %
Бугари
  
73 7,32 %
Југословени
  
27 2,71 %
Роми
  
19 1,90 %
Хрвати
  
18 1,80 %
Словаци
  
10 1,00 %
Македонци
  
10 1,00 %
Румуни
  
7 0,70 %
Немци
  
4 0,40 %
Словенци
  
2 0,20 %
Црногорци
  
1 0,10 %
непознато
  
0 0,0 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  2. Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. 
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис pериод 1812 – 2009. г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]