Конак (Сечањ)
Конак | |
|---|---|
 Дворац Даниел | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Средњобанатски |
| Општина | Сечањ |
| Становништво | |
| — 2022. |  598 |
| — густина | 14,3/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 18′ 45″ С; 20° 54′ 37″ И / 45.312455° С; 20.910147° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 43 m |
| Површина | 41,7 km2 |
.svg)  Конак Конак на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23253 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Конак (мађ. Kanak) је насељено место у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 598 становника.
Овде се налази Дворац у Конаку.
Историја
[уреди | уреди извор]Током историје Конак је задржао своје име:
Конак 1425 – 1464. године постојао је у Кевиском комитату, у чијој су околини имали своје поседе породице де Хајм, де Итебе и де Кегера.
После 1716. године припадао је Конак Чаковачком диштрикту, и бројао 1717. године свега 17 кућа. А 1773. године вероватно услед сеобе потиских граничара у ове крајеве, било је већ 76 кућа. Године 1864. Конак је православна парохија у Чаковачком протопрезвитерату.[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се "Канак" налази у Чаковачком округу и дистрикту. Становништво је било измешано српско и влашко.[2] Када је 1797. године пописан православни клир у "Канаку" је само један свештеник. Парох поп Лазар Николић (рукоп. 1789) служио се само српским језиком.[3]
Године 1758, подигнута је православна црква, а 1779. године. Конак је припојен Новопећком срезу Торонталског комитата.
Од 1787. године воде се српске црквене матичне књиге.
Године 1800. добила је загребачка надбискупија Конак, у замену за хрватска добра. Бискуп Максимилијан Врховац дао је Конак у дар Илији Петровићу, септевиру Стола Седморице, кога ускоро насели син му Јосиф.
Године 1804. подигнута је садашња црква. Тих година доселили се у Конак нешто мало Хрвата и више Немаца, којима властелин Јосиф Петровић подигне католичку богомољу (1816) посвећену Светом Јосифу. Од 1816 – 1820. год. имао је Конак католичку куратију.
После 1920. године одселили су се Немци из Конака. На њихова места доселили су се Бугари из Старог Бешенова, Регендорфа, Винге и Лукачфалве. Око 1836. године било је овде 53 целе поданичке сесије. Године 1844. отворена је бугарска римокатоличка школа. Године 1827. било је 890 становника, од којих православних 777, католика 101, и Јевреја 3. Током мађарске буне, 6. августа 1848. год. Срби на страни бечког двора а против побуњених Мађара су спалили Конак. Од избеглих Хрвата и Бугара вратили су се само Бугари.
Године 1844. спремало се 15 српских православних породица из места, за исељење у Кнежевину Србију, надомак Кладова. Али граничарске власти су отезале са давањем дозволе, као тешко је ишло са продајом имања. Десила се мађарска буна током које су настрадали. Дочекали су ови и 1857. годину а да нису отишли преко Дунава. Обновили су сада код власти молбу за премештај.[4]
Године 1862. подигнута је мала римокатоличка црква посвећена Светом Јовану Крститељу. А 1863. завршио је Данијел Чолаковић израду иконостаса српске православне цркве.
У Коначком атару, североисточно од села, налази се мочварна поља „Шаруд“, на којој је у средњем веку постојало насеље Шарудовар, које је припадало Тамишком комитату. У Шаруду је 1330-1334. год. била парохија. Године 1438. добила су браћа Таловац било је четири брата Шаруд од „српског барона", челника Радича и протопревитера Богдана.[5]
Двадесети век
[уреди | уреди извор]Постојала је у Конаку у међуратном периоду фабрика, "Прва српска фабрика конфекције" АД. Та најмодерније грађена фабрика правила је одела за децу и одрасле.[6]
Земни гас је пронађен 28. новембра 1959.[7] До ерупције гаса je дошло 7. априла 1960.[8][9]
- Популација кроз историју.
| Година | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921.[10] |
| Становника | 1402 | 1112 | 1387 | 1554 | 1824 | 1998 |
| Срба | ? | ? | ? | ? | ? | 886 |
| Румуна | - | ? | ? | ? | ? | 14 |
| Немаца | - | ? | ? | ? | ? | 195 |
| Мађара | - | ? | ? | ? | ? | 427 |
| Осталих | - | ? | ? | ? | ? | 0 |
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Конак живи 781 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,8 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 383 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60 (попис 2002).
Становништво у овом насељу веома је нехомогено.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 467 | 517 | 510 | 434 | 421 | 410 | 383 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 94 | 121 | 63 | 68 | 27 | 8 | 0 | 2 | 0 | 0 | 2,60 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 412 | 117 | 249 | 34 | 12 | 0 |
| Женски | 411 | 59 | 246 | 98 | 8 | 0 |
| УКУПНО | 823 | 176 | 495 | 132 | 20 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 235 | 165 | 0 | 3 | 17 |
| Женски | 136 | 76 | 0 | 0 | 24 |
| Укупно | 371 | 241 | 0 | 3 | 41 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 6 | 4 | 7 | 16 |
| Женски | 0 | 1 | 10 | 2 | 1 |
| Укупно | 1 | 7 | 14 | 9 | 17 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 10 | 2 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 10 | 10 |
| Укупно | 0 | 0 | 12 | 12 | 11 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 1 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Укупно | 2 | 1 | 0 | 0 | |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Православна црква у селу -
Католичка црква у селу
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
- ^ Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М. (Беч 1999).
- ^ "Београдске општинске новине", Београд 1. октобар 1929.
- ^ „У знаку црвених кружића...”, Борба, 1-3. јан. 1960, стр. 12
- ^ „Ерупција земног гаса у Конаку”, Борба, 8. апр. 1960, стр. 5
- ^ „Кратер 'гута' челични торањ”, Борба, 17. апр. 1960, стр. 11
- ^ Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. саставио Др Владимир Марган, бив. Председник Обласног одбора, Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“.
- Историјски преглед Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009. г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници, чиме су се бавили мештани.
