Пређи на садржај

Коначно решење

С Википедије, слободне енциклопедије
У писму немачком дипломати Мартину Лутеру од 26. фебруара 1942, Рајнхард Хајдрих се наставља на Ванзејску конференцију, тражећи од Лутера администартивну помоћ за примену Endlösung der Judenfrage (Коначног решења јеврејског питања).

Коначно решење (нем. Die Endlösung) је био план Нацистичке Немачке за систематски геноцид над европским Јеврејима, који је довео до завршне, најсмртоносније фазе Холокауста (Шоа). Хајнрих Химлер је био главни архитекта плана, а немачки вођа, Адолф Хитлер га је назвао: коначно решење Јеврејског питања (die Endlösung der Judenfrage).[1]

Масовна убиства око једног милиона Јевреја су се већ одиграла пре него што су планови за Коначно решење у потпуности примењени 1942, али тек након одлуке да се искорени целокупна јеврејска популација су изграђени логори смрти, и у пуној мери су отпочела индустријализована масовна убијања Јевреја. Одлука о систематском уништењу европских Јевреја је донесена до, или на Ванзејској конференцији, која је одржана у Берлину, у вили Ванзе 20. јануара 1942. Конференцијом је председавао Рајнхард Хајдрих. Он је деловао по овлашћењима која му је дао рахјсмаршал Херман Геринг у писму од 31. јула 1941. Геринг је наложио Хајдриху да се позабави ... решењем јеврејског проблема... Током ове конференције је одржана расправа групе немачких нацистичких званичника о томе како да се најбоље спроведе коначно решење јеврејског питања. Копију белешки са овог састанка су Савезници пронашли 1947, прекасно да се употреби као доказ током суђења у Нирнбергу.

До лета 1942, Операција Рајнхарт је започела са систематским истребљењем Јевреја, мада су стотине хиљада већ убијене од стране одреда смрти и у масовним погромима. У Химлеровом говору на Позенској конференцији 6. октобра 1943, Химлер је, по први пут, јасно осветлио свим окупљеним вођама Рајха на шта се Коначно решење односи

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Furet 1989, стр. 182.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]