Пређи на садржај

Конвенција о метру

С Википедије, слободне енциклопедије
Мапа света земаља које су потписнице Конвенције о метру од 5. септембра 2022.

Конвенција о метру (фр. Convention du Mètre), такође познат као Уговор о метру,[1] је међународни уговор који су у Паризу потписали 20. маја 1875. године представници 17 земаља: Аргентине, Аустроугарске, Белгије, Бразила, Венецуеле, Данске, Италије, Немачке, Османског царства, Перуа, Португалије, Русије, Сједињених Америчких Држава, Уније Шведске и Норвешке, Француске, Швајцарске и Шпаније.

Споразумом је основан Међународни биро за тегове и мере (BIPM), међународна организација, под надлежношћу Генералне конференције за тегове и мере (CGPM) и под надзором Међународног комитета за тегове и мере (CIPM). Ове организације координирају међународну метрологију и развој међународно признатих система мерења.

Конвенција о метру успоставила је сталну организациону структуру за владе чланица како би деловале у заједничком договору по свим питањима која се односе на јединице мере. Управни органи BIPM-а су:

  • Генерална конференција за тегове и мере (фр. Conférence générale des poids et mesures или CGPM) — пленарни орган BIPM-а који се састоји од делегата свих влада уговорница, и
  • Међународни комитет за тегове и мере (фр. Comité international des poids et mesures или CIPM) — орган за управљање и надзор састављен од 18 истакнутих метролога из 18 различитих држава чланица

Седиште или секретаријат BIPM-а је у Сен Клуу, у Француској. Запошљава око 70 људи и домаћин је формалних састанака BIPM-а.

У почетку је делокруг Конвенције о метру покривао само јединице за масу и дужину. Године 1921, на шестом састанку CGPM-а, конвенција је измењена тако да се њен обим проширио на друге области физике. Године 1960, на једанаестом састанку CGPM-а, њен систем јединица је назван Међународни систем јединица (фр. Système international d'unités, скраћено СИ). [2]

Конвенција о метру предвиђа да само нације могу бити чланице BIPM-а. Године 1999, CGPM је створен у статусу придруженог члана, како би се омогућило државама које нису чланице и економским субјектима да учествују у неким активностима BIPM-а преко својих националних метролошких института (NMI).

CGPM је имала 64 члана и 37 сарадника, Ажурирано: 16. октобар 2024. (2024-10-16)

Чланство у CGPM-у захтева плаћање значајне чланарине. Заостајање у плаћању ових уплата током година довело је до искључења неких бивших чланова.

Чланство

[уреди | уреди извор]

BIPM има две класе чланова – пуноправно чланство за оне државе које желе да учествују у активностима BIPM-а и придружено чланство за оне земље или економије које желе да учествују само у програму MRA. Придружени чланови имају статус посматрача на CGPM-у. Пошто све формалне везе између организација конвенције и националних влада обавља амбасадор државе чланице у Француској, имплицитно је да државе чланице морају имати дипломатске односе са Француском,[3] иако су током оба светска рата нације које су биле у рату са Француском задржале своје чланство у CGPM-у.[4] Уводном сесијом сваке CGPM конференције председава француски министар спољних послова, а наредним сесијама председава председник Француске академије наука.[5]

Дана 20. маја 1875. године, представници седамнаест земаља које су присуствовале Конференцији о метру 1875. године потписали су Конвенцију о метру. У априлу 1884. године, Х. Џ. Чејни, чувар стандарда у Лондону, незванично је контактирао BIPM распитујући се да ли ће BIPM калибрисати неке стандарде метра који су произведени у Британији. Ол Џејкоб Брох, директор BIPM-а, одговорио је да није овлашћен да врши такве калибрације за државе које нису чланице. Британска влада је потписала конвенцију 17. септембра 1884.[6] Овај број је порастао на 21 до 1900., 32 до 1950. године и 49 до 2001. Ажурирано: 16. октобар 2024. (2024-10-16), чланство Генералне конференције чинило је 64 државе чланице, 37 придружених држава и економија и четири међународне организације, како следи (са годином партнерства у заградама):[7]

Државе чланице

[уреди | уреди извор]
Држава Година чланства Напомене
Аргентина 1877
Аустралија 1947
Аустрија 1875 Прикључила се као Аустроугарска
Белгија 1875
Белорусија 2020 Белорусија је претходно била придружени члан од 2003.
Бразил 1921
Бугарска 1911
Грчка 2001
Данска 1875
Египат 1962
Еквадор 2019 Еквадор је раније био придружени члан од 2000.
Естонија 2021
Израел 1985
Индија 1957
Индонезија 1960
Ирак 2013
Иран 1975
Ирска 1925 Прикључила се као Ирска Слободна Држава
Италија 1875
Јапан 1885
Јужна Африка 1964[8]
Јужна Кореја 1959
Казахстан 2008
Канада 1907
Кенија 2010
Кина 1977
Колумбија 2013
Костарика 2022
Литванија 2015
Мађарска 1925
Малезија 2001
Мароко 2019
Мексико 1890
Немачка 1875 Прикључила се као Немачко царство
Нови Зеланд 1991
Норвешка 1875 Прикључила се као део Уније Шведске и Норвешке
Пакистан 1973
Пољска 1925
Португалија 1876
Румунија 1884
Русија 1875 Прикључила се као Руска Империја
Саудијска Арабија 2011
Сингапур 1994
Сједињене Америчке Државе 1878
Словачка 1922 Прикључила се као део Чехословачке
Словенија 2016
Србија 1879 Прикључила се као Кнежевина Србија у 1879, као Краљевина Југославија у 1929, и као Савезна Република Југославија у 2001[9][10]
Тајланд 1912
Тунис 2012
Турска 1875 Прикључила се као Османско царство
Уједињени Арапски Емирати 2015
Уједињено Краљевство 1884
Украјина 2018
Уругвај 1908
Финска 1923
Француска 1875
Холандија 1929
Хрватска 2008
Црна Гора 2018
Чешка 1922 Прикључила се као део Чехословачке
Чиле 1908
Швајцарска 1875
Шведска 1875 Прикључила се као део Уније Шведске и Норвешке
Шпанија 1875

Сарадници

[уреди | уреди извор]

На свом 21. састанку (октобар 1999), CGPM је створио категорију „придружених чланица“ за оне државе које још нису чланице BIPM-а и за привредни савез.[11]

Држава Година чланства Напомене
Азербејџан 2015
Албанија 2007
Бангладеш 2010
Боливија 2008
Босна и Херцеговина 2011
Боцвана 2012
Вијетнам 2003
Гана 2009
Грузија 2008
Етиопија 2018
Замбија 2010
Зимбабве 2010 Суспендован током 1. јануара 2021 – 8. фебруара 2022[12]
Јамајка 2003
Камбоџа 2005
Карипска заједница 2005
Кинески Тајпеј[13] 2002
Катар 2016
Куба 2000 Суспендована током 1. јануара 2022 – 15. октобра 2024[14]
Кувајт 2018
Летонија 2001
Луксембург 2014
Малта 2001
Маурицијус 2010
Молдавија 2007
Монголија 2013
Намибија 2012
Оман 2012
Панама 2003
Парагвај 2009
Перу 2009
Северна Македонија[15] 2006 Прикључила се као Македонија
Сирија 2012
Танзанија 2018
Узбекистан 2018
Филипини 2002
Хонгконг 2000
Шри Ланка 2007

Међународне организације

[уреди | уреди извор]

Следеће међународне организације су потписале CIPM MRA:

Бивше државе чланице

[уреди | уреди извор]

Следећи бивши чланови су искључени из организације због тога што нису исплатили заостале дугове током више година и због тога што нису обезбедили никакав план плаћања:[16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Treaty of the Metre”. Encyclopædia Britannica. 2013. Архивирано из оригинала 11. 5. 2013. г. Приступљено 28. 3. 2013. 
  2. ^ „BIPM – history”. bipm.org. Архивирано из оригинала 7. 10. 2014. г. Приступљено 27. 4. 2018. 
  3. ^ „General Conference on Weights and Measures”. Bureau International des Poids et Mesures. 2011. Архивирано из оригинала 26. 9. 2012. г. Приступљено 30. 9. 2012. 
  4. ^ „Members of the International Committee for Weights and Measures (CIPM)” (PDF). Bureau International des Poids et Mesures. октобар 2011. Архивирано (PDF) из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2012. 
  5. ^ „The Metre Convention”. La métrologie française. 2012. Архивирано из оригинала 30. 11. 2012. г. Приступљено 3. 10. 2012. 
  6. ^ Quinn, Terry (2012). From Artefacts to Atoms: The Bipm and the Search for Ultimate Measurement Standard. Oxford University Press. стр. 8—12, 133—135. ISBN 978-0-19-530786-3. 
  7. ^ „Member States”. Bureau International des Poids et Mesures. 2016. Архивирано из оригинала 15. 1. 2021. г. Приступљено 10. 5. 2017. 
  8. ^ The Heritage Portal > A Short History of the Metrication Movement in South Africa The South African Bureau of Standards (SABS) announced on 15 September 1967 that a Metrication Advisory Board would be established to plan and co-ordinate the change-over to the metric system and a Metrication Department would be set up to implement its policies. There would be a ten-year grace period to allow industry and the general public to adjust.”. Архивирано из оригинала 9. 1. 2019. г. Приступљено 8. 1. 2019. 
  9. ^ „The Republic of Serbia”. BIPM official site. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 30. 7. 2014. 
  10. ^ „Serbia and Montenegro”. BIPM official site. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 30. 7. 2014. 
  11. ^ BIPM official site: Procedure for a State or Economy to become an Associate of the General Conference Архивирано 3 јул 2014 на сајту Wayback Machine
  12. ^ „BIPM – Zimbabwe”. BIPM. Архивирано из оригинала 29. 9. 2023. г. Приступљено 29. 9. 2023. 
  13. ^ „BIPM – Chinese Taipei”. Архивирано из оригинала 4. 11. 2018. г. Приступљено 4. 11. 2018. 
  14. ^ „BIPM – Cuba”. BIPM. Архивирано из оригинала 19. 11. 2024. г. Приступљено 6. 12. 2024. 
  15. ^ „BIPM – North Macedonia”. Архивирано из оригинала 8. 8. 2019. г. Приступљено 8. 8. 2019. 
  16. ^ а б Report of the President of the CIPM on the Work Accomplished since the 24th Meeting of the CGPM (PDF), Saint-Cloud: International Bureau for Weights and Measures, новембар 2014, стр. 5, Архивирано из оригинала (PDF) 7. 3. 2019. г., Приступљено 6. 6. 2017 .
  17. ^ „The Bolivarian Republic of Venezuela”. BIPM. Архивирано из оригинала 30. 10. 2019. г. Приступљено 31. 10. 2019. 
  18. ^ а б в Proceedings of the 24th General Conference on Weights and Measures Архивирано 4 децембар 2020 на сајту Wayback Machine, 2011, page 437
  19. ^ „– Dominican Republic [Member State]”. bipm.org. Архивирано из оригинала 21. 10. 2018. г. Приступљено 29. 3. 2017. 
  20. ^ „BIPM – Yemen”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2018. г. Приступљено 22. 8. 2018. 
  21. ^ International Bureau of Weights and Measures official site: The Republic of Cameroon Архивирано 29 октобар 2013 на сајту Wayback Machine, retrieved 4 August 2013
  22. ^ Lord, John (2001), „Spread of the Metric System”, Sizes: The Online Quantinary, Santa Monica: Sizes Inc, Архивирано из оригинала 19. 1. 2019. г., Приступљено 6. 6. 2017 .
  23. ^ „Former Associate: Seychelles”. BIPM. Приступљено 27. 6. 2024. 
  24. ^ „Former Associate: Sudan”. Приступљено 27. 6. 2024. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Metric System”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 18 (11 изд.). Cambridge University Press. 
  • Kershaw, Michael. "The 'nec plus ultra' of precision measurement: Geodesy and the forgotten purpose of the Metre Convention." Studies in History and Philosophy of Science Part A 43.4 (2012): 563–576. online[мртва веза]
  • Quinn, Terry. "The Metre Convention and world-wide comparability of measurement results." Accreditation and quality assurance 9.9 (2004): 533–538.
  • Stigler, S. The History of Statistics: The Measurement of Uncertainty before 1900 (1986).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]