Конгресна библиотека

Конгресна библиотека
Library of Congress
Logo of the United States Library of Congress.svg

Seal of the United States Library of Congress.svg

Flag of the United States Library of Congress 2.svg
Застава Конгресне библиотеке
Thomas Jefferson Building Aerial by Carol M. Highsmith.jpg
Зграда Томаса Џеферсона у Вашингтону, Конгресна библиотека
Оснивање24. април 1800. год.; пре 222 године (1800-04-24)
ЛокацијаВашингтон
САД
Обимвише од 38 милиона књига и других штампаних материјала, 3,6 милионa снимака, 14 милиона фотографија, 5,5 милиона мапа, 8,1 милион нотних записа и 70 милиона рукописа, 5,711 инкунабула, и 122.810,430 предмета у некласификованим (посебним) збиркама:
укупно више од 167 милиона ставки[1]
Чланови535 чланова Конгреса САД
ДиректорКарла Хајден (конгресни библиотекар)
Запослени3.105[2]
Веб-сајтwww.loc.gov

Конгресна библиотека (енгл. Library of Congress) национална је библиотека Сједињених Држава и „истраживачка рука” Конгреса Сједињених Држава. Једна је од највећих библиотека у свету. Њена збирка укључује преко 29 милиона каталогизованих књига и других штампаних материја на преко 470 језика; више од 58 милиона рукописа; највећу збирку ретких књига у Северној Америци (укључујући и примерак Гутенбергове Библије), преко 1 милион издања Владе САД, милион издања светских новина од уназад три стотине година, 33.000 увезаних томова новина, 500.000 ролни микрофилма, преко 6.000 стрипова[3]; и највећу светску колекцију правних материјала, филмова, 4,8 милиона мапа, нотних записа и 2,7 милиона звучних записа. Библиотеком руководи конгресни библиотекар.

То је најстарија федерална културна институција у Сједињеним Државама. Библиотека је смештена у три зграде на Капитол Хилу у Вашингтону; такође одржава конзерваторски центар у Калпепер у Вирџинији.[1] Функције библиотеке надгледа конгресни библиотекар, а зграде библиотеке одржава капитолски архитекта. Конгресна библиотека је једна од највећих библиотека на свету.[4][5] Њене „збирке су универзалне, нису ограничене темом, форматом или националним границама и укључују истраживачке материјале из свих делова света и на више од 450 језика.“[1]

Конгрес се 1800. преселио у Вашингтон, након што је 11 година држао седнице у привременим главним градовима у Њујорку и Филаделфији. У оба града чланови Конгреса САД имали су приступ значајним збиркама Библиотеке њујоршког друштва и Библиотечке компаније Филаделфије.[6] Мала Конгресна библиотека била је смештена у Капитолу Сједињених Држава током већег дела 19. века до почетка 1890-их.

Примарна мисија библиотеке је да истражи упите чланова Конгреса, који се спроводе преко Конгресне службе за истраживање. Она такође има и надгледа Уред за ауторска права Сједињених Држава. Библиотека је отворена јавности за истраживање, иако само високи државни званичници и запослени у библиотеци могу да позајмљују (тј. износе из просторија) књиге и материјале.[7]

Историја[уреди | уреди извор]

Главна читаоница Конгресне библиотеке
indigo progress construction photographs of the Library of Congress Jefferson Building
Изградња Томас Џеферсонове зграде од 8. јула 1888. до 15. маја 1894.

1800–1851: Порекло и Џеферсонов допринос[уреди | уреди извор]

Џејмс Медисон из Вирџиније је заслужан за идеју о стварању конгресне библиотеке, који је први пут дао такав предлог 1783.[8] Конгресна библиотека је основана 24. априла 1800. године, када је председник Џон Адамс потписао акт Конгреса који такође предвиђа пренос седишта владе из Филаделфије у нови главни град Вашингтон. Део закона је издвојио 5.000 долара „за куповину књига које могу бити потребне за коришћење Конгреса ... и за опремање одговарајућег простора за њихово држање.“[9] Књиге су наручене из Лондона, а збирка се састојала од од 740 књига и три карте, које су биле смештене у новом Капитолу Сједињених Држава.[10]

Председник Томас Џеферсон одиграо је важну улогу у успостављању структуре Конгресне библиотеке. Дана 26. јануара 1802. потписао је закон који је председнику омогућио да именује библиотекара Конгреса и успостави Заједнички комитет за библиотеку који ће то регулисати и надзирати. Нови закон је такође проширио привилегије задуживања на председника и потпредседника.[11][12]

У августу 1814, након што су разорили америчку милицију у Блејденсбургу, Британци су без крвопролића окупирали Вашингтон. У знак одмазде због америчког уништења Порт Довера, Британци су наредили уништавање бројних јавних зграда у граду. Британске трупе спалиле су Конгресну библиотеку, укључујући и њену збирку од 3.000 томова.[10] Ови томови су се налазили у сенатском крилу Капитола.[12][13] Један од ретких конгресних томова који је преживео била је владина књига прихода и расхода за 1810.[14] Њу је као сувенир узео британски поморски официр сер Џорџ Кокберн, чија је породица ту књигу вратила влади Сједињених Држава 1940. године.[15]

У року од месец дана, Томас Џеферсон се понудио да прода своју велику личну библиотеку[16][17] као замену. Конгрес је прихватио његову понуду у јануару 1815. године, издвојивши 23.950 долара за куповину његових 6.487 књига.[10] Неки чланови Представничког дома противили су се отвореној куповини, укључујући представника Њу Хемпшира Даниела Вебстера. Он је желео да врати „све књиге атеистичке, ирелигиозне и неморалне тенденције”.[18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Fascinating Facts”. Library of Congress. Приступљено 2018-04-25. 
  2. ^ „2017 Annual Report of the Librarian of Congress” (PDF). Library of Congress. Приступљено 2018-11-27. 
  3. ^ Конгресна библиотека, Одељак за владина и серијска издања, Приступљено 9. 4. 2013.
  4. ^ „Library of Congress”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 3. 9. 2017. 
  5. ^ „Fascinating Facts – Statistics”. The Library of Congress. Приступљено 16. 2. 2017. 
  6. ^ „History of the Library of Congress”. Library of Congress. Приступљено 20. 10. 2020. 
  7. ^ „FY 2019–2023 Strategic Plan of the Library of Congress”. Library of Congress. Library of Congress. Приступљено 20. 10. 2020. 
  8. ^ Murray, Stuart. The Library: An Illustrated History (New York, Skyhouse Publishing, 2012): 155.
  9. ^ Stat. 55
  10. ^ а б в „Jefferson's Legacy: A Brief History of the Library of Congress”. Library of Congress. 6. 3. 2006. Приступљено 14. 1. 2008. 
  11. ^ Stat. 128
  12. ^ а б Murray, Stuart P. (2009). The library: an illustrated history. New York, NY: Skyhorse Pub. стр. 158. ISBN 9781602397064. 
  13. ^ Greenpan, Jesse (22. 8. 2014). „The British Burn Washington, D.C., 200 Years Ago”. History.com. Приступљено 8. 1. 2021. 
  14. ^ Murray, Stuart (2009). The Library An Illustrated History. Chicago, Illinois: Skyhorse Publishing. стр. 159. 
  15. ^ Murray, Stuart (2009). The library : an illustrated historyНеопходна слободна регистрација. New York, NY: Skyhorse Pub. ISBN 978-1-60239-706-4. 
  16. ^ „Thomas Jefferson's personal library, at LibraryThing, based on scholarship”. LibraryThing. Приступљено 2012-11-04. 
  17. ^ LibraryThing profile page for Thomas Jefferson's library, summarizing contents and indicating sources
  18. ^ Murray, Stuart P. (2009). The library : an illustrated history. Chicago: Skyhorse Pub. стр. 162. ISBN 9781602397064. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Mearns, David Chambers. The Story Up to Now: The Library Of Congress, 1800–1946 (1947), detailed narrative
  • Cole, John Y. and Henry Hope Reed. The Library of Congress: The Art and Architecture of the Thomas Jefferson Building (1998) excerpt and text search
  • Small, Herbert, and Henry Hope Reed. The Library of Congress: Its Architecture and Decoration (1983)
  • Aikin, Jane (2010). „Histories of the Library of Congress”. Libraries & the Cultural Record. 45 (1): 5—24. S2CID 161865550. doi:10.1353/lac.0.0113. 
  • Anderson, Gillian B. (1989), „Putting the Experience of the World at the Nation's Command: Music at the Library of Congress, 1800-1917”, Journal of the American Musicological Society, 42 (1): 108—49, JSTOR 831419, doi:10.2307/831419 
  • Bisbort, Alan, and Linda Barrett Osborne. The Nation's Library: The Library of Congress, Washington, D. C. (Library of Congress, 2000)
  • Cole, John Young. Jefferson's legacy: a brief history of the Library of Congress (Library of Congress, 1993)
  • Cole, John Young. "The library of congress becomes a world library, 1815–2005." Libraries & culture (2005) 40#3: 385–398. in Project MUSE
  • Cope, R. L. "Management Review of the Library of Congress: The 1996 Booz Allen & Hamilton Report," Australian Academic & Research Libraries (1997) 28#1 online
  • Ostrowski, Carl. Books, Maps, and Politics: A Cultural History of the Library of Congress, 1783–1861 (2004) online
  • Rosenberg, Jane Aiken. The Nation's Great Library: Herbert Putnam and the Library of Congress, 1899–1939 (University of Illinois Press, 1993)
  • Shevlin, Eleanor F.; Lindquist, Eric N. (2010). „The Center for the Book and the History of the Book”. Libraries & the Cultural Record. 45 (1): 56—69. S2CID 161311744. doi:10.1353/lac.0.0112. 
  • Tabb, Winston; et al. (2003). „Library of Congress”. Encyclopedia of Library and Information Science. 3: 1593—1612. 
  • Murray, Stuart (2009). The Library: An Illustrated History. New York: Skyhorse Publishing. стр. 162. ISBN 978-1-60239-706-4. 
  • Architect of the Capitol, Washington, D.C. "Thomas Jefferson Building Architecture." Accessed 2011-12-18.
  • Library of Congress. "Thomas Jefferson Building: A Brief History of the Library." Accessed 2011-12-18.
  • McCamley, N.J. Cold War Secret Nuclear Bunkers. Pen & Sword Books Ltd, 2002. ISBN 0-85052-746-5
  • „Section 1201: Exemptions to Prohibition Against Circumvention of Technological Measures Protecting Copyrighted Works”. United States Copyright Office. 2013. Приступљено 26. 7. 2014. 
  • Cole, John (2008). „The James Madison Memorial Building”. On These Walls: Inscriptions and Quotations in the Buildings of the Library of Congress. Scala Arts Publishers Inc. ISBN 978-1857595451. Приступљено 2018-04-23. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]