Кондом

С Википедије, слободне енциклопедије
Кондом
Kondom.jpg
Намотани кондом
Залеђина
ТипБаријера
Прва употребаДревна[1]
Гума: 1855[2]
Лејтекс: 1920-те[3]
Полиуретан: 1994
Полиизопрен: 2008
Стопе Трудноћа (прва година, лејтекс)
Перфектна употреба2%[4]
Типична употреба18%[4]
Употреба
ОдговорностДа
Кориснички подсетнициЛејтекс кондоме оштећују уљно базирани лубриканти[1]
Предности и мане
ППБ протекцијаДа[1]
КористиНису потребне посете здравственој установи, и цене су ниске[1]

Кондом или презерватив (лат. praeservare — спречити) предмет је израђен од гуме, латекса или сличних еластичних материјала који се превлачи преко пениса и представља средство контрацепције и заштите од сексуално преносивих болести као и заштите од заразе ХИВ вирусом путем сексуалних контаката.[1] Постоји и женски кондом са истом наменом.[5] Постоје и специјално прављени презервативи са зупцима и грбицама, чији је циљ да појачају трљање о женске гениталије и њихово дражење. Што се тиче величине постоје S, M, L, XL, XXL. Прва величина је уска и она се препоручује за људе чија је величина пениса до 14 cm. Следећа величина варира негде од 15 до 18 cm. Последње 3 величине су кондоми од 18 до 20 cm и сви су исте дужине, али различите ширине. Уз правилну употребу и примену при сваком полном односу, жене чији партнери користе мушке кондоме доживљавају стопу трудноће од 2% годишње.[1] Уз типичну употребу, стопа трудноће је 18% годишње.[6] Њихова употреба у великој мери смањује ризик од гонореје, хламидије, трихомонијазе, хепатитиса Б и ХИВ/АИДС-а.[1] У мањој мери штите и од гениталног херпеса, хуманог папилома вируса (HPV) и сифилиса.[1]

Мушки кондом се пре сполног односа намотава на усправни пенис и делује тако што ствара физичку баријеру која блокира сперму да уђе у тело сексуалног партнера.[1][7] Мушки кондоми се обично праве од лејтекса, а ређе од полиуретана, полиизопрена или јагњећег црева.[1] Мушки кондоми имају предности једноставности употребе, приступачности и мало нуспојава.[1] Мушкарци са алергијом на лејтекс могу да користе кондоме направљене од других материјала, попут полиуретана.[1] Женски кондоми су обично направљени од полиуретана и могу се користити више пута.[7]

Кондоми као метода спречавања преноса полних болести се користе бар од 1564.[1] Гумени кондоми постали су доступни 1855. године, а затим и кондоми од лејтекса током 1920-их.[2][3] Кондом се налази на листи есенцијалних медикамената Светске здравствене организације.[8] У Сједињеним Државама кондоми обично коштају мање од 1,00 УСД.[9] Од 2019. године, глобално, око 21% оних који користе контролу рађања користе кондом, што га чини другим најчешћим методом након стерилизације жена (24%).[10] Стопе коришћења кондома су највише у источној и југоисточној Азији, Европи и Северној Америци.[10] Годишње се прода око шест до девет милијарди кондома.[11]

Медицинска употреба[уреди | уреди извор]

Контрола рађања[уреди | уреди извор]

Ефикасност кондома, као и већине облика контрацепције, може се проценити на два начина. Савршена употреба или метод стопе ефикасности укључују само људе који правилно и доследно користе кондоме. Стварна или типична стопа ефикасности употребе је за све кориснике кондома, укључујући и оне који користе кондоме погрешно или не користе кондоме при сваком чину сношаја. Стопе се генерално представљају за прву годину коришћења.[12] Најчешће се користи Перл индекс за израчунавање стопа ефикасности, мада неке студије користе табеле смањења.[13]:141

Уобичајена стопа трудноће код корисника кондома варира у зависности од популације која се проучава, и у распону од 10 до 18% годишње.[14] Стопа савршене употребе кондома је 2% годишње.[12] Кондоми се могу комбиновати са другим облицима контрацепције (попут спермицида) ради веће заштите.[15]

Полно преносиве инфекције[уреди | уреди извор]

Детаљније: Безбедни секс
Гигантскиа реплика кондома на обелиску Буенос Ајреса, Аргентина, као део кампање подизања свести поводом Светског дана борбе против сиде 2005.

Кондоми се широко препоручују за превенцију полно преносивих инфекција (STI). Показало се да су ефикасни у смањењу стопе инфекције код мушкараца и код жена. Иако није савршен, кондом је ефикасан у смањењу преношења организама који узрокују AIDS, генитални херпес, рак грлића материце, гениталне брадавице, сифилис, хламидиозу, гонореју и друге болести.[16] Кондоми се често препоручују као додатак ефикаснијим методама контроле рађања (попут IUD) у ситуацијама у којима је такође потребна заштита од полно преносивих болести.[17]

Према извештају америчког Националног института за здравље (NIH) из 2000. године, доследна употреба кондома од латекса смањује ризик од преношења ХИВ-а за приближно 85% у односу на ризик без заштите, постављајући стопу сероконверзије (стопу инфекције) на 0,9 на 100 особа-година са кондомом, што је смањење са 6,7 на 100 особа-година.[18] Једна анализа коју су 2007. године објавили Медицински огранак Универзитета у Тексасу[19] и Светска здравствена организација[20] открила је слично смањење ризика за 80–95%.

Један NIH преглед из 2000. је извео закључак да употреба кондома значајно смањује ризик од гонореје код мушкараца.[18] У једној студији из 2006. је изнето становиште да правилна употреба кондома смањује ризик преношења хуманог папилома вируса (HPV) на жене за приближно 70%.[21] Друга студија исте године показала је да је конзистентна употреба кондома ефикасна у смањењу преношења вируса херпес симплекс-2, познатог и као генитални херпес, и код мушкараца и код жена.[22]

Иако је кондом ефикасан у ограничавању изложености, може доћи до преноса болести чак и при употреби кондомом. Инфективна подручја гениталија, посебно ако су присутни симптоми, не бивају увек покривена кондомом, те се као резултат тога неке болести попут HPV-а и херпеса могу пренети директним контактом.[23] Примарни проблем у погледу ефикасности употребе кондома за спречавање полно преносивих болести је, међутим, недоследна употреба.[24]

Кондоми такође могу бити корисни у лечењу потенцијално преканцерозних промена грлића материце. Изложеност хуманом папилома вирусу, чак и код појединаца који су већ заражени вирусом, повећава ризик од преканцерозних промена. Употреба кондома помаже у промовисању регресије ових промена.[25] Осим тога, истраживачи у Великој Британији сугеришу да хормон у сперми може погоршати постојећи рак грлића материце, те да употреба кондома током секса може спречити излагање хормону.[26]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Hatcher, Robert Anthony; M.D, Anita L. Nelson (2007). Contraceptive Technology (на језику: енглески). Ardent Media. стр. 297—311. ISBN 9781597080019. Архивирано из оригинала на датум 2017-09-18. 
  2. ^ а б Allen, Michael J. (2011). The Anthem Anthology of Victorian Sonnets (на језику: енглески). Anthem Press. стр. 51. ISBN 9781843318484. 
  3. ^ а б McKibbin, Ross (2000). Classes and Cultures: England 1918–1951 (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 305. ISBN 9780198208556. 
  4. ^ а б Trussell, James (2011). „Contraceptive efficacy” (PDF). Ур.: Hatcher, Robert A.; Trussell, James; Nelson, Anita L.; Cates, Willard Jr.; Kowal, Deborah; Policar, Michael S. Contraceptive technology (20th revised изд.). New York: Ardent Media. стр. 779—863. ISBN 978-1-59708-004-0. ISSN 0091-9721. OCLC 781956734. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 2013-11-12. 
  5. ^ World Health Organization (2009). Stuart MC, Kouimtzi M, Hill SR, ур. WHO Model Formulary 2008. World Health Organization. стр. 372. ISBN 9789241547659. hdl:10665/44053Слободан приступ. 
  6. ^ Trussell, J (2007). „Contraceptive efficacy” (PDF). Ardent Media. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 2013-11-12. Приступљено 2011-03-13. 
  7. ^ а б Speroff, Leon; Darney, Philip D. (2011). A Clinical Guide for Contraception (на језику: енглески). Lippincott Williams & Wilkins. стр. 305—307. ISBN 9781608316106. Архивирано из оригинала на датум 2016-11-14. 
  8. ^ World Health Organization (2019). World Health Organization model list of essential medicines: 21st list 2019. Geneva: World Health Organization. hdl:10665/325771Слободан приступ. WHO/MVP/EMP/IAU/2019.06. License: CC BY-NC-SA 3.0 IGO. 
  9. ^ Shoupe, Donna (2011). Contraception (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 15. ISBN 9781444342635. 
  10. ^ а б „Contraceptive Use by Method: data booklet” (PDF). un.org. United Nations Department of Economic and Social Affairs. 2019. Приступљено 2021-01-02. 
  11. ^ Hermann, Henry R. (2016). Dominance and Aggression in Humans and Other Animals: The Great Game of Life (на језику: енглески). Academic Press. ISBN 9780128092958. 
  12. ^ а б Hatcher, RA; Trussel, J; Nelson, AL; et al. (2007). Contraceptive Technology (19th изд.). New York: Ardent Media. ISBN 978-1-59708-001-9. Архивирано из оригинала на датум 31. 5. 2008. Приступљено 2009-07-26. 
  13. ^ Kippley, John; Kippley, Sheila (1996). The Art of Natural Family Planning (4th addition изд.). Cincinnati, OH: The Couple to Couple League. ISBN 978-0-926412-13-2. 
  14. ^ Kippley, John; Sheila Kippley (1996). The Art of Natural Family Planning (4th addition изд.). Cincinnati, OH: The Couple to Couple League. стр. 146. ISBN 978-0-926412-13-2. , which cites:
    Guttmacher Institute (1992). „Choice of Contraceptives”. The Medical Letter on Drugs and Therapeutics. 34 (885): 111—114. PMID 1448019. 
  15. ^ Kestelman, Philip; Trussell, James (1991). „Efficacy of the Simultaneous Use of Condoms and Spermicides”. Family Planning Perspectives. 23 (5): 226—232. JSTOR 2135759. PMID 1743276. doi:10.2307/2135759. 
  16. ^ „Condom”. Planned Parenthood. 2008. Приступљено 2007-11-19. 
  17. ^ Cates, Willard; Steiner, Markus J. (март 2002). „Dual Protection Against Unintended Pregnancy and Sexually Transmitted Infections: What is the Best Contraceptive Approach?”. Sexually Transmitted Diseases. 29 (3): 168—174. PMID 11875378. doi:10.1097/00007435-200203000-00007. 
  18. ^ а б National Institute of Allergy and Infectious Diseases (2001-07-20). Workshop Summary: Scientific Evidence on Condom Effectiveness for Sexually Transmitted Disease (STD) Prevention (PDF). Hyatt Dulles Airport, Herndon, Virginia. стр. 13—15. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2010-10-09. Приступљено 2010-09-22. 
  19. ^ Weller, Susan C.; Davis-Beaty, Karen (2002). „Condom effectiveness in reducing heterosexual HIV transmission”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2012 (3). doi:10.1002/14651858.CD003255. 
  20. ^ World Health Organization Department of Reproductive Health and Research (WHO/RHR) & Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health/Center for Communication Programs (CCP), INFO Project (2007). Family Planning: A Global Handbook for Providers. INFO Project at the Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health. стр. 200. Архивирано из оригинала на датум 2009-08-27. 
  21. ^ Winer, Rachel L.; Hughes, James P.; Feng, Qinghua; O'Reilly, Sandra; Kiviat, Nancy B.; Holmes, King K.; Koutsky, Laura A. (2006). „Condom Use and the Risk of Genital Human Papillomavirus Infection in Young Women”. New England Journal of Medicine. 354 (25): 2645—2654. PMID 16790697. doi:10.1056/NEJMoa053284. 
  22. ^ Wald, Anna; Langenberg, Andria G.M.; Krantz, Elizabeth; Douglas, John M.; Handsfield, H. Hunter; Dicarlo, Richard P.; Adimora, Adaora A.; Izu, Allen E.; Morrow, Rhoda Ashley; Corey, Lawrence (2005). „The Relationship between Condom Use and Herpes Simplex Virus Acquisition”. Annals of Internal Medicine. 143 (10): 707—713. PMID 16287791. S2CID 37342783. doi:10.7326/0003-4819-143-10-200511150-00007. 
  23. ^ Villhauer, Tanya (2005-05-20). „Condoms Preventing HPV?”. University of Iowa Student Health Service/Health Iowa. Архивирано из оригинала на датум 2010-03-14. Приступљено 2009-07-26. 
  24. ^ Nordenberg, Tamar (1998). „Condoms: Barriers to Bad News”. FDA Consumer Magazine. 32 (2): 22—5. PMID 9532952. Архивирано из оригинала на датум 2010-03-08. Приступљено 2007-06-07. 
  25. ^ Hogewoning, Cornelis J.A.; Bleeker, Maaike C.G.; Van Den Brule, Adriaan J.C.; Voorhorst, Feja J.; Snijders, Peter J.F.; Berkhof, Johannes; Westenend, Pieter J.; Meijer, Chris J.L.M. (2003). „Condom use promotes regression of cervical intraepithelial neoplasia and clearance of human papillomavirus: A randomized clinical trial”. International Journal of Cancer. 107 (5): 811—816. PMID 14566832. S2CID 12065908. doi:10.1002/ijc.11474Слободан приступ. 
  26. ^ „Semen can worsen cervical cancer”. Medical Research Council (UK). Архивирано из оригинала на датум 2008-08-04. Приступљено 2007-12-02. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]