Конзервапедија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Конзервапедија
ЛогоКонзервапедије.png
Веб-адреса http://www.conservapedia.com/
Комерцијалност Не
Тип
Он-лајн енциклопедија, Вики
Регистрација Опционална (обавезна за уређивање страница)
Доступан на енглески
Власник Ендру Шлафли
Творац Ендру Шлафли
Покренут 2006.
Тренутни статус Активна, масовно блокирање великих ИП опсега, чиме је онемогућен приступ сајту великом броју корисника, нарочито оним изван САД.

Конзервапедија (енгл. Conservapedia) је блог/вики пројекат енциклопедије на енглеском језику, чији чланци одражавају гледиште конзервативног хришћанства у Сједињеним Америчким Државама. У чланцима на конзервапедији, између осталог, пропагира се креационизам,[1] оспорава се Ајнштајнова теорија релативности,[2] хипотезе о повезаности абортуса са раком дојке приказују се као доказане теорије.

Оснивач конзервапедије је адвокат и учитељ Ендру Шлафли, син конзервативне активисткиње Филис Шлафли. Шлафли је, по властитом признању, једно вријеме био уредник википедије, али је наводно схватио да на википедији постоји „либерална пристрасност“ међу уредницима. До овог закључка дошао је након што су други уредници уклањали његове измјене у контроверзном чланку о учењу еволуције у школама у Канзасу.[3]

Конзервапедија је од свог оснивања дошла под удар критике либералних и конзервативних кругова, због пристрасности и нетачних информација у чланцима, међутим, други су на конзервапедију гледали као на извор доброг хумора и забаве.

Оснивање[уреди]

Ендру Шлафли, оснивач и власник Конзервапедије

Конзервапедија је основана у новембру 2006. Шлафли је на идеју да покрене конзервапедију дошао након што је прочитао рад једног од својих ученика у коме су за означавање година кориштени изрази „прије нове ере“ и „нове ере“ (на енглеском BCE и CE), умјесто „прије Христа“ и „после Христа“ (на енглеском BC и AD) како је он сматрао да треба.[4] Први чланци на конзервапедији потичу од 22. новембра 2006. Крајем 2010, конзервапедија је имала нешто више од 34.000 чланака. Један од најпосјећенијих чланака је „Примјери пристрасности на википедији“ (engl. Examples of Bias in Wikipedia) у којем су набројани примјери наводне либералне пристрасности и грешака у википедијиним чланцима.[5]

Садржај[уреди]

Заповијести налажу да сви чланци морају бити истинити и провјерљиви, пријатељски према породици, и не смију садржавати порнографски и други материјал који би могао наштетити малољетницима.[6]

Шлафли и људи блиски њему углавном не пишу енциклопедијске чланке, већ есеје и блоговске уносе којима нападају своје противнике (либерале, атеисте, Холивуд). Енциклопедијске чланке пишу деца којима је Шлафли наставник. Осим као вики енциклопедију и блог, Шлафли користи Конзервапедију као алатку за кућно школовање деце.

Тачке гледишта[уреди]

Конзервапедија заступа следеће ставове:

Најновији пројекат конзервапедије је писање „конзервативне библије“, како би се из садашње библије уклонили наводни „либерални додаци“.[15] Једно вријеме је у чланку о Бараку Обами стајала и информација да је он прикривени муслиман.[16][17]

Цензура[уреди]

На конзервапедији је дуго времена било забрањено правити чланке о полним органима, што је довело до ситуације да Конзервапедија поседује дугачке чланке зашто жена не би требало да абортира, а ништа о органима који доводе до трудноће. Ово је последица чињенице да су њихова циљана група деца у школском узрасту, која би по њима требало да буду заштићена од таквог знања.

Такође, администратори не помињу или уклањају делове чланака да су многи конзервативни политичари имали либералне ставове о неким питањима. Тако чланак о Барију Голдвотеру, дугогодишњем америчком републиканском сенатору и предводнику америчког конзервативизма, игнорише чињеницу да је он чврсто подржавао абортус, да није подржавао избацивање хомосексуалаца из америчке војске, да је био у добрим односима са демократом Џоном Кенедијем и да је пред крај живота био жестоки критичар утицаја хришћанске деснице на Републиканску странку.

Начин рада[уреди]

Конзервапедијине заповијести[уреди]

Основне смјернице за рад на конзервапедији називају се „конзервапедијине заповијести“ (engl. Conservapedia Commandments).[6] Заповијести налажу да све што се напише на конзервапедији мора да буде истовремено истинито и провјерљиво.[6] Једна од основних заповијести је да се не смије копирати садржај са википедије.[6] Све измјене морају бити породично-пријатељске (engl. family-friendly), чисте, концизне, и не смију садржавати оговарања и псовке.[6] Када се означавају године у историјским чланцима увијек се мора користити „прије Христа“ и „после Христа“ (на енглеском BC и AD) а никако „прије нове ере“ и „нове ере“ (на енглеском BCE и CE).[6] „Непродуктивно“ уређивање као што је 90% на страницама за разговор и само 10% у чланцима може резултовати блокирањем налога.[6] Постоје још и заповијести које регулишу цитирање извора, рекламирање итд. Администратори имају дискрецију да дјелују по питањима која нису регулисана у заповијестима.[6]

Поред заповијести постоји још један број упутстава, то су:[6]

  • Смјернице
  • Приручник стила
  • Конзервапедија:Ауторска права
  • Ауторска права
  • Јавни домен
  • Поштена употреба
  • Конзервапедија:Како се конзервапедија разликује од Википедије
  • Конзервапедија:Толеранција

Нови корисници[уреди]

Корисничко име[уреди]

Ноћно уређивање[уреди]

Уређивање конзервапедије онемогућено је анонимним корисницима током цијелог дана. Међутим, ни прјављени корисници не могу уређивати конзервапедију у било које вријеме. Администратори имају могућност да закључавањем базе ограниче уређивање свих чланака на одређене групе корисника. То су обично администратори и корисници са посебним уређивачким правима, односно они који су се „добро показали“.[18] Овакво закључавање дешава се редовно преко ноћи (по источном времену, EST).[18]

Разлике у односу на Википедију[уреди]

За разлику од Википедије, где је администраторима забрањено да закључавају странице тако да само они могу да их уређују, на Конзервапедији су најчитанији чланци као што су еволуција, примери пристрасности на Википедији, атеизам, Џорџ В. Буш и хомосексуалност закључани месецима и годинама тако да их само администратори уређују.

Критике[уреди]

Тајм магазин је у чланку од 13. јануара 2011. назвао конзервапедију можда најзабавнијом алтернативном вики енциклопедијом:[20]

Полемика са Ричардом Ленским[уреди]

Часопис New Scientist је 9. јуна 2008. објавио чланак о дугорочном експерименту еволуције Ешерихије коли професора Ричарда Ленског, који је објавио да је ова бактерија развила способност да метаболизира цитрат.[21] Шлафли је путем електронске поште контактирао Ленског захтевајући податке о експерименту. Ленски је објаснио да су сви подаци већ објављени у часопису и да је Шлафли фундаментално лоше схватио чланак. Шлафли је поново писао и захтевао податке. Ленски је поново одговорио да су релевантни подаци већ у чланку, а да су „сирови подаци“ саме бактерије, које ће он добровољно делити са квалификованим истраживачима са прописно опремљеним биолошким лабораторијама, и да је увређен писмима и коментарима на Конзервапедији, који су били увредљиви, попут тврдње да се ради о обичној превари.[22] Новине Дејли телеграф су касније назвале Ленскијеве одговоре једним од највећих и најсвеобухватнијих осрамоћивања у научним расправама.[23]

О овом разговору, забележеном на Конзервапедијиној страници Дијалог са Ленским,[24] се нашироко извештавало на блоговима и сајтовима за прикупљање вести. Кар Зимер је написао да је било очигледно да се Шлафли није ни помучио да прочита Ленскијев чланак пажљиво,[25] ПЗ Мејерс је критиковао Шлафлија због тражења података без плана како да их искористи и стручности да их анализира.[26] Током и после дијалога са Ленским, неколико чланова Конзервапедије је блокирано због непослушности, и због неслагања са Шлафлијевим ставом поводом овог питања.[27]

Дијалог Ленског и Конзервапедије је забележен у књизи Ричарда Докинса The Greatest Show on Earth: The Evidence for Evolution у одломку који се тиче Ленскијевог истраживања.[28]

RationalWiki[уреди]

У априлу 2007. Питер Липсон, доктор интерне медицине, је упорно покушавао да измени Конзервапедијин чланак о раку дојке убацујући доказ који говори против тврдње Конзервапедије да је абортус главни узрок ове болести. Администратори конзервапедије су оспорили његову стручност и окончали дискусију.[29]:3 Неколико уредника које су блокирали администратори Конзервапедије, међу којима је и Липсон, су основали други веб-сајт RationalWiki да „анализирају и одбаце псеудонауку, антинаучни покрет и уврнуте идеје“, као и да „изврше истраживање о ауторитаризму и фундаментализму, као и њиховом третману у медијима“.[30]

Одавде чланови овој сајта нагледају Конзервапедију, посебно преко странице Конзервапедија:Шта се дешава на КП?, и повремено учествују у вандалским нападима на Конзервапедију.[29]:3 Чланови RationalWiki-ја, као и друге особе су вандализовали Конзервапедију убацујући нетачности, порнографске слике и сатиру.[29]:4

Пародије[уреди]

Конзервапедија је чест предмет пародија и исмијавања у медијима и на интернету. Неколико вики енциклопедија је настало као реакција на појаву конзервапедије. Неке од њих су основане како би критиковале конзервапедију и псеудонаучни покрет, док су друге основане као пародија на конзервапедију и садрже обиље хумора. Енциклопедије које су настале као пародија на конзервапедију су liberapedia и Conservapaedia. Осим тога RationalWiki има велики број чланака и текстова о конзервапедији који су написани хумористичким језиком. Неки од њих су Конзервапедија:Водич за почетнике, Конзервапедија:Илустровани водич, Конзервапедија:Најбоље од конзервапедије, Конзервапедија:Микс чланака и други.

Вандализам[уреди]

Сатире[уреди]

DDoS напади[уреди]

Блокирања[уреди]

Администратори конзервапедије обилно користе могућност блокирања корисника, како регистрованих, тако и анонимних корисника па и читавих ИП блокова. Конзервапедија је крајем маја 2011. имала преко 39.500 регистрованих корисника од чега је преко 14.000 било блокирано на бесконачно,[31] што је више од 35% од укупног броја регистрованих корисника. Такође је било бесконачно блокирано више од 250 различитих ИП опсега.[32] Оваква блокирања су често последица масовних вандализама, али се неријетко блокирају корисници који изразе и најмање неслагање са Шлафлијем. У исто вријеме конзервапедија је имала 13 чекјузера и 32 администратора.[33]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Weird, wild wiki on which anything goes”. metro.co.uk. Приступљено 22. 5. 2011.  (енглески)
  2. „E=mc2? Not on Conservapedia”. Приступљено 22. 5. 2011.  (енглески)
  3. Shawn Zeller. „Conservapedia: See Under "Right". New York Times. Приступљено 22. 5. 2011.  (енглески)
  4. Simon, Stephanie. „"A conservative's answer to Wikipedia". Los Angeles Times. Приступљено 22. 5. 2011.  (енглески)
  5. Turner, Adam. „Conservapedia aims to set Wikipedia right”. IT Wire. Приступљено 22. 5. 2011.  (енглески)
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 6,7 6,8 „Conservapedia:Commandments”. Конзервапедија. Приступљено 22. 5. 2011.  (енглески)*
  7. „Homosexuality”. Conservapedia. Приступљено 27. 5. 2011. 
  8. „Abortion”. Conservapedia. Приступљено 27. 5. 2011. 
  9. Jon Swift (22. 2. 2007). „Johnswift blogspot”. Jonswift.blogspot.com. Приступљено 27. 5. 2011. 
  10. „Global Warming”. Conservapedia. Приступљено 27. 5. 2011. 
  11. „Gun Controll”. Conservapedia. Приступљено 27. 5. 2011. 
  12. „Smallpox and vaccination on Conservapedia”. Kellyramsey.net. Приступљено 27. 5. 2011. 
  13. „Shaken Baby Syndrome”. Conservapedia. 13. 2. 2010. Приступљено 27. 5. 2011. 
  14. „CP:Homeschooling”. Conservapedia.com. Приступљено 27. 5. 2011. 
  15. „Blessed are the conservative in Bible translation”. MSNBC/AP. Приступљено 22. 5. 2011.  (енглески)
  16. „Revision history of "Barack Hussein Obama". Conservapedia. Приступљено 22. 5. 2011.  (енглески) *
  17. „Conservapedia: Obama still a secret muslim”. Приступљено 22. 5. 2011.  (енглески)
  18. 18,0 18,1 „Conservapedia:Contributor's guide”. Конзервапедија. Приступљено 24. 5. 2011.  (енглески)*
  19. Conor Clarke (1. 03. 2007). „A fact of one's own”. Гардијан. Приступљено 22. 5. 2011.  (енглески)
  20. ALEXANDRA SILVER. „Top 10 Wikipedia Moments, The Birth of Lostpedia and the Rest”. Тајм магазин. Приступљено 22. 5. 2011.  (енглески)
  21. Holmes, Bob (9. 6. 2008). „Bacteria makes major evolutionary shift in the lab”. New Scientist. Приступљено 27. 6. 2008. 
  22. Marshall, Michael (25. 6. 2008). „Creationist critics get their comeuppance”. newscientist. Приступљено 27. 6. 2008. 
  23. Chivers, Tom (23. 10. 2009). „Internet rules and laws: the top 10, from Godwin to Poe”. telegraph. Приступљено 27. 1. 2011. 
  24. „Conservapedia: Lenski Dialog”. Conservapedia. 24. 6. 2008. Приступљено 26. 6. 2008. 
  25. Zimmer, Carl (24. 6. 2008). „The Loom: Of Bacteria and Throw Pillows”. scienceblogs.com. Приступљено 27. 6. 2008. 
  26. Myers, PZ (24. 6. 2008). „Lenski gives conservapedia a lesson”. scienceblogs.com. Приступљено 27. 6. 2008. 
  27. Conservapedia has a little hangup over evolution, Charles Arthur, July 1, 2008, The Guardian Technology blog
  28. Chapter 5: "Before our very eyes (examples of evolution observed)"
  29. 29,0 29,1 29,2 Simon, Stephanie (22. 6. 2007). „A conservative's answer to Wikipedia”. Los Angeles Times. Приступљено 2. 11. 2007. 
  30. „About”. RationalWiki. 19. 9. 2010. Приступљено 16. 10. 2010. 
  31. „Special:BlockList - Регистровани корисници који су блокирани на бесконачно”. Конзервапедија. Приступљено 22. 5. 2011.  (енглески)*
  32. „Special:BlockList - ИП опсези који су блокирани на бесконачно”. Конзервапедија. Приступљено 22. 5. 2011.  (енглески)*
  33. „Special:Statistics”. Конзервапедија. Приступљено 22. 5. 2011.  (енглески)*
  • *Онемогућен приступ великом броју корисника услед блокирања великих ИП опсега

Спољашње везе[уреди]