Конопљика

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Vitex agnus-castus
Vitex agnus-castus 1.JPG
Општа форма одраслог Vitex agnus-castus у цвету
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
V. agnus-castus
Биномијално име
Vitex agnus-castus

Конопљика (Vitex agnus-castus), такође се зове витекс, аврамово дрво или монахов бибер, пореклом је из Медитерана. Теофраст је помињао овај грм неколико пута у свом Истраживању биљака.[1] Дуго се сматрало да је анафродизијак али је њена ефикасност остала спорна. Код ове биљке може доћи и до самополинације.[2]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Латински назив рода Vitex, је Плиније Старији извео из латинског vieo, што значи ткају или везују, што указује на везу са употребом у прављењу корпи.[3] 

Репродукција[уреди | уреди извор]

Ова биљка може бити репродукована вегетативно. Једна од могућности је да се користе гранчице старијег дрвета са пупољцима дуге 5-8 cm у јулу и августу, а друга је да се одсече гранчица старијег дрвета у новембру и да се остави да пусти жиле у хладној кутији.[2] 

Гајење[уреди | уреди извор]

Конопљика се гаји у топлој клими и суптропском региону због своје нежне текстуре и мирисног лишћа. Расте до висине од 1-5 m. Захтева стално сунце или делимично сеновита места уз добро исушено земљиште.  

Болести и штеточине[уреди | уреди извор]

Конопљика изблиза

Трипси (Thysanoptera) могу да изазову велику штету у расту и развоју Конопљике.[4] Конопљика је такође једини познат домаћин (посебно у Израелу) за инсекте Hyalesthus obsoletus.

Хемијских једињења[уреди | уреди извор]

Флавоноиди (витексин.кастицин), гликозиди, 4-хидроксибензоева-киселина,[5] алкалоиди, етерична уља, масна уља, дитерпени и стероидни хормон су идентификовани у хемијској анализи конопљике.[6] Они се налазе у воћу и у листовима.[7]

Медицинска употреба[уреди | уреди извор]

Клиничке студије су показале ефикасност стандардизованих и контролисаних лекова добијених из екстракта биљке у прављању лекова за ПМС,[8][9][10] и бола у грудима (масталгија).[11] Лек је препоручен у Немачкој.[12][13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pliny reports that some Greeks called it lygos, others agnos.
  2. 2,0 2,1 Verein für Arznei- und Gewürzpflanzen Saluplanta. 2013.
  3. ^ Umberto Quattrocchi. 2000.
  4. ^ Gimpl A. 2003.
  5. ^ Hoberg, Eva; Meier, Beat; Sticher, Otto (2000). „An analytical high performance liquid chromatographic method for the determination of agnuside and p-hydroxybenzoic acid contents in Agni-casti fructus”. Phytochemical Analysis. 11 (5): 327—329. doi:10.1002/1099-1565(200009/10)11:5<327::AID-PCA523>3.0.CO;2-0. 
  6. ^ Hajdú, Zsuzsanna; Judit Hohmann; Peter Forgo; Tamás Martinek; Máté Dervarics; István Zupkó; György Falkay; Daniel Cossuta; Imre Máthé. „Diterpenoids and flavonoids from the fruits of Vitex agnus-castus and antioxidant activity of the fruit extracts and their constituents”. Wiley InterScience. Приступљено 11. 11. 2007. [мртва веза]
  7. ^ Hager H.; et al. (2013). Hänsel R., ур. Hagers Handbuch der Pharmazeutischen Praxis: Drogen P-Z Folgeband 2. Springer-Verlag. стр. 1183—1196. ISBN 978-3-642-57881-6. 
  8. ^ Wuttke, W; Jarry H; Christoffel V; Spengler B; Seidlová-Wuttke D. (2003). „Chaste tree (Vitex agnus-castus)--pharmacology and clinical indications”. Exp Clin Endocrinol Diabetes. 10 (4): 348—57. PMID 12809367. doi:10.1078/094471103322004866. 
  9. ^ Schellenberg, R. (20. 1. 2001). „Treatment for the premenstrual syndrome with agnus castus fruit extract: prospective, randomised, placebo controlled study”. British Medical Journal. 322 (7279): 134—7. PMC 26589Слободан приступ. PMID 11159568. doi:10.1136/bmj.322.7279.134. 
  10. ^ Berger, D; Schaffner W; Schrader E; Meier B; Brattström A (2000). „Efficacy of Vitex agnus castus L. extract Ze 440 in patients with pre-menstrual syndrome (PMS)”. Arch Gynecol Obstet. 264 (3): 150—3. PMID 11129515. doi:10.1007/s004040000123. 
  11. ^ Carmichael, A. R. (2008). „Can Vitex Agnus Castus be Used for the Treatment of Mastalgia? What is the Current Evidence?”. Evidence-based complementary and alternative medicine : eCAM. 5 (3): 247—250. PMC 2529385Слободан приступ. PMID 18830450. doi:10.1093/ecam/nem074. 
  12. ^ Daniele, C. (2005). „Vitex agnus castus: a systematic review of adverse events”. Drug Safety. 28 (4): 319—32. PMID 15783241. doi:10.2165/00002018-200528040-00004. 
  13. ^ Axel Valet; Kay Goerke; Joachim Steller (2003). Klinikleitfaden Gynäkologie Geburtshilfe. Untersuchung. Diagnostik. Therapie. Notfall. Urban & Fischer. ISBN 978-3-437-22211-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hager H.; et al. (2013). Hänsel R., ур. Hagers Handbuch der Pharmazeutischen Praxis: Drogen P-Z Folgeband 2. Springer-Verlag. стр. 1183—1196. ISBN 978-3-642-57881-6. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]