Конрадова сунчаница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Конрадова сунчаница
Wielangta Unidentified Fungus 5307.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
M. clelandii
Биномијално име
Macrolepiota clelandii
Grgur. (1997)

Конрадова сунчаница (Macrolepiota konradii) јестива је гљива. Распростањена је прилично често свуда, а на сјеверном Јадрану посебно.[1]

Клобук[уреди]

Клобук је величине од 5 до 9 самтиметара, још у младости конично је избочен, а касније је све растворенији и постаје готово раван, или чак мало удубљен. Кожица боје љешника је преко те избочине и још шире према рубу јединствено цијела, док се према периферији распада на опнасте (не влакнасто крљуштаве) испрва крупније, што даље - то ситније и тамније, (смеђе) црне љуске, које се у облику сасвим ситних тачкица настављају све до крајњег руба клобука, а испод њих провирује сува, пахуљаста, загасита, бијела основа.[1]

Листићи[уреди]

Листићи су слободни, трбушасти, али с много lameletta, неравне неравне и веома танке оштрице, млијечно - до сиво бијели.[1]

Отрусина[уреди]

Отрусина је бијела.

Стручак[уреди]

Стручак је величине 8-16/0,5-1,2 cm при врху, надоље незнатно шири, све до дна, с булбом која може бити дебела и до 2 сантиметра, али нећином не јаче изражена, више као у младог лука. И он је на бијелој основи испод прстена пресвучен доста тамно (црвенкасто) смеђом опном, која се распуцава или на крупнија поља, или на појасе или на љуске, што ближе прстену, то ситније. Прстен је једнострук, без реса, доњом половицом приљубљен уз стручак, горњом у млађих љевкасто на горе окренут, у старијих је ипак на доље превијен, одозго бијел, ало одоздо смеђ, неизоставно бар по рубу, али готово увијек и цијела доња половина. Пун је, с мекшим језгром.[1]

Месо[уреди]

Месо је танко, знатно тање од ширине листића, њежно и меко, мутнобијело. Укусом подсјећа на орахе, без мириса.[1]

Микроскопија[уреди]

Споре су величине 11-15/7,5-9,5 mi, с крупним кличним отвором, hyaline, голе, у kresylovu плавилу зидови су обојени у двије пруге, плаву и црвену.[1]

Станиште и распрострањеност[уреди]

Прилично је честа гљива свуда, а на сјеверном Јадрану је веома честа. расте појединачно у трави близу медунаца, бјелограбића и борова.[1]

Деоба[уреди]

Период диобе је у мају, јуну, октобру, новембру (децембру) мјесецу.[1]

Јестивост[уреди]

укусна јестива гљива, равноправна обичној сунчаници, премда није толико издашна.[1]

Сличне врсте[уреди]

У народу је популарна и доста сакупљана, ова биљка се често мијења с добро познатом обичном сунчаницом. Macrolepiota procera (Scop, ex Fr.) Sing.. Конрадова сунчаница је много сличнија њежној сунчаници, Macrolepiota gracilenta Fr., али и ова се замјењује са правом сунчаницом. Све су јестиве. У предјелима сјеверног Јадрана јавља се и, Macrolepiota badhami , односно Leucocoprinus badhami Bk. et Br., Бадамова сунчаница, не много отровна. Највећу сличност, упркос свему, има један варијетет gracilentae (по Dufouru var, excoriatae) rubescens. То је најчешћа сунчаница топлог поднебља.[1]

Таксономија[уреди]

Молекуларна аналиyа ДНК секвенци из Аустралијске колекције је показала да су Macrolepiota konradii,[2] M. gracilenta, M. mastoidea,[3] и M. procera иста врста као и Macrolepiota clelandii.[4]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Ključ za gljive; Ivan Focht; ITRO "Naprijed"; Zagreb 1986.
  2. ^ Bougher NL, Syme K (1998). Fungi of Southern Australia. Nedlands, Western Australia: University of Western Australia Press. стр. 186—187. ISBN 978-1-875560-80-6. 
  3. ^ Common (2 изд.). Sydney: University of N.S.W. Press. 2000. стр. 91. ISBN 978-0-86840-650-3.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  4. ^ Vellinga EC. (2003). „Chlorophyllum and Macrolepiota (Agaricaeae) in Australia”. Australian Systematic Botany. 16 (3): 361—370. doi:10.1071/SB02013. 

Спољашње везе[уреди]