Константин Палеолог (деспот)

Константин Дука Комнин Палеолог (грчки: Κωνσταντῖνος Δούκας Κομνηνός Παλαιολόγος; 1278/81–1334/35) је био византијски деспот из династије Палеолога.

Биографија

Константин је био други син цара Андроника II Палеолога (1282-1328) и његове прве супруге Ане, угарске принцезе. Рођен је између 1278. и 1281. године. Како је његов отац тада већ владао као савладар цара Михаила VIII Палеолога, Константин је "рођен у пурпуру", односно "порфирогенит". Као такав се и јавља на својим печатима. Константин је водио борбе против византијског пребега Котаница, који је са српске територије нападао на грчке области током владавине краља Драгутина.^[1] Проглашен је деспотом 1294. године. Деспотска титула била је највиша дворска титула Византијског царства. Прва жена била му је Евдокија, ћерка Теодора Музалона.

Деспот Константин се 1305. године, борио у бици код Апроса против Каталанске компаније. Битка је завршена поразом византијске војске. Године 1317. његова полусестра Симонида, краљица Србије, дошла је у Византију на сахрану своје мајке царице Ирине. Она није ни намеравала да се врати своме много старијем супругу краљу Милутину Немањићу, што је могло довести до избијања византијско-српског рата. Деспот Константин је интервенисао дошавши у манастир у коме се краљица Симонида замонашила и поцепавши јој монашку одећу, након чега ју је вратио краљу Стефану Урошу II Милутину.^[2] Деспот Константин се у ово време по други пут оженио, такође са Евдокијом,ћерком Нео - Кисареита протеског критичара, из неких извора се наводи да није имао деце, док из других да је имао ћерку у другом браку: Евдокију Палеологину Цаблакон.^[3] Имао је једног нелегитимног сина, из везе са слушкињом, Спремачицом: Михаила Катароса Палеолога.^[4] Деспот Константин је 1319. године, управљао Валоном, док је 1321-1322. године, био управник Солуна. На тој позицији нашао се приликом избијања грађанског рата (1321-1328). Ухапшен је од стране свог братанца цара Андроника III 1322. године и затворен у Дидимотици. Деспот Константин је постао монах под именом Калист. Умро је 1334/5. године.

Породично стабло

Преци Михајло IX Палеолог

16. Алексије Дука Палеолог

8. Андроник Дука Комнин Палеолог

17. Ирина Комнина

4. Михајло VIII Палеолог

18. Алексије Комнин Палеолог

9. Теодора Анђелина Палеологина

19. Ирина Комнина Анђелина

2. Андроник II Палеолог

20. Исак Дука Ватац

10. Јован Дука Ватац

5. Теодора Дукина Ватацина

22. Јован Комнин Анђео

11. Евдокија Ангелина

1. Михајло IX Палеолог

24. Андрија II Арпадовић

12. Бела IV

25. Гертруда Меранска

6. Стефан V Угарски

26. Теодор I Ласкарис

13. Марија Ласкарис

27. Ана Анђелина Комнина

3. Ана Угарска

7. Јелисавета Куманка

Референце

^ ВИИНЈ 6 (1986; 30-47
^ Мичета 2017, стр. 162
^ Volume II, Dimitrios Skarlatos of byzantios, стр. 381
^ "Kyriris, Konstantinos (1981, University of Ioannina), The first phase of the dispute of the two Andronikoi, стр. 13." Archived from the original on 10 April 2017. Retrieved 22 January 2019.

Литература

Византијски извори за историју народа Југославије, том 6, Византолошки институт САНУ, Београд (1986), стр. 30-47
Мичета, Лука. Краљ Милутин, биографија светог српског краља. 2017. ISBN 978-86-521-2456-5. . Београд: Лагуна. .
Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Kaplaneres, Sokrates; Leontiadis, Ioannis . 21499. Παλαιολόγος, Κωνσταντῖνος ∆ούκας Κομνηνός. 1989. ISBN 978-3-7001-3003-1. . Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). 9. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. .

[1] ВИИНЈ 6 (1986; 30-47

[2] Мичета 2017, стр. 162

[3] Volume II, Dimitrios Skarlatos of byzantios, стр. 381

[4] "Kyriris, Konstantinos (1981, University of Ioannina), The first phase of the dispute of the two Andronikoi, стр. 13." Archived from the original on 10 April 2017. Retrieved 22 January 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]