Константин Филозоф

С Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о византијском мисионару и словенском апостолу, погледајте чланак Константин Филозоф Солунски.
За другу употребу, погледајте чланак Константин.

Константин Филозоф "Костенски"[1] (ок. 1380—после 1431) је био бугарски средњовековни књижевник и филозоф који је најпознатији као писац Житија деспота Стефана Лазаревића и Сказања изложеног о писменима.

Константин је рођен у другој половини 14. века, у граду Костеници[1], садашњег Ђустендила (Кјустенџи) који се налази између градова Самокова и Татар-Пазарџика.

После пропасти Бугарске 1393. године , Константин Филозоф је прешао у Србију, којом је владао деспот Стефан Лазаревић. Константин је нашао уточиште на деспотовом двору, јер је и сам деспот Стефан био књижевник и велики заштитник књижевности. Ту је Константин развио велику књижевну делатност, био деспотов библиотекар, писао правописна упутства и руководио радом на превођењу и преписивању књига. Тада је постојала чувена школа ресавских преводника, којој је Константин био идејни вођа и реформатор.

Од њега су остала Слово о правопису и Житије деспота Стефана Лазаревића. У првом делу разлаже начела своје реформе језика и правописа. Ту, углавном, осуђује уношење елемената народног говора у старословенски језик и недоследну употребу грчких слова.

Много је важније друго његово дело, Живот деспота Стефана Лазаревића.[2] Писано 1431. године, четири године након деспотове смрти. Историјски, ово дело представља врхунац у развитку српских средњовековних биографија. Дело је пуно историјских података и даје верну слику доба Стефанове владавине. У њему нема скоро ничег хагиографског. Деспот није био проглашен за свеца од стране цркве, па је можда и та чињеница утицала да биографија добије чисто историјски карактер. После дужег увода, писац даје опис српских земаља и опширно излаже генеалогију Немањића, чије порекло изводи од цара Константина. Та генеалогија се много преписивала и послужила је као основ за стварање посебних списа, — родослова. После тога и кратких напомена о кнезу Лазару и Косову прелази се на приказивање Стефанове владавине, али се упоредо и опширно излаже и историја околних народа, поглавито Турака. Тако се опширно прича о Тамерлану и Бајазиту, о бици код Ангоре, о догађајима у Турској под Мусом и Муратом II, итд. Са историјског гледишта, ово је најбоља биографија, али је писана нејасним и неприступачним језиком, стилом тешким и тамним. Значајно је напоменути да код Константина има примера и имена из старе грчке прошлости.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "Гласник друштва србске словесности", Београд 1871. године
  2. ^ Konstantin Filozof - Žitije despota Stefana Lazarevića. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Филозоф, Константин (1989). Повест о словима - Житије деспота Стефана Лазаревића (Стара српска књижевност у 24 књиге; књига 11). Просвета/Српска књижевна задруга - Београд. стр. 154. ISBN 8607000888. Архивирано из оригинала на датум 14. 07. 2021. Приступљено 17. 02. 2022. 
  • Куев, К., Г. Петков. Събрани съчинения на Константин Костенечки. Изследване и текст. С., 1986.
  • Goldblatt, Harvey. Orthography and Orthodoxy: Constantine Kostenecki's Treatise on the Letters (Skazanie iz'yavleno o pis'menekh). Florence, 1987, ix, 428 p. (Studia historica et philologica, 16).
  • Тотоманова, Анна-Мария. За “сърбизмите” в лексиката на Константин Костенечки. — В: Медиевистика и културна антропология. Сборник в чест на 40-годишната творческа дейност на проф. Донка Петканова. Съст. А. Милтенова и А. Ангушева-Тиханова. Ред. А. Милтенова. С., 1998, 429-434.
  • Petrova, M. An Unknown Copy of the Description of Jerusalem by Constantine of Kostenec. — Byzantinoslavica, 59, 1998, № 2, 255-270.
  • Кабакчиев, Кирил. Познавал ли е Константин Костенечки историята на старозаветния превод от еврейски на елински език? — Старобългаристика, 2001, № 1, 92-101.
  • Кабакчиев, Кирил. Библейска алюзия и исторически факт (Два примера от Цамблаковото слово за Евтимий и Сказанието на Константин Костенечки). — В: Следите на свещената книга в българската литература. Гл. ред. Ив. Радев. Велико Търново, 2001, 69-74.
  • Кабакчиев, Кирил. Търновска книжовна школа. Преводи и тълкувания. Велико Търново, Фабер, 2001, 167 с.
  • Лукин, П. Е. Письмена и православие. Историко-филологическое исследование „Сказания о письменех“ Константина Философа Костенецкого. М., 2001.
  • Кабакчиев, Кирил. Кои книги според Константин Костенечки са били табу за невежите писачи от Търново, Византия и Атон. — Старобългаристика, 2002, № 3, 77-94.
  • Гагова, Н. Деспот Стефан Лазаревич, Птолемей Философ и кариерата на придворния философ Константин Костенечки. — Старобългарска литература, 35-36, 2006, 97-124.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Константин_Филозоф&oldid=25570137”