Константин I Асен Тих

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Константин I Асен Тих
NHM-BG-photoKonstantinTih1.jpg
Константин I Асен Тих
Датум рођења 13. век
Датум смрти 1277.
Место смрти Бугарска
Супружник Ирина Дука Ласкарис
Потомство Michael Asen II of Bulgaria
Претходник Мицо Асен од Бугарске
Наследник Ивајло од Бугарске

Константин I Асен Тих је био бугарски цар од 1257. до 1277. године. Владавина Константина I Асена Тиха поклопила се са периодом унутрашњих немира и непријатељским најездама.

Константин I је син племића из Скопља, са именом Тихомир, ожењеног ћерком српског великог жупана Стефана Немање[1]. Био је ожењен три пута, с тим што име прве супруге као и деце са њом нису познати.

Владавина[уреди]

На бугарски престо га је довела група бољара 1257. године након убиства цара Михаила Асена и кратке владавине севастократора Коломана. Године 1261. Мицо Асен, зет Јована Асена II, је био одлучно поражен, након чега је тражио азил код византинског цара Михајла VIII Палеолога. Да би осигурао своју позицију владара, Константин је прихватио име Асен и оженио је Ирину Никејску, ћерку Теодора II Ласкариса и Јелене Бугарске, ћерке Ивана Асена II.

Од 1259. до 1261. Константин је био у сукобу са Угарском коју је предводио Бела IV. Почетни мађарски упад 1259. довео је да Константин следеће године поврати Северин. Под вођством будућег краља Стефана V Мађари су успели да узму поново Северин а онда Видин и Лом 1261. Бугари су повратили ове градове под вођством руског кнеза Јакова Светослава, коме је уступљена видинска област, важна веза између Бугарске и Угарске.

Сукоб са Византијом[уреди]

Године 1263. Византинци су упали у Тракију, заузели Филипопољ и кренули су ка Софији, али су их потисли Угри. У очајању, Константин је склопио савез са монголском Златном хордом из јужне Русије. Удруженим снагама продрли су скоро до самог Константинопоља 1264. године. Међутим, када су се Татари повукли с пленом, Константин је био принуђен да се повуче празних руку.

После смрти његове супруге Ирине 1268, Константин је покушао да се помири са царем Михајлом VIII Палеологом, оженивши се његовом рођаком Маријом Кантакузин 1269. године. Међутим, свађе око обећаног мираза, града Несебара, нису довели до побољшања односа. Бугарска је ушла у савез са Карлом I Анжујским, који је планирао кампању против Византије са циљем обнове Латинског царства.

Михајло VIII је узвратио оженивши Еуфросину, ћерку Ногаја кана Зланих хорди, који су опљачкали Бугарску 1274. Такође је присуствовао Другом лионском конзилу на коме је покушао уједињење цркава, чиме је распламсан сукоб са Бугарском која се противила уједињењу.

У последњим годинама владавине, Константин је био делимично парализован након пада са коња. Власт је била у рукама Марије Кантакузин, која је прогласила свог сина Михајла Асена II за савладара убрзо након његовог рођења 1272. Марија је током осме деценије 13. века интензивно радила на односима са Византијом, а најпре је покушала а затим и успела да отрује Јакова Светослава 1276.

Због скупих и неуспешних ратова, поновних монголских упада и економске нестабилности, избила је побуна 1277. Вођа побуне је био Ивајло, али је био поражен и убијен.

Референце[уреди]

  1. ^ Група аутора (1991). Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића) (II знатно допуњено и проширено изд.). Београд. стр. 52. ISBN 86-7685-007-0. 

Спољашње везе[уреди]