Константин VI Цариградски
| Константин VI Цариградски | |
|---|---|
 Патријарх Константин VI Цариградски као епископ, 1906. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1859. |
| Место рођења | Сиге, код Бурсе, Османско царство, |
| Датум смрти | 28. новембар 1930. |
| Место смрти | Неа Филаделфија, Грчка, |
| Гроб | Црква Богородице Изворске у Истанбулу |
| Религија | Православље |
| Патријарх васељенски | |
| Године | 17. децембар 1924. – 22. мај 1925. |
| Претходник | Григорије VII Цариградски |
| Наследник | Василије III Цариградски |
Константин VI Цариградски (грч. Κωνσταντῖνος ΣΤʹ; 1859 — 28. новембар 1930)[1] је био васељенски патријарх Цариграда од 17. децембра 1924. до 22. маја 1925.[2]
Рођен је 1859. године у Сигеу, близу Бурсе. Након студија на Богословији на Халки, постао је епископ Родоста 1896. године, митрополит Веле и Конице 1899. године, митрополит Трапезунда 1906. године, Кизика 1913. године и коначно Деркоија 1922. године.
Након смрти патријарха Григорија VII Цариградског, 17. новембра 1924. године, Константин је служио као местозаступник. Дана 17. децембра 1924. године изабран је за васељенског патријарха и устоличен истог дана. Чак и пре његовог избора, турска влада је упозорила Константина VI да га сматрају једним од Грка који испуњавају услове за присилно пресељење у Грчку у оквиру размене становништва између Грчке и Турске, будући да се у Цариград преселио тек 1918. године. Константин VI је тврдио да је патријаршија била изричито изузета од размене. Након неуспешних дипломатских интервенција, депортован је возом у Грчку 30. јануара 1925. године.
Грчка влада под премијером Андреасом Михалакопулосом предузела је снажне дипломатске потезе у име Константина VI, али, плашећи се ескалације ситуације, саветовала му је да се повуче на Свету Гору. У почетку је отишао у Солун, где се окупило 30.000 људи да га дочека. Из Солуна је упутио безуспешне апеле Друштву народа да му се дозволи повратак у Цариград. Грчки војни кругови предвођени Теодоросом Пангалосом тражили су обнављање непријатељстава са Турском због непоштовања споразума о размени. Грчка влада је покушала да интернационализује питање, тражећи помоћ страних влада и бившег премијера, Елефтериоса Венизелоса. Венизелос је стао на страну грчке владе, али је одбио да представља земљу по овом питању у Женеви, јер се није слагао са поступком Патријаршијског синода који је инсистирао на избору Константина VI. Дана 4. фебруара 1925. године, Турска народна скупштина је ратификовала протеривање, а 11. фебруара 1925. године, Грчка је упутила апелацију Друштву народа.
Након што је Турска пристала да не прогони преостале грчке епископе у Грчку, Грчка је повукла своју жалбу Друштву народа и позвала Константина VI да поднесе оставку, уверавајући га да ће му бити загарантован животни стандард сразмеран његовој функцији. Коначно, Константин VI је поднео оставку 22. маја 1925. године.[2]
Константин VI је неко време боравио у Халкиди, као гост митрополита Халкиде. Коначно се трајно настанио у Неа Филаделфеји (предграђу Атине), у кући коју му је доделила грчка влада. Умро је 28. новембра 1930. године и сахрањен је на Првом гробљу Атине. Године 2011. његови посмртни остаци су пренети у Истанбул, а 6. марта 2011. сахрањени су близу гробница патријараха у цркви Богородице Изворне.
Напомене и референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Οἰκουμενικόν Πατριαρχεῖον”. ec-patr.org. Приступљено 1. 11. 2018.
- ^ а б Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate (на језику: енглески). Wildside Press. ISBN 9781434458766. Приступљено 1. 11. 2018.
