Контактна сочива

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пар контактних сочива поставлљених конкавном страном према горе
Светло плава контактна сочива за једнодневно ношење, у оригиналном паковању

Контактна сочива су корективна, козметичка, или терапијска сочива стављене на рожњачу ока. Модерна мека контактна сочива су изумели чешки хемичари Ото Вихтерле и Драхослав Лим, као и први гел који је коришћен као материјал за њихову израду.

Леонардо да Винчију се често приписује увођење идеја контактних сочива у својом Codex of the eye, Manual D из 1508.[1], где је описао је метод директног мењања рожњачне власт или потапањем главе у чинију воде, или ношење водом испуњене стаклене хемисфере преко ока. Ни једна од идеја није се могла практично имплементирати у Да Винчијево време[2]. Он није сматрао ад та идеја може да се користи за исправљање вида, више га је интересовало учење о механизмима смештаја ока[1].

Контактна сочива обично служе корективној сврси као и уобичајене наочаре, али неке су лагане и на први поглед невидљиве - многа комерцијална сочива су бледо плаве боје што их чини видљивијима кад се уроне у течности за чишћење и чување. Нека козметичка сочива су намерно обојена да би изменила боју ока.

Установљено је да 125 милиона људи широм света користи сочива (2%), укључујући 28 до 38 милиона у САД и 13 милиона у Јапану. Врста сочива која се прописују се доста разликују међу државама, на пример тврдих сочива је прописано више од 20% у Јапану, Холандији и Немачкој, но мање од 5% у Скандинавији.

Људи се одлучују на ношење контактних сочива због много разлога, често због њихових карактеристика попут наизгледне невидљивости, те практичности. Упоређујући их са наочарима, контактним сочивима мање сметају временске непогоде, не замагљују се, те осигуравају веће видно поље. Погодније су за спортске активности. Но, нека офталмолошка стања попут кератоконуса и анизокорије не могу бити исправљене сочивима.

Референце

  1. 1,0 1,1 Heitz, RF and Enoch, J. M. (1987) "Leonardo da Vinci: An assessment on his discourses on image formation in the eye." ''Advances in Diagnostic Visual Optics'' 19—26, Springer-Verlag.
  2. Leonard G. Schifrin and William J. Rich (1984). The Contact Lens Industry: Structure, Competition, and Public Policy. United States Office of Technology Assessment. 

Спољашње везе[уреди]