Континентално право

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Правни системи света.[1] Континентални правни систем је туркоизне боје.

Континентално право је правни систем који се је првобитно развио у континенталној Европи али се је данас раширио по целом свету — Латинска Америка, делови Африке, делови Азије и по неким другим деловима света као што су нпр.[2] Квебек и Луизијана. Карактеристичко за континентално право је да засновано па записаним правним нормама, коју су апстрактно констуисане тако да су у могућности да покрију небројане могућности даних ситуација и својом конкретизацијом правно окарактеришу стварне ситуације.[3][4] У континенталном систему судови су везани на закон и не могу расуђивати ван закона. Такође типична за континентално право је кодификација процес систематског записивања и сврставања правних норми према подручјима које оне уређују у широкообухватне законике.

Име[уреди]

Различити аутори користе различита имена за овај правни систем. Тако се може срести назив римско по својим коренима, германско, француско, романско наполеонско, словенско по подручијима где се користи али углавном као сложеница нпр. грчко-романско-германско, римско-германско или наполеонско-германско право. Други популаран назив, посебно међу ауторима из држава општег права, је цивилно право, што се пак не сме мешати са другим називом на грану приватног права, посебно у туђој литератури - грађанско право. Такође се користи израз европско-континентално право што се не сме мешати са Правом Европске уније.

Историја[уреди]

Континентално право своју може наћи већ у самом римском праву пре свега у Јустинијановом зборнику. На континентално право су утицале обичајно право германских племена које су се населила по Европи током сеобе народа и канонско право. Континентално право се је конанчно изобликовало под утицајем просветитељства и добило форму која је данас препознатљива са писањем Наполеоновог законика и Општег грађанског законика

Подгрупе[уреди]

Континентално право се може даље делити на:

Треба разумети да ова расподела сама по себи није стриктна и да постоје државе које имају примесе и једне и друге подгрупе као што су Холандија или Пољска, те их одређени аутори уврставају различито. Такође иако је правни ред одређене државе уврштен у одређену групу то не значи да не може унутар себе садржати елементе друге. На пример иако је облигационо право у Србији са Законом о облигационим односима уређено по швајцарском моделу то не спречава српско право да унутар себе саджи инситут етажне својине, правно решење из француске подгрупе.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Alphabetical Index of the 192 United Nations Member States and Corresponding Legal Systems, Website of the Faculty of Law of the University of Ottawa
  2. ^ „The World Factbook”. cia.gov. 
  3. ^ Washington Probate, "Estate Planning & Probate Glossary", Washington (State) Probate, s.v. "common law", [htm], 8 Dec. 2008, retrieved on 7 November 2009.
  4. ^ Charles Arnold-Baker, The Companion to British History, s.v. "English Law" (London: Loncross Denholm Press, 2008), 484.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]