Континуирана медицинска едукација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Континуирана медицинска едукација (КМЕ) је право и обавеза сваког здравственог радника да се непрекидно стручно усавршава и један од услова за обнову лиценце. Потреба за КМЕ је настала као последица сталних новина у медицини као науци, као и увођења нових технологија у терапији, дијагностици и здравственој нези. Она је неопходна (обавезна) за све здравствене раднике, јер обезбеђује праћење и реформу образовног и здравственог система према препорукама СЗО.[1]

Појам КМЕ[уреди]

Један од услова за продужење важности лиценце ЛКС, је да сваки лекар кроз КМЕ сакупи одређен број поена (бодова)

Континуирана медицинска едукација (КМЕ) као појам у Србији је прихваћен из енглеског језика као дословни превод оригинала (енгл. Continuing Medical Education (CME)). Као и у многим другим случајевима неселективног усвајања страних речи и израза, овај појам је опште прихваћен у стручним (медицинским) круговима у Србији. Томе је свакако допринело и оснивање, под тим називом, центара за континуирану медицинску едукацију при медицинским факултетима и здравственим центрима широм Србији.

Дефиниције[уреди]

Ошта дефиниција КМЕ

КМЕ је скуп образовних активности које служе да се одржи, развије или повећа знање, вештине и професионална достигнућа и односи које лекар и остало здравствено особље користи да пружи услуге пацијентима, јавности или професији. КМЕ представља скуп знања и вештина опште признатих и прихваћених од стране стручне јавности у оквиру основних медицинских наука, клиничке медицине и пружања здравствене неге.

Дефиниција КМЕ према Закону о здравственој заштити Републике Србије (члан 187.)

Континуирана медицинска едукација подразумева: учешће (здравствених радника) на стручним и научним скуповима и учешће на семинарима, курсевима и другим програмима континуиране едукације.

Значај КМЕ[уреди]

За разлику од система стручног усавршавања, који се практично завршавао стручном специјализацијом и/или ужом специјализацијом, континуирана медицинска едукација (КМЕ) је уведена у многим земљама света, а од 2008. и у Србији као обавеза и потреба за све медицинске раднике.[2]

Кроз систем КМЕ обезбеђује се да најновија знања и најсавременије технике лечења буду пренесене кроз допунски и стални облик интерног (усавршавања унутар матичне установе) или екстерног (усавршавања у другим установама или на стручним скуповима итд.) лекарима и медицинским техничарима, и има за циљ да подигне ниво стручног знања и унапреди квалитет здравственог збрињавања у свим облицима здравствене заштите и свакодневној пракси.

Најраспрострањенији начин преношења знања је преко различитих семинара, стручних скупова и курсева, чији полазници, у зависности од нивоа и обима презентираних знања као и постојања провере стечених знања, добијају одређени број поена (бодова) који се евидентирају и сабирају са претходно стеченим. Сваки здравствени радник има обавезу да у одређеном временском периоду сакупи одговарајући број поена (бодова) како би могао да обнови лиценцу и настави са обављањем своје праксе.

Лиценцирање, односно издавање, обнављање и одузимање одобрења за самостални рад је у Закону о коморама здравствених радника у многим земаљама дефинисао КМЕ (између осталог) и као једну од обавеза свих здравстених радника за обнављање лиценце.

Могуће злоупотребе у КМЕ[уреди]

Бројни аналитичари из ове области, сматрају да медицинска струка у процесу медицинске едукације мора бити ослобођена комерцијалне подршке бројних фармацеутских кућа и произвођача медицинске опрем. Наиме фармацеутски произвођачи давањем високих награда лекарима-предавачима усмеравају организаторе КМЕ да ангажују, консултанте или предаваче, по њиховом избору, што иде на уштрб образовања.[3]

Упркос захтевима многих лекарских комора у свету да се програмски садржаји КМЕ морају ослободити комерцијалних интереса, бројни организатори КМЕ и даље намећу одређене теме како би привукли комерцијалне спонзоре, који би доделили средства за програме наставе која подржава њихову маркетиншку стратегију. Тако КМЕ, ослањена на финансирање индустрије превише настоји да промовише уски круг производа и њиме занемарује ширу област образовања и алтернативне стратегије као што су комуникација и превенција.[4]

Извори[уреди]

  1. Slađana Jovanović, Miloš Protić, Ljiljana Jovanović, Marija Bogdanović-Živkov Kontinuirana medicinska edukacija kod nas i u svetu, 2006. ISBN 0350-2899. стр. 31-36, 31.
  2. Považan Đ.: Centar za kontinuiranu edukaciju u zdravstvu; Glas lekara 2005, April br. 9
  3. Morris L, Taitsman JK (December 2009). The agenda for continuing medical education—limiting industry's influence. N. Engl. J. Med. 361 (25): 2478–82. doi:10.1056/NEJMsb0905411. PMID 20018969.
  4. Institute of Medicine, Conflict of interest in medical research, education, and practice. Washington, D.C., National Academies Press, 2009.

Литература[уреди]

  • American Medical Association (AMA) definicija CME: Web strana Američkog medicinskog udruženja
  • Josseran L, Chaperon J.: History of continuing medical education in the United States; Presse Medical 2001; Mar 17 30 (10): 493-7
  • Vandendael K, Van Hemelryck F Continuing medical education and its accreditation—an overview of the situation in the European Union and in the United States; European Journal of Cancer 2003; November Volume 39 Issue 17: Pages 2430-2438
  • Ninova Stankova Katerina, Licenciranjeto i ministerstvoto za zdravstvo, Lekarska komora na Makedonija i Fondacija otvoreno opštestvo; Skopje, 2004
  • Continuing Medical Education for the Medical Specialist in the European Union, Update on Structure of National CME Presented by Members of UEMS European Advisory Committee on CME, November 2001

Спољашње везе[уреди]