Концевич систем

Концевичев систем (такође позната као Корејско-руска практична транскрипција Л. Р. Концевич и РПТ) је скуп правила за практичну транскрипцију речи корејског језика ћирилицом, коју је развио руски оријенталиста Лев Концевич на основу раније транскрипције Холодовича. Званична је у Русији, Украјини и Белорусији.

Правила

Још од владавине вана Сеђона, једно од главних писме у Кореји је ханг'иљ. Сада је она званични и општеприхваћени систем писма у Јужној Кореји и ДНРК. Совjетски лингвисти су развили правила за преношење ханг'иље помоћу ћириличног писма. Лев Концевич је систематизовао ова правила. За разлику од неких система транскрипције корејска писма, главни нагласак у овом систему није на томе како је одређено писмо написано, већ на томе како се чује (фонетска транскрипција). Сваки знак у писме (на пример, 한) је слог који се састоји од неколико његова слова.

Сугласници				Самогласници				Застарела слова
Ханг'иљ	Руска транскрипција	Латинска транскрипција(нова)	Сербска транскрипциjа	Ханг'иљ	Руска транскрипциjа	Латинска транскрипција(нова)	Сербска транскрипција	Ханг'иљ	Руска транскрипција
ㄱ	К- / -г- / -к	g / k	К- / -г- / -к	ㅏ	А	a	А	ᄝ	МВ
ㄴ	Н	n	Н	ㅑ	Я	ya	ЈА	ᄫ	В
ㄷ	Т- / -д- / -т	d / t	Т / -д- / -т	ㅓ	О	eo	О	ᅗ	ПФ
ㄹ	Л- / -Р- / -ль	r / l	Л- / -Р- / -љ	ㅕ	Ё	yeo	ЈО	ᄬ	ВВ
ㅁ	М	m	М	ㅗ	О	o	О	ᄛ	Л
ㅂ	П- / -б- / -п	b / p	П- / -б / -п	ㅛ	Ё	yo	ЈО	ᅀ	Ж
ㅅ	С / -т	s	С / -т	ㅜ	У	u	У	ᅙ	'
ㅇ	-Н (-нъ-)	ng	-Н (-нн-, писати са цртицом)	ㅠ	Ю	yu	ЈУ	ᄔ	НН
ㅈ	Ч / -дж- / -т	j	Ћ / -ђ- / -т	ㅡ	Ы	eu	'И	ᅘ	ХХ
ㅊ	ЧХ / -т	ch	ЋХ / -т	ㅣ	И	i	И	ᄞ	ПК
ㅋ	КХ / -к	k	КХ / -к	ㅐ	Э	ae	'Е	ᄠ	ПТ
ㅌ	ТХ / -т	t	ТХ / -т	ㅒ	ЙЯ	yae	JА	ᄡ	ПС
ㅍ	ПХ / -п	p	ПХ / -п	ㅔ	Е / е	e	Е	ᄢ	ПСК
ㅎ	Х	h	Х	ㅖ	ЙЕ / -е	ye	ЈЕ	ᄣ	ПСТ
ㄲ	КК	kk	КК	ㅚ	ВЕ	oe	ВЕ	ᄧ	ПЧ
ㄸ	ТТ	tt	ТТ	ㅟ	ВИ	wi	ВИ	ᄩ	ПТ
ㅃ	ПП	pp	ПП	ㅝ	ВО	wo	ВО	ᄭ	СК
ㅆ	СС / -т	ss	СС / -т	ㅙ	ВЭ	wae	В'Е	ᄶ	СЧ
ㅉ	ЧЧ	jj	ЋЋ	ㅞ	ВЕ	we	ВЕ	ᄮ	СН
-	–	–	–	ㅢ	ЫЙ / -и	ui	'ИЈ / -и	ᄯ	СТ
-	–	–	–	ㅘ	ВА	wa	ВА	ᄲ	СБ

Важно:

1. Слово ㅇ на почетку слога не треба читати.
2. Главни начин транскрипције писма означен је ВЕЛИКИ СЛОВА.
3. Унос између две цртице — транскрипција слова у средини речи између самогласника или после сонанти (М, Н, НН- Љ и Р).
4. Унос после цртице — транскрипција слова на крају речи или слога.

Изговор:

• Самогласници Е и И после ' читају се као чврсти.
• Комбинација слова ПХ (слог ㅍ) не треба читати као "ф".

Транскрипција слова на споју два слога

Карактеристике транскрипције слова која стоје на границама слогова сумиране су у следећој табели (звездица * означава правопис испред и и јотованих самогласника):

Крај првог слога	Поћетак другог слога
	ㄱ К	ㄴ Н	ㄷ Т	ㄹ Р	ㅁ М	ㅂ П	ㅅ С	ㅈ Ћ	ㅊ ЋХ	ㅋ КХ	ㅌ ТХ	ㅍ ПХ	ㅎ Х	ㄲ КК	ㄸ ТТ	ㅃ ПП	ㅆ СС	ㅉ ЋЋ	гласный
ㄱ К	кк	н[н-]н	кт	н[н-]н	н[н-]м	кп	кс	кћ	кћх	ккх	кх	кпх	кх	кк	ктт	кпп	ксс	кћћ	г
ㄲ КК	кк	н[н-]н	кт	н[н-]н	н[н-]м	кп	кс	кћ	кћх	ккх	кх	кпх	кх	кк	ктт	кпп	ксс	кћћ	г
ㄳ К	кк	н[н-]н	кт	н[н-]н	н[н-]м	кп	кс	кћ	кћх	ккх	кх	кпх	кх	кк	ктт	кпп	ксс	кћћ	г
ㄴ Н	нг/нк (нкк)	нн/лл	нд/нт (нтт)	лл/нн	нм	нб/нп (нпп)	нс/нсс	нђ/нћ (нћћ)	нћх	нкх	нтх	нпх	нх	нкк	нтт	нпп	нсс	нћћ	н
ㄵ Н	нк	нн	нт	лл	нм	нп	нсс	нћ	нћх	нкх	нтх	нпх	нћх	нкк	нтт	нпп	нсс	нћћ	нђ
ㄶ Н	нкх	нн	нтх	лл	нм	нпх	нсс	нћх	нћх	нкх	нтх	нпх	нх	нкк	нтт	нпп	нсс	нћћ	н
ㄷ Т	тк	нн	тт	нн	нм	тп	сс	тћ	тћх	ткх	ттх	тпх	ћх	ткк	тт	тпп	сс	ћћ	д/ђ*
ㄹ Љ	љг/љк	лл	љт	лл	љм	љб/љп	љс/љсс	љћ	љћх	љкх	љтх	љпх	рх	љкк	љтт	љпп	љсс	љћћ	р
ㄺ К	г/љк	н[н-]	кт	н[н-]н	н[н-]м	кп	кс	кћ	кћх	ккх	кх	кпх	кх	кк	ктт	кпп	ксс	кћћ	љг
ㄻ М	мг/мк	мн	мд/мт	мн	мм	мб/мп	мс/мсс	мђ/мћ	мћх	мкх	мтх	мпх	мх	мкк	мтт	мпп	мсс	мћћ	љм
ㄼ Љ	љг/пк	лл/мн	љт/пт	лл/мн	љм/пм	љб/пп	љсс/псс	љћ/пћ	љћх/пћх	мкх/пкх	љтх/птх	љпх/ппх	рх/пх	љкк/пкк	љтт/птт	љпп/пп	љсс	љћћ/пћћ	љб
ㄽ Љ	љк	лл	љт	лл	љм	љп	љсс	љћ	љћх	љкх	љтх	љпх	рх	љкк	љтт	љпп	љсс	љћћ	љс
ㄾ Љ	љк	лл	љт	лл	љм	љп	љсс	љћ	љћх	љкх	љтх	љпх	рх	љкк	љтт	љпп	љсс	љћћ	љтх/љћх*
ㄿ П	пк	мн	пт	мн	мм	пп	пс	пћ	пћх	пкх	птх	ппх	пх	пкк	птт	пп	псс	пћћ	љпх
ㅀ Љ	љкх	лл	љтх	лл	љм	љпх	љсс	љћх	љћх	љкх	љтх	љпх	рх	љкк	љтт	љпп	љсс	љћћ	р
ㅁ М	мг/мк	мн	мд/мт	мн	мм	мб/мп	мс/мсс	мђ/мћ	мћх	мкх	мтх	мпх	мх	мкк	мтт	мпп	мсс	мћћ	м
ㅂ П	пк	мн	пт	мн	пм	пп	пс	пћ	пћх	пкх	птх	ппх	пх	пкк	птт	пп	псс	пћћ	б
ㅄ П	пк	мн	пт	мн	пм	пп	пс	пћ	пћх	пкх	птх	ппх	пх	пкк	птт	пп	псс	пћћ	пс
ㅅ Т	тк	нн	тт	нн	нм	тп	сс	тћ	тћх	ткх	ттх	тпх	тх	ткк	тт	тпп	сс	ћћ	с
ㅆ Т	тк	нн	тт	нн	нм	тп	сс	тћ	тћх	ткх	ттх	тпх	тх	ткк	тт	тпп	сс	ћћ	сс
ㅇ Н[Н-]	н[н-]г/ н[н-]к[к]	н[н-]н/лл	н[н-]д/ н[н-]т[т]	лл/н[н-]н	н[н-]м	н[н-]б/ н[н-]п[п]	н[н-]с[с]	н[н-]ђ/ н[н-]ћ[ћ]	н[н-]ћх	н[н-]кх	н[н-]тх	н[н-]пх	н[н-]х	н[н-]кк	н[н-]тт	н[н-]пп	н[н-]сс	н[н-]ћћ	н[н-]
ㅈ Т	тк	нн	тт	нн	нм	тп	сс	ћћ	ћћх	ткх	ттх	тпх	тх	ткк	тт	тпп	сс	ћћ	ђ
ㅊ Т	тк	нн	тт	нн	нм	тп	сс	ћћ	ћћх	ткх	ттх	тпх	тх	ткк	тт	тпп	сс	ћћ	ћх
ㅋ К	кк	н[н-]н	кт	н[н-]н	н[н-]м	кп	кс	кћ	кћх	ккх	кх	кпх	кх	кк	ктт	кпп	ксс	кћћ	кх
ㅌ Т	тк	нн	тт	нн	нм	тп	сс	тћ	тћх	ткх	ттх	тпх	тх	ткк	тт	тпп	сс	ћћ	тх/ћх*
ㅍ П	пк	мн	пт	мн	пм	пп	пс	пћ	пћх	пкх	птх	ппх	пх	пкк	птт	пп	псс	пћћ	пх
ㅎ Т	тк	нн	тт	нн	нм	тп	сс	тћ	тћх	ткх	ттх	тпх	тх	ткк	тт	тпп	сс	ћћ	—
гласный	г	н	д	р	м	б	с	ђ	ћх	кх	тх	пх	х	кк	тт	пп	сс	ћћ	—

Деклинација речи

Деклинација корејских термина и имена подлеже следећим правилима:

• Ако се израз завршава на самогласник, он се не флектира (у Хјонд'е, од госпође Ко).
• Ако је израз мушког рода и завршава се на сугласник, он се флектира (код јанбану, од господина Кима).
• Ако је израз женског рода и завршава се на сугласник, он се не флектира (од кисен, од госпође Ким).

Ако се лично име особе користи у потпуности (са презименом), онда се нагиње само сопствено име, а презиме није склоно (од Ли Мјонбака, од Ким Иљсона).

Топонимски термини, називи новца и мерне јединице нагињу се само ако се завршавају на сугласник (у Сеулу). Иначе, слични термини се не флектују (у Кјонђу).

Најпродуктивнији деривациони суфикси су -ски и -ист, и без додавања епентетичких сугласника или самогласника; на пример, од Силла — силласки (а не силлански или силлајски), од П'екће — п'екћески (а не п'екћејски), од Кјонђу — кјонђуски (а не кјонђујски или кјонђунски), од сирхака — сирхакист.