Концентрација
У хемији, концентрација представља најподеснију величину за квантитативно одређивање раствора. Поред концентрације, користе се између осталих и величине попут молалитета, масеног удела, молског процента итд.[1][2] Израз концентрација може се применити у било којој врсти хемијске смеше, но најчешће се примењује на растворене материје у растворима.
Квалитативан опис[уреди | уреди извор]
Често у неформалном, нетехничком језику, концентрација се описује на квалитативан начин, употребом придева као што су „разблажен” за растворе релативно ниске концентрације и „концентрован” за растворе релативно високе концентрације. Да би се концентровао раствор, мора се додати више растворка (на пример, алкохола) или смањити количина растварача (на пример, воде). Супротно томе, да би се раствор разблажио, мора се додати више растварача или смањити количину растворка. Осим ако се две материје потпуно не мешају, постоји концентрација изнад које се даље неће растворити растворак у растварачу. За ту тачку се каже да је раствор засићен. Ако се дода додатни растворак засићеном раствору, он се неће растворити, осим у одређеним околностима, када се може јавити презасићеност. Уместо тога, доћи ће до одвајања фаза, што ће довести до коегзистирања фаза, било у потпуности одвојених или мешаних као суспензија. Тачка засићења зависи од многих променљивих, као што су температура околине и прецизна хемијска природа растварача и растворка.
Концентрације се често називају нивоима, који одражавају менталну шему нивоа на вертикалној оси графикона, који могу бити високи или ниски (на пример, „високи нивои билирубина у серуму” су концентрације билирубина у крвном серуму већи од нормалних).
Квантитативна нотација[уреди | уреди извор]
Постоје четири количине које описују концентрацију:
Масена концентрација[уреди | уреди извор]
Масена концентрација представља масу компоненте раствора () по јединици запремине (). Јединица јој је (g/dm³)
Моларитет[уреди | уреди извор]
Моларитет или запреминска (моларна) концентрација представља број молова компоненте растворка по јединици запремине . Јединица је (mol/dm³ = M)
Бројевна концентрација[уреди | уреди извор]
Бројевна концентрација је дефинисана као број ентитета конституента у смеши подељен запремином смеше :
СИ јединица је 1/m3.
Запреминска концентрација[уреди | уреди извор]
Запреминска концентрација (коју не треба поистовећивати са запреминским уделом[3]) представља однос између запремине растворка и запремине смеше . Relativna је величина, па као таква може да се изрази у процентима, промилима, деловима по милиону, итд...
Сродне количине[уреди | уреди извор]
Неколико других количина може се користити за описивање састава смеше. Треба имати на уму да се оне не би требале називати концентрацијама.[1]
Нормалитет[уреди | уреди извор]
Нормалитет представља број молских еквивалената неке компоненте по јединици запремине. Јединица му је (Eq/dm³). Вредност ове величине зависи од избора молског еквивалента, тј. колико молова ће бити у једном молском еквиваленту. Тако нормалитет од нпр. раствора чији је моларитет 1 mol/dm³ бирањем молског еквивалента од 2 mol/Eq постаје 0.5 Eq/dm³.
Молалитет[уреди | уреди извор]
Молалитет представља величину сличну моларној концентрацији или моларитету. То је број молова растворене супстанце по јединици масе растварача. Јединица му је (mol/kg).
Моларни удео[уреди | уреди извор]
Моларни удео је дефинисан као количина конституента (у моловима) подељена укупном количином свих конституената у смеши :
СИ јединица је mol/mol. Међутим, застарела делови-по нотација често се користи за описивање малих моларних фракција.
Моларни однос[уреди | уреди извор]
Моларни однос је дефинисан као количина конституента подељена укупном количином свих других конституената у смеши:
Ако је знатно мање од , моларни однос је скоро идентичан са моларним уделом.
СИ јединица је mol/mol. Међутим, застарела делови-по нотација често се користи за описивање малих моларних односа.
Масени удео[уреди | уреди извор]
Масени удео је фракција једне супстанце са масом у маси укупне смеше , дефинисана као:
СИ јединица је kg/kg. Међутим, застарела делови-по нотација често се користи за описивање малих масених удела.
Масени однос[уреди | уреди извор]
Масени однос је дефинисан као маса конституента подељена тоталном масом свих других конституената смеше:
Ако је знатно мање од , масени однос је скоро идентичан са масеним уделом.
СИ јединица је kg/kg. Међутим, застарела делови-по нотација често се користи за описивање малих масених односа.
Табела концентрација и повезаних количина[уреди | уреди извор]
Врста концентрације | Симбол | Дефиниција | Јединица у СИ систему | друга/е јединица/е |
---|---|---|---|---|
масена концентрација | kg/m3 | g/100mL (=g/dL) | ||
моларна концентрација | mol/m3 | M (=mol/L) | ||
бројчана концентрација | 1/m3 | 1/cm3 | ||
запреминска концентрација | m3/m3 | |||
Повезане количине | Симбол | Дефиниција | Јединица у СИ систему | друга/е јединица/е |
нормалност | mol/m3 | N (=mol/L) | ||
молалност | mol/kg | |||
моларни удео | mol/mol | ppm, ppb, ppt | ||
моларни однос | mol/mol | ppm, ppb, ppt | ||
масени удео | kg/kg | ppm, ppb, ppt | ||
масени однос | kg/kg | ppm, ppb, ppt |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. "concentration". Kompendijum Hemijske Terminologije Internet edition.
- ^ Holler, F. James; Skoog, Douglas A.; West, Donald M. (1996). Fundamentals of analytical chemistry. Philadelphia: Saunders College Pub. ISBN 978-0-03-005938-4.
- ^ Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. "volume fraction". Kompendijum Hemijske Terminologije Internet edition.
Литература[уреди | уреди извор]
- Holler, F. James; Skoog, Douglas A.; West, Donald M. (1996). Fundamentals of analytical chemistry. Philadelphia: Saunders College Pub. ISBN 978-0-03-005938-4.