Копнена војска ЈНА
Копнена војска ЈНА | |
---|---|
Амблем КоВ | |
Постојање | 1941. - 1992. |
Земља | СФР Југославија |
Врста | Армија (Копнена Војска) |
Јачина | 600.000 активног састава 2.000.000 резервног састава |
Копнена војска (скраћено КоВ ЈНА) је по бројности била највећи вид Југословенске народне армије. Имала је око 140.000 активних војника (укључујући 90.000 регрута), а могла је у ратним околностима да мобилизује преко милион резервиста. Резервне снаге су биле организоване по републичким линијама у снаге Територијалне одбране и у ратним приликама биле би потчињене Врховној команди ЈНА као интегрални део одбрамбеног система. Територијалну одбрану чинили су бивши регрути који су повремено позивани на војне вежбе.
Историја[уреди | уреди извор]
Копнена војска ЈНА своје корене вуче из југословенских партизанских јединица Другог светског рата. Као део антифашистичке борбе у народноослободилачком рату Југославије, народно-ослободилачке војске Југославије (НОВЈ), формирана је 22. децембра 1941 у граду Рудо у Босни и Херцеговини. После ослобођења земље од окупације Сила осовине, тог датума се званично обележавао дан Војске у СФР Југославији. У марту 1945, НОВЈ је преименована у Војску Југославије (Југословенска Армија) а после 10 година 22. децембра 1951, добио придев народна.
У септембру 1968 територијална одбрана је формирана за подршку ЈНА и 21. фебруара 1974 јединица која је била подређена покрајинима или републикама. Тако да су ЈНА и ТО постали једнаки делови југословенских оружаних снага.
ИАВ 1974. по југословенском Уставу Копнена војска је била подељена у шест војних области у пет република:
- Прва армија (Београд) - северна Србијa
- Друга армија (Ниш) - јужна Србија
- Трећа армија (Скопље) - Македонија
- Пета армија (Загреб) - Хрватска
- Седма армија (Сарајево) - Босна и Херцеговина
- Девета армија (Љубљана) - Словенија
- Укључен Други корпус (Титоград)
- Приморска поморска војна област (Сплит) - раније Четврта армија
Напетости унутар ЈНА и ТО постало је очигледно и одразило се на политичку ситуацију у Југославији која се постепено погоршавала после 1980. Савезна влада је била забринута да ће Југословенске републике искористити ТО што би олакшало њихово отцепљење од Југославије и због тога су разоружали Косовски ТО са 130.000 чланова. 1988 ЈНА апсорбује читав ТО у састав ЈНА а генерал Благоје Аџић постане ЈНА шеф оружаних снага Генералштаба.
Наоружање и војна опрема[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Laki tenk M3 Stjuart”. Stef124.tripod.com. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2004. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „Tenk T-34 u jugoslovenskoj upotrebi 1945–1997”. Oklop.net23.net. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „Tenk T-34/85”. Stef124.tripod.com. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2004. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „Tenk Serman M-4”. Stef124.tripod.com. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2004. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „Sa osloncem na zapadnu vojnu pomoc 1950-1957”. Oklop.net23.net. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „Paton II M-47”. Oklop.net23.net. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „Novi pocetak, stari saveznik (1961-1979)”. Oklop.net23.net. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „Tenk T-55”. Stef124.tripod.com. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2004. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „Samohodni top M7 Prist”. Members.multimania.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 08. 03. 2013. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ „Samohodno orudje SU-152”. Oklop.net23.net. Приступљено 5. 4. 2013.