Копнена војска ЈНА

С Википедије, слободне енциклопедије
Копнена војска ЈНА
KoV JNA.JPG
Амблем КоВ
Постојање19411992.
ЗемљаСФР Југославија
ВрстаАрмија (Копнена Војска)
Јачина600.000 активног састава
2.000.000 резервног састава

Копнена војска (скраћено КоВ ЈНА) је по бројности била највећи вид Југословенске народне армије. Имала је око 140.000 активних војника (укључујући 90.000 регрута), а могла је у ратним околностима да мобилише преко милион резервиста. Резервне снаге су биле организоване по републичким линијама у снаге Територијалне одбране и у ратним приликама биле би потчињене Врховној команди ЈНА као интегрални део одбрамбеног система. Територијалну одбрану чинили су бивши регрути који су повремено позивани на војне вежбе.

Историја[уреди | уреди извор]

Копнена војска ЈНА своје корене вуче из југословенских партизанских јединица Другог светског рата. Као део антифашистичке борбе у народноослободилачком рату Југославије, народно-ослободилачке војске Југославије (НОВЈ), формирана је 22. децембра 1941 у граду Рудо у Босни и Херцеговини. После ослобођења земље од окупације Сила осовине, тог датума се званично обележавао дан Војске у СФР Југославији. У марту 1945, НОВЈ је преименована у Војску Југославије (Југословенска Армија) а после 10 година 22. децембра 1951, добио придев народна.

У септембру 1968 територијална одбрана је формирана за подршку ЈНА и 21. фебруара 1974 јединица која је била подређена покрајинима или републикама. Тако да су ЈНА и ТО постали једнаки делови југословенских оружаних снага.

Напетости унутар ЈНА и ТО постало је очигледно и одразило се на политичку ситуацију у Југославији која се постепено погоршавала после 1980. Савезна влада је била забринута да ће Југословенске републике искористити ТО што би олакшало њихово отцепљење од Југославије и због тога су разоружали Косовски ТО са 130.000 чланова. 1988 ЈНА апсорбује читав ТО у састав ЈНА а генерал Благоје Аџић постане ЈНА шеф оружаних снага Генералштаба.

Организација[уреди | уреди извор]

Од 1968 г. до 1988. године, Копнена војска је била организована у шест армија и један самостални корпус са седиштем у Црној Гори[1]:

  • 1. армија (Београд)
  • 2. армија (Ниш)
  • 3. армија (Скопље)
  • 5. армија (Загреб)
  • 7. армија (Сарајево)
  • 9. армија (Љубљана)
  • 2. корпус (Титоград)

План "Једниство"[уреди | уреди извор]

На основу плана "Једниство", 25. децембра 1988. године Копнена војска је реорганизована у три војне области[1]:

  • 1. војна област (Београд)
    • настала обједињавањем 1. и 7. армије, надлежна за територију Србије без југоистока и Косова, БиХ без Бихаћа и Славоније.
      • Команда одбране града Београда
      • 4. корпус (Сарајево)
      • 5. корпус (Бања Лука)
      • 12. корпус (Нови Сад)
      • 17. корпус (Тузла)
      • 24. корпус (Крагујевац)
      • 37. корпус (Титово Ужице)
      • 1. пролетерска гардијска механизована дивизија
      • 4. моторизована дивизија
      • 22. пешадијска дивизија
  • 3. војна област (Скопље)
    • настала обједињавањем 2. и 3. армије, надлежна за територију Македоније, југоистока Србије, Косова и Црне Горе
      • 2. корпус (Титоград)
      • 21. корпус (Ниш)
      • 41. корпус (Битола)
      • 42. корпус (Куманово)
      • 52. корпус (Приштина)
      • 37. моторизована дивизија
  • 5. војна област (Загреб)
    • настала обједињавањем 5. и 9. армије, надлежна за територију Словеније, Хрватске без Славоније и приморја и подручја око Бихаћа
      • Команда одбране града Загреба
      • 13. корпус (Ријека)
      • 14. корпус (Љубљана)
      • 31. корпус (Марибор)
      • 32. корпус (Вараждин)
      • 6. пролетерска пешадијска дивизија

Наоружање и војна опрема[уреди | уреди извор]

М4 Шерман је у програму помоћи тадашњој СФРЈ пристигао у великим количинама почевши од 1951.
Т-34 био је најдуже коришћени тенк ЈНА. Са војне вежбе 1969. године.
ЈНА је у инвентару имала већи број ловаца тенкова M36 Џексон
У тренутку испоруке ЈНА је добила најмодернији западни тенк М47 Патон, 1951. године.
M18 Хелкет, један од најбржих ловаца тенкова остао је у ЈНА до краја постојања армије.
М-84 представљао је најмодернији и једини масовно произвођен тенк у СФР Југославији.
Тенкови
Возило Земља порекла Године експлоатације Тип Бројно стање
М3 Стјуарт  САД 1944. - 1956. лаки тенк 25+[2]
ПТ-76  СССР 1968. - 1992. лаки тенк 63
Т-34/85  СССР 1945. - 1992.[3] средњи тенк ~1018 [4]
Т-34/76  СССР 1945. - 1950.(?) средњи тенк ~5
М4 Шерман  САД 1951. - 1973. средњи тенк 630[5]
М47 Патон  САД 1951. - 1988. средњи тенк 319[6][7]
Т-54  СССР 1961. - 1992. основни борбени тенк 140 [8]
Т-55  СССР 1964. - 1992. основни борбени тенк ~1600 [9]
Т-72  СССР 1979. - 1992. основни борбени тенк 75
М-84  СФРЈ 1983. - 1992. основни борбени тенк ~430
Самоходна возила
Возило Земља порекла Године експлоатације Тип Бројно стање
M7 Прист  САД 1945. - 1992. самоходна артиљерија 70+ [10]
M8 Скот  САД 1945. - ? самоходна артиљерија 7
ИСУ-152  СССР 1945. - ? самоходна артиљерија 1 [11]
2С1 Гвоздика  СССР 1984. - 1992. самоходна артиљерија ~100
СУ-76  СССР 1945. - 1956. ловац тенкова 87
M18 Хелкет  САД 1953. - 1992. ловац тенкова 250
M36 Џексон  САД 1953. - 1992. ловац тенкова 399
СУ-100  СССР 1961. - 1992. ловац тенкова 40
Самоходна ПВО возила
Возило Земља порекла Године експлоатације Тип Бројно стање
M15 МГМК  САД 1951. - ? самоходна артиљерија 15
М53/59 Прага  Чехословачка 1969. - 1992. самоходна артиљерија 789
ЗСУ-57-2  СССР 1961. - 1992. самоходна артиљерија 125
БОВ-3  СФРЈ 1983 - 1992. самоходна артиљерија 150+

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Marijan, Davor. „"Jedinstvo" - poslednji ustroj JNA”. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2022. Приступљено 4. 5. 2022. 
  2. ^ „Laki tenk M3 Stjuart”. Stef124.tripod.com. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2004. Приступљено 5. 4. 2013. 
  3. ^ „Tenk T-34 u jugoslovenskoj upotrebi 1945–1997”. Oklop.net23.net. Приступљено 5. 4. 2013. 
  4. ^ „Tenk T-34/85”. Stef124.tripod.com. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2004. Приступљено 5. 4. 2013. 
  5. ^ „Tenk Serman M-4”. Stef124.tripod.com. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2004. Приступљено 5. 4. 2013. 
  6. ^ „Sa osloncem na zapadnu vojnu pomoc 1950-1957”. Oklop.net23.net. Архивирано из оригинала на датум 18. 01. 2013. Приступљено 5. 4. 2013. 
  7. ^ „Paton II M-47”. Oklop.net23.net. Приступљено 5. 4. 2013. 
  8. ^ „Novi pocetak, stari saveznik (1961-1979)”. Oklop.net23.net. Приступљено 5. 4. 2013. 
  9. ^ „Tenk T-55”. Stef124.tripod.com. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2004. Приступљено 5. 4. 2013. 
  10. ^ „Samohodni top M7 Prist”. Members.multimania.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 08. 03. 2013. Приступљено 5. 4. 2013. 
  11. ^ „Samohodno orudje SU-152”. Oklop.net23.net. Приступљено 5. 4. 2013.