Коприва

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Коприва
Brennnessel 1.JPG
Urtica dioica subsp. dioica
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
U. dioica
Биномијално име
Urtica dioica

Коприва[1] или велика коприва, жара, пасја купина, коприва обична (лат. Urtica dioica), је вишегодишња, зељаста, једнодома или дводома биљка из фамилије коприве (Urticaceae).

Опис[уреди]

Корен је жиличаст. Стабло је усправно, четвртасто, дужине око 1.5 м. Листови су издужено јајасти, тестерасто назубљени и храпави. Смештени су на дршкама. Биљка је прекривена маљама и дводома. [2] Цвет је двополан, зелено-жуте боје, малих димензија, груписан у висеће цвасти. [2] Цвета од јула до септембра. Семе је врло ситно али бројно, и има велики потенцијал клијања и преживљавања неповољних услова. [2]

Расејавање и размножавање[уреди]

Расејава се ветром, док се размножава вегетативно или семеном.

Ареал распрострањења[уреди]

Присутна је на свим континентима. Среће се у шумама, ивицам шума, на ливадама, пашњацима, поред путева.

Употреба и лековитост[уреди]

Млади изданци и листови су богати минералима, гвожђем, калцијумом, фосфором, витамином Ц и пигментима, па се користе у исхрани као салата или као додатак различитим јелима. Чај од листова или цветова коприве се користи као диуетик или код реуматских тегоба. [2] Корен се може употребити код проблема са упалом простате или као додатак шампону за јачање косе. [2]

Тинктура од устајале коприве се често користи као инсектицид у вртовима и баштама. [2]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 „Kopriva (Urtica dioica)”. Plantea (на језику: хрватски). 2014-10-18. Приступљено 2019-09-04. 

Спољашње везе[уреди]