Коприва
| Коприва | |
|---|---|
| |
| Urtica dioica subsp. dioica | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | U. dioica
|
| Биномно име | |
| Urtica dioica | |
Коприва[1] или велика коприва, жара, пасја купина, коприва обична (лат. Urtica dioica), је вишегодишња, зељаста, једнодома или дводома биљка из породице коприве (Urticaceae).
Опис
[уреди | уреди извор]Корен је жиличаст. Стабло је усправно, четвртасто, дужине око 1,5 м. Листови су издужено јајасти, тестерасто назубљени и храпави. Смештени су на дршкама. Биљка је прекривена маљама и дводома.[2] Цвет је двополан, зелено-жуте боје, малих димензија, груписан у висеће цвасти.[2] Цвета од јула до септембра. Семе је врло ситно али бројно, и има велики потенцијал клијања и преживљавања неповољних услова.[2]
Расејавање и размножавање
[уреди | уреди извор]Расејава се ветром, док се размножава вегетативно или семеном.
Ареал распрострањења
[уреди | уреди извор]Присутна је на свим континентима. Среће се у шумама, ивицама шума, на ливадама, пашњацима, поред путева.
Употреба и лековитост
[уреди | уреди извор]Млади изданци и листови су богати минералима, гвожђем, калцијумом, фосфором, витамином Ц и пигментима, па се користе у исхрани као салата или као додатак различитим јелима. Чај од листова или цветова коприве се користи као диуретик или код реуматских тегоба.[2] Корен се може употребити код проблема са упалом простате или као додатак шампону за јачање косе.[2]
Семе коприве је богато уљем (25–34%), протеинима (20–25%) и дијететским влакнима (20–30%). Садржи есенцијалне масне киселине, посебно линолну и α-линоленску, као и витамин Е, каротеноиде, полифеноле и фитостероле.[3] Захваљујући овом саставу, семе испољава антиоксидативно, антиинфламаторно, хепатопротективно и нефропротективно дејство, што је потврђено у више експерименталних студија.[3] У народној медицини се користи за подршку раду бубрега и јетре, за повећање енергије и издржљивости, као и у опоравку након исцрпљености. Савремена примена укључује употребу у облику праха, уља или тинктуре, самостално или као додатак храни.[3]
Тинктура од устајале коприве се често користи као инсектицид у вртовима и баштама.[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
-
-
-
лист -
.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 01. 10. 2020. г. Приступљено 28. 04. 2019.
- ^ а б в г д ђ „Kopriva (Urtica dioica)”. Plantea (на језику: хрватски). 2014-10-18. Приступљено 2019-09-04.
- ^ а б в „Nutritivna i farmakološka svojstva semena koprive (Urtica dioica L.) – Pregled naučnih istraživanja i smernice za buduća istraživanja - Čuvar Košnice” (на језику: српски). 2025-08-09. Приступљено 2025-08-09.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Plants for a Future database entry for Urtica dioica; comprehensive account with a long list of uses Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. новембар 2007)
- Germplasm Resources Information Network: Urtica dioica
- Flora of China: Urtica dioica
- Contact-poisonous plants of the world Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. јул 2010)
- Bionet škola Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. децембар 2013)
